KK PARTIZAN MOZZART BET

Sport - R. NikolićMilan Mačvan, krilni centar Partizana NIS, optimista sa pokrićem uoči polufinala plej - ofa regionalnog takmičenja: Dovoljno jaki za Evroligu Za respekt je sve što je večiti rival uradio, ali neka niko ne računa da ćemo se predati u teškoj i dugoj seriji. Biše teško i nama, i njima, ali možemo da se izborimo za elitu Rival igra odlično cele sezone, takvi su mu i rezultati, kao i tim, trener, ali, mislim da ćemo igrati Evroligu sledeće sezone. Kada to kaže Milan Mačvan, „smrtno” ozbiljan” i profesionalan, taman posla da zvuči „udvarački” po navijačku armiju. Sa nepunih 26 leta, krilni centar Partizana NIS, dovoljno je „pretrčao” u karijeri da ne bi dozvolio da ga „ubije prejaka reč”...

Ali i svestan kako je već krenulo da se zahuktava iako je „daleko” 14. april kada startuje polufinalna serija ABA lige sa Crvenom zvezdom, koja će boljem u tri sudara obezbediti finale i, učešće u najprestižnijem kontinentalnom takmičenju. Po svemu viđenom u dosadašnjem delu sezone, ne čudi što večiti rival u (ne)stručnim razgovorima dobija prednost, ali su ovakvi okršaji, uglavnom bili i ostali neviđeno čudo od neizvesnosti. Čak i kada je protivnik popravljao rekorde u regionalnom takmičenju, osvežavao evroligaški karavan, u tri ovosezonska duela (računajući Kup), dva puta bio bolji od Partizana, koji je u hodu, tokom lige, popunjavao sastav, vezao 12 pobeda, ali i, nedavno, izgubio meč odluke (za drugu pozciju) u Podgorici.

Gde i kako staviti tas, otkriti ono što se ne može otkriti, pokušava da odgovori veliki borac , ali i istinski zaljubljenik u klupske boje, što u svetu profesionalizma nije obavezno da se poklopi. - Budućnost oba kluba zavisi od tih utakmica, posebno u našem slučaju. Znate, ono, nisi isti magnet za sponzore kada igraš Evroligu ili Evrokup. Ovo poslednje, ljudi često potcenjuju, a primera radi, duplo je komplikovanije kada putuješ na te mečeve, koji su takođe zahtevni. Ali, tako je i šta da radimo. Kada se ima taj aspekt u igri, onda si svestan šta predstoji i da moraš sve da uradiš da izađeš kao pobednik - svestan je Mačvan.

Na čemu počiva vera da se favorizovani rival može dobiti, pa još „više” puta, što je najteži, ali i najobjektivniji mogući takmičarski sistem. - Oni koji očekuju da se Partizan preda, onda ne znaju o kakvom se klubu radi. Onda, u seriji nikada nije lako, jedino ako je reč o drastičnijoj razlici u kvalitetu, što nije slučaj za ovo polufinale. Pri tome, za krajnji je respekt sve ono što je Zvezda uradila do sada. Od timskih do individualnih izdanja, kvaliteta stručnog štaba...pa imaće i prednost domaćeg terena. Ali, nama niko nije poklonio pobedu nad njima u ABA ligi. U želji da pokaže da njegov optimizam ima pokrića, Mačvan nastavlja: - Sastav Partizana je promenio „konfiguraciju” u odnosu na onaj koji je, sa svim problemima, startovao.

Preostalo je još da uvedemo Džoša Akojona u sistem, ipak je „juče” stigao. Pa nije isto igrati u Kini i ovde. A kada pronađe ritam i mesto, delovaćemo još bolje i, biti i te kako respektabilan protivnik u utakmicama sa izuzetno visokim ulogom, onim namenjenim najboljima. Kako se izboriti sa tenzijama, svesti da bolji iz tri meča izvlači evroligaški talon i u aprilu „pečatira” sezonu 2015/16... - Velike utakmice je najlakše igrati na terenu, dok je pritisak pored, ogroman. Trebalo bi biti spreman na svakojake „igre”, biti psihološki jak, a na parketu maksimalan. Niko, ni mi, ni Zvezda, ne želi da ostane bez Evrolige.

Ni njima, ni nama neće biti lako u seriji koja će potrajati...poručio je krilni centar crno - belih.Ima i srećnih padova„Dupla slika” na kratkoMačvan je u finišu meča u Podgorici, posle jednog sudara, završio na parketu, nezgodno udarivši glavom. Na svu sreću, više je ružno izgledalo nego konkretnih posledica. - Više su „stradala” leđa kojima sam amortizovao udarac. Glava jeste bolela, a manje posledice su zadesile leđa, mada je sada sve „ok”. Kada se sve desilo, malo sam duže ležao jer, kada sam otvorio oči, video sam „duplo”, slično kao kada sam u Galatasaraju, pre dve godine, doživeo potres mozga - priseća se krilni centar.

A kada je u pitanju „fleš bek” meča sa Budućnošću, koji je „koštao” večitog rivala u polufinalu, Mačvan će: - Imali smo prednost, mogli smo da dobijemo, ali smo napravili neke greške, promašili zicere, prvo moja malenkost...Umesto da lagano privedemo meč kraju, rival se vratio u život, pa još ona trojka uz povlačenje mrežice...Moglo je drugačije.Stepen važnostiSuperliga kao „generalka” Do početka polufinalne serije ostalo je nešto manje od tri nedelje, a u međuvremenu statuje domaća Superliga... - Imamo dovoljno vremena da se pripremimo, uigramo, pa i na uvodnim superligaškim mečevima, protiv Konstantina, pa i Mege, bez želje da bilo koga potcenim, najmanje „jadranske kolege”. Ali, zna se šta je biti ili ne biti - kaže Mačvan.

Sportski žurnal - B. Kostreš Partizan NIS porazom u Podgorici u doigravanje ide težim putem, Dragan Milosavljević poručuje: Nije kraj sezone Teško je, ali ima još da se igra, u sportu je sve moguće – kaže kapiten crno-belih. Pobeda u Podgorici ne znači automatski plasman u finale, niti poraz znači da tamo nećemo ići, već samo da ćemo ići težim putem. Ali, do sada nije bilo malo trenutaka kada se išlo putem kojim se ređe ide, a stizalo se na cilj – pričao je pre utakmice u Podgorici Duško Vujošević, trener Partizana NIS.

I – crno-beli će ići tim „putem kojim se ređe ide“. Posle poraza od Budućnosti, u doigravanje za titulu kreću sa četvrte pozicije, neće imati prednost domaćeg terena, a na putu do finala i Evrolige stoji im prvoplasirana Crvena zvezda Telekom. - Teško je, ali nije kraj sezone – pričao je po povratku iz Crne Gore, Dragan Milosavljević, kapiten tima iz Humske. - Svi su ovaj poraz shvatili tragično, međutim ima još mnogo da se igra. Prvo nas čeka domaća Superliga, pa polufinale ABA sa Zvezdom. Videćemo koliko možemo. Imamo dobar tim, Džoš Akojon je dobar igrač, ali biće mu potrebno vreme da uđe u sistem i formu, ali stvarno mislim da smo kvalitetni i da možemo dosta. Vratili smo se u Moraču. U analizi meča, kapiten je kratko rekao: - Težak duel, ali znali smo da će tako biti. Podgorica je uvek vruće gostovanje, a posebno je to bila sada jer je utakmica imala veliki značaj. Veći deo smo igrali dobro, imali smo dosta dobar rezultat, ali smo na kraju pali, promašili neke zicere i otvorene šuteve, dok je Budućnost i iz težih pozicija pogađala. Ona trojka Rejnoldsa je ušla srećno i pobedili su nas.

Partizan je pred poslednja tri i po minuta imao sedam razlike i ne jednu, već nekoliko prilika da prednost uveća. Ali, polaganje Pavlovića ostalo je na prvom obruču, onda je Akojon promašio trojku, pa se u kontri zakucao u protivničkog igrača... Na drugoj strani, Budućnost je zaostatak krckala. Za to vreme, Milosavljević je sedeo na klupi. Zbog pet penala nije mogao da pomogne saigračima. Kako su ti odlučujući trenuci izgledali iz njegovog ugla, pitali smo kapitena crno-belog tima. - Nismo ni imali sreće. Malo smo lošije organizovali tih nekoliko napada. Rejnolds je onda pogodio sa devet metara, pa poentirao uz faul, na kraju mu je ušla i ona srećna trojka. Mogli smo dosta bolje, ali, jednostavno, nismo ni imali sreće. Bilo je jako teško igrati u onakvim uslovima. Ti „uslovi“ su bili najblaže rečeno užasno teški.

Od podatka da je navijača Budućnosti bilo mnogo više od kapaciteta dvorane, da su bili preblizu terena, da nisu prestajali sa uvredama – najviše na račun Saše Pavlovića – do toga da je sve bilo „začinjeno“ ogromnom važnošću meča koja je proizvodila i nervozu kod igrača na terenu. Otud i incident na kraju prvog poluvremena, kada su se pred tunelom „sporečkali“ Murić i Paunić, uskočili Pavlović i Kuk. Ipak, sve se na tome završilo. Utakmica je protekla bez većih incidenata. - Bili smo spremni na ovakav meč – dodao je Milosavljević. – Ponekad pod tenzijom i ogromnom željom, dođe do takvih situacija, što je u neku ruku i normalno. Važno je da nije bilo krupnijeg incidenta ili tuče, već je to bilo samo koškanje. Sve se posle toga smirilo. U drugom poluvremenu je sve proteklo dobro. Jedan meč pod tenzijom, crno-beli su ostavili iza sebe. Poraz u njemu im je doneo još najmanje tri, najviše pet utakmica za koje će ova u Podgorici biti „sasvim običan meč“. U polufinalu igraju protiv Crvene zvezde Telekom. Ulog nije samo finale i titula, ulog je Evroliga. - Biće velika tenzija. Ali, čak i da se ne igra za Evroligu, pred svaki derbi je tako.

Bez obzira na sve, ne bi smelo da dođe do incidenata, već da sve bude korektno, pravo sportsko ponašanje. U Kupu smo pokazali da je to moguće. I tu je ulog bio veliki, u dvorani su bile obe navijačke grupe i sve je proteklo bez problema. Znači da može. Do starta plej-ofa, Partizan NIS će odigrati dve utakmice Superlige – protiv Konstantina i Mega Leksa, a Crvena zvezda Telekom sa Mega Leksom i Metalcem, kao i još tri meča Top 16 faze Evrolige – protiv Albe, Žalgirisa i Panatinaikosa. Ko je tu u prednosti? Partizan koji ima dovoljno vremena za odmor i pripremu ili Zvezda koja će ostati u ritmu jakih utakmica? Milosavljević kaže: - Obe stvari imaju svoje prednosti i mane. Dosta znači kada tokom sezone igraš jake utakmice u Evroligi, da ostaneš u ritmu. Sa druge strane, to znači i da si umorniji. Ali, ništa od toga neće presuditi u ovom slučaju. Šta hoće, pitali smo. - Ekipa koja bude u boljem raspoloženju. Jači su od nas na papiru, imaće prednost domaćeg terena. Ali, videćemo. Igra se do tri pobede, znamo kako se igraju te utakmice. Sada smo kompletni U polufinalnoj seriji, koja startuje 14. aprila, Milosavljević ulogu favorita prepušta gradskom rivalu. - U težoj smo situaciji. Zvezda ove sezone igra sjajno, na svim poljima su pokazali zavidan kvalitet, imaju najbolji tim u Jadranskoj ligi. Ali, videćemo. Ovo je sport, tu je sve moguće.

Videćemo koliko možemo. Sada smo kompletan tim, iako smo se kasno skupili. Zato sada moramo što bolje da se uigramo – rekao je Milosavljević. Sudar sa Savovićem Osim neprijatnosti kraj terena, Milosavljević je doživeo jednu i na parketu. Ova je bila bukvalno u žaru borbe, a kapiten crno-belih je završio pocepanog čela i krvavog lica. - U skoku sam se sudario sa Savovićem. Nije bilo namerno, prosto se desilo. Nije ništa strašno. Sada je sve u redu – kratko je rekao sjajni bek. Granice moraju da postoje i da se poštuju Finiš je prvog poluvremena. Do kraja nešto malo više od minuta. Pavlović je povukao kontru Partizana, bacio loptu Milosavljeviću. Pas je bio prejak, kapiten crno-belih nije uspeo da stigne loptu. Zaustavio se kod reklama kraj terena. Onda se desilo nešto što se ne dešava nigde! Nekoliko navijača iz prvog reda je ustalo, možemo samo da pretpostavimo sa kakvim porukama Milosavljeviću. I to ne bi bilo ništa strašno da jedan od njih nije kapitena crno-belih uhvatio rukom za glavu?! Sve to je mirno, par metara udaljen, posmatrao sudija Srđan Dožai.

I nije reagovao?!- Ne mogu da verujem da to nije sankcionisano od strane sudije – rekao je dan kasnije Milosavljević. – Ovde ne komentarišem suđenje tokom utakmice, ono što se dešavalo na terenu, već samo taj jedan trenutak gde mislim da je trebalo da arbitri nekako reaguju. Bilo kako. Razumem ja sve. Navijači imaju pravo da te pljuju i vređaju, ali bilo kakav fizički kontakt morao bi da bude kažnjen. Morao bi. Ali, ovog puta nije, iako sudije neretko koriste mogućnost koja im je data pravilima i navijače iz prvih redova udalje iz dvorane. Uglavnom, kada njih vređaju. Srećom, kapiten crno-belih je uspeo da ostane miran i ne nasedne na provokaciju. - Nije bilo potrebno praviti nikakav incident, bila je vruća atmosfera, što je i normalno. Ali, neke granice moraju da postoje i da se poštuju.

Sport - R. NikolićBožo Đumić, nova čvrstina i sigurnost u crno - belom reketu, posle uvodnog dela adapatacije:Bilo je malo treme od Vujoševića Jeste, na početku, pa došao sam u najveći klub. Hoće to i od nepoznatog, a sve je bilo takvo za mene u novoj sredini. Potrajalo je dok nisam upoznao kako funkcioniše klupski sistem. Gotovo preko noći mu se promenio život, iako nije bilo ni loto devojke, a još manje „sedmice”. U srpskim, košarkaškim uslovima to već decenijama podrazumeva dolazak u Partizan gde se Božo Đumić (23, 208) igrom sudbine (i odlaska Gagića) obreo pre nešto više od mesec i po dana.

Nije bio mali broj onih koji nisu mogli da prikriju izraz čuđenja, da bi usledilo „upoznavanje” sa momkom čija je seniorska karijera, do tog trenutka, bila vezana za crveno - beli dres Vojvodine. Ipak, u najtrofejnijem nacionalnom kolektivu, ne završava se slučajno. Iako je trebalo brzo, praktično u hodu da „preskoči” ne malu razliku igranja u domaćim i regionalnim okvirima, pa još u klubu koji u bližoj prošlosti ne pamti sezonu bez trofeja. Šta se motalo po glavi (krilnom) centru, koji više nije klinac, ali ni od onih koji su skoro sve, pod obručima, preturili preko glave... - Klub je kao porodica, a kada je tako onda je sve lakše, od prijema do adaptacije - počinje priču Đumić.

Da li je bilo treme od Duška Vujoševića, trenera izuzetno posvećenog izabranicima, ali i prilično autoritativnog? - Jeste, ali malo, na početku. Hoće to i od nepoznatog, a sve je uglavnom bilo takvo za mene u novoj sredini. Sve je bilo novo i veliko za mene, od kluba, trenera, saigrača...Potrajalo je dok nisam video i upoznao kako funkcioniše klupski sistem. A kasnije je rođeni Vrbašanin počeo lagano da se „odrmzava”, da bi proteklog vikenda, protiv Zadra, uprkos debi magnetu američkog kolege Akojona, odigrao i nešto više od epizode. - Samo sam se trudio da što bolje iskoristim minute, da bude što manje grešaka, a što više pomoći. Ne mogu da kažem da sam se skroz adapatirao, ali se sve više uklapam, tu su i saigrači sa savetima, ide... - skromno će sagovornik.

Iako poeni odavno nisu glavno (jedino) merilo, dvocifren učinak (11, 5-4 za dva, 6 sk, 15 ind za 21 min) Đumića ne može da ne „povuče” oko, ali i racionalno i zrelo korišćenje minutaže. - Koševi se uvek više pamte, nego neki drugi doprinosi, igre u odbrani, ili neka druga uloga. Drago mi je, ali uvek može bolje, kao što je najvažnije šta tim uradi, to je logično. A crno - beli su zaključno sa Zadrom nanizali 12. uzastopnu pobedu u regionalnom takmičenju odnosno od kraja decembra, račinajući i srpski Kup, izgubili su samo jedan, polufinalni meč (Zvezda). Ipak, posao oko pozicije za plej - of ABA lige nisu završili. Tačku bi trebalo da udare u nedelju u odlučujućem okršaju sa Budućnošću. U igri je sve, od drugog do četvrtog mesta... - Čim smo završili meč sa Zadrom, krenula je priča o utakmici u Podgorici. Nezahvalno je davati obećanja, osim onog da se već uveliko pripremamo za taj duel, ogromnog značaja i za jedne, i za druge. I da neće izostatai maksimalni angažman - poručio je Đumić.

Svet je zapravo maliNovosadski prijateljiBožo je pun hvale za saigrače, zahvalan na pomoći kada je „banuo” u Partizan, savete, druženje... Ponavlja se reč „svi”, a tek na insistiranje da li sa nekim prvotimcem provodi malo više vremena, kratko će: - Sa Nikolom Milutinovim. Da li je to druženje po „poziciji”? - Moglo i pod takvo da se podvede - nije se dao zbuniti Đumić. Ali, brzo je stigao dodatak na temu kako je svet zapravo mali. - Pričajući sa Tepom (Tepić) i Nikolom, otkrili smo da imamo i zajedničke prijatelje u Novom Sadu.Đumić je u „veliki svet”, doduše novosadski, krenuo sa 13, 14 godina iz male Crvenke, gde je počeo da igra košarku.

Sve ostalo, do odlaska u glavni grad, vezano je uglavnom za klubove srpske Atine, Novi Sad i Vojvodinu, uz sezonu u kruševačkom Napretku. Kada ga upitate za razliku između gradova distanciranih na 70- ak kilometara, Božo će: - Pa, brzina u korist Beograda. Mada je i Novi Sad počeo da „ubrzava” u poslednje vreme. Iako sam za taj grad vezan na poseban način, zbog košarke i školovanja, brzo sam se navikao na Beograd. Ne snalazim se loše, iako se sve uglavnom svede na dvorana - kuća - putovanja - priznaje nekadašnji član kadetske i juniorske selekcije Srbije („nije bilo medalje, već dva četvrta mesta”).

Mozzart Sport - M. Protić Krajem prošle godine sezona je za košarkaše Partizana delovala gotovo izgubljena, a poraz od Budućnosti u Pioniru kao udarac od kojeg grogirani šampion Srbije neće moći da se oporavi. Međutim, saterani u ćošak, crno-beli su polako, ali sigurno uspeli da se vrate. Zahvaljujući seriji od 12 pobeda u regionalnom takmičenju Partizan je uoči poslednjeg kola došao u situaciju gde pobedom protiv Budućnosti u Podgorici osigurava drugo mesto pred plej-of, a krilni košarkaš crno-belih Edo Murić ubeđen je da je to utakmica sezone za njegov tim.- Ako pogledamo prva dva meseca ove sezone, svi su nas otpisali. Čak je bilo nekih koji su nam se smejali kada smo pričali da nam je cilj povratak u Evroligu. Međutim, napornim radom i posvećenošću smo pokazali da je sve moguće. Naravno još smo daleko od Evrolige, ima i drugih ekipa sa istim ciljem. Naše je da pokažemo da smo najspremniji kad je najteže. Sad počinje ono najvažnije - rekao je Murić za Mozzart Sport.

Nije prvi put da utakmica u Podgorici odlučuje o konačnom plasmanu Partizana u Jadranskoj ligi. Tako je bilo i prošle sezone, kada su crno-beli slavili sa 65:61. - Oni su veoma dobra ekipa, pokrivena sa kvalitetnim igračima na svim pozicijama, a pored toga, Podgorica je možda i najteže gostovanje u Jadranskoj ligi. Dobro ćemo da se spremimo, moraćemo da pokažemo veću želju za pobedom i to bi moglo da odluči. Mi smo u seriji od 12 pobeda, poraslo nam je samopouzdanje. Imamo dovoljno vremena do meča u Podgorici, verujem da će tamo odlučivati jedna lopta. Taj duel je za nas možda i utakmica sezone -objasnio je slovenački košarkaš. Budućnost je od početka sezone bila u samom vrhu Jadranske lige, a u pomenutom meču u Beogradu relativno lako je slavila 72:61.

Ipak, u poslednje vreme Podgoričani su u određenom padu forme. - U odnosu na prvi meč mi smo potpuno drugačiji tim. Tada su se Pavlović i Milosavljević tek vraćali iz povreda. Od tog duela odradili smo mnogo treninga, odigrali dosta utakmica. Naravno, nadam se da ćemo u Podgorici biti kompletni i da će nas poslužiti zdravlje - podsetio je Murić. Statistika je na strani beogradske ekipe, koja je slavila sedam puta na devet gostovanja u Podgorici u Jadranskoj ligi. Murića ovaj podatak ne dotiče previše. - Ne bi trebalo da razmišljamo o statistici, odnosno o ranijim duelima. Svaki meč je nova priča. Budućnost je napravila tim da uđe u Evroligu, a mislim da i mi zaslužujemo mesto u tom takmičenju. Borićemo se do kraja, svi moraju da daju ne 100, nego 200 odsto na terenu.

Znamo koliko donosi taj meč, prednost domaćeg terena u polufinalu je velika stvar - istakao je on. Partizan je prošlog vikenda na svom terenu uz jednu od najboljih partija u sezoni ubedljivo savladao Zadar, a prvi takmičarski meč za crno-bele odigrao je novi plejmejker Džoš Akojon. - Imali smo dosta problema sa povredama i virusom u nedelji koja je prethodila utakmici sa Zadrom. Zbog toga nam je taj trijumf bio još draži. Videlo se odmah na tom meču da će nam Akojon mnogo značiti, a dobro je da se vratio Milutinov posle bolesti. Tačno je i da je Zadar igrao bez pleja Florensa, ali smo odigrali stvarno dobro. Nadam se da ćemo nastaviti u tom ritmu - ocenio je Murić. On smatra da je Akojon odmah pokazao kako će biti veliko pojačanje i da će doneti ekipi prednost u utakmicama u kojima se odlučuje cela sezone. Pored toga, Murić ističe koliko je bitno da ekipu mimoiđu povrede. - Imamo još mesta za napredak. Stigao nam je i novi plejmejker, igrao je odlično protiv Zadra.

Verujem da će vremenom biti još bolji i korisniji. Moramo svi da radimo i naravno da nas mimoiđu povrede. Mi smo mlada ekipa, ima tu nekoliko iskusnih asova poput Tepića, Mačvana i Pavlovića, kao i trenera Vujoševića koji je maltene prošao sve u košarci. Znaćemo da se spremimo - kazao je Slovenac. Mesec dana pre Akojona u ekipu iz Humske došao je i centar Božo Đumić kao zamena za Đorđa Gagića koji je raskinuo ugovor. Murić kaže da Đumić iz dana u dan pokazuje da klub može ozbiljno da se osloni na njega. - Bilo nam je teško kada je otišao Gagić, nedostajao nam je igrač na poziciji centra. Sada sa Đumićem sve to izgleda drugačije. Uz Milutinova koji je jedan od najperspektivnijih centara u Evropi, Đumić može dosta da napreduje. Uostalom to pokazuje već sada, svakim novim treningom i utakmicom je sve bolji. Doneo nam je čvrstinu ispod koša i pokazao da poseduje potencijal.

Dolaskom novih igrača i uigravanjem nekih drugih taktičkih varijanti, situacija se promenila i kada je Murić u pitanju. Sada slovenački reprezentativac malo više igra pod košem. - Malo sam promenio i poziciju u odnosu na prvi deo sezone, pa sada odbrana više dolazi do izražaja. Pogotovo što sam sad više pod košem, na četvorci i tu mora da se igra jače. Pored toga, nedavno sam izašao iz povrede, biće mi potrebno još malo vremena da budem 100 odsto spreman - poručio je on. Murić je još jednom apostrofirao veliku ulogu navijača Partizana ove sezone. Smatra da je podrška dolazila u najtežim trenucima, zbog čega cela ekipa hoće da se oduži na najbolji način. - Naježim se svaki put kada istrčim na teren Pionira i vidim te ljude iza sebe. Zajedno sa njima možemo da napravimo velike stvari, imamo vetar u leđa. Uvek nas podižu svojom energijom, verujem da ćemo im doneti dosta radosti na kraju sezone. Inače se u Beogradu osećam kao kod kuće, imam podršku svih saigrača od prvog dana - zaključio je Murić.

Koji je njegov omiljeni NBA tim? Ko su najbolji igrači sa kojima je igrao? Ko je najbolji plajmejker u ABA ligi? Mnogo pitanja je stiglo na adresu Milana Mačvana, a ovo su njegovi odgovori... Šta je najviše uticalo na vas da počnete profesionalno da se bavis košarkom? Čega se najviše treba pridržavati da biste ostvarili svoj cilj? "Najviše je uticao moj tata koji je igrao košarku i on mi je usadio tu ljubav još kada sam imao 5 godina. Najpotrebnije je voleti košarku bezuslovno i biti joj predan 100% u svakom trenutku." Šta je presudilo u odluci da se vratite u Partizan NIS ove sezone? "Uticalo je to da dodjem i zajedno napredujem sa ovim timom i da Partizan pobedjuje sto je za svakog pojedinca u Partizanu najbitnije." Ko se najviše zalaže na treninzima Partizana NIS? "Na treninzima se najviše zalažu mladji igrači koji u svakom trenutku daju maksimum i ne štede se nijednog trenutka.

To su Milutinov, Marinković... I naravno kapiten Milosavljević." Da li razmišljate o tome, da ostanete još neku sezonu u Partizanu NIS? "Moja ljubav prema Partizanu je velika i šanse da ostanem ili da se vratim ako odem negde uvek postoje, ako klubu bude potrebna moja pomoć." Ko je najduhovitiji u timu Partizana NIS i ko je fizički najspremniji? "Najduhovitiji je bez premca Boris Dalo a najspremniji i najviše radi Vanja Marinković." Koja vam je omiljena navijačka pesma? "Omiljena pesma je: Kao da smo svi iz Laze pobegli... " Koja vam je omiljena poslovica trenera Duška Vujoševića? "Dule je veliki motivator i svaka njegova misao ima specifičnu poruku koju mozak lako prihvata i koristi na najbolji mogući način.

Ne bih voleo da ih izdvajam." Da li mislite da Partizan NIS može naredne sezone da se vrati u Evroligu? "Nadam se da će Partizan igrati Evroligu jer mu je tamo i mesto i to takmičenje nije isto bez Partizana i čuda koje je on pravio u Evroligi." Da li postoji novac zbog kojeg bi prešli u Crvenu zvezdu Telekom? "Ne razmišljam o tome, njih poštujem kao i svakog drugog protivnika." Ko je bio najbolji igrač sa kojim ste igrali i protiv koga ste igrali? "Najbolji igrači sa kojima sam igrao su Nikola Pekovic i Miloš Teodosic a protiv kojih sam igrao Pau Gasol i Toni Parker." Ko je najbolji plejmejker u ABA ligi? "Nadam se da će to biti Josh Akognon." Koji igrač protiv koga ste igrali je bio najteži za čuvanje? "Definitivno Pau Gasol, mislim da ga je nemoguće čuvati, 217, strašna tehnika i jako dobar šut." Koja vam je najdraža utakmica u dresu Partizana NIS? "Dve najdraže utakmice su mi pobede protiv Makabija i Reala u Pioniru." U prvom mandatu u Partizan NIS radili ste sa Vladom Jovanovićem, a sada saradjujete sa Duškom Vujoševićem?

Ima li razlika i ko je po vama bolji trener? "Vlada je sjajna ličnost i Duletov učenik i pred njim je sigurno dobra karijera dok za Duleta ne treba trošiti reci, njegova dela i trofeji govore sve." Da li postoje šanse da opet igrate u reprezentaciji Srbije? "Voleo bih da budem deo reprezentacije ali da to ne bude nista isforsirano s obzirom da su mi mnogo puta postavljali ovo pitanje." Da li mislite da reprezentacija Srbije može da zauzme prvo mesto na Eurobasketu 2015? "Ovi momci su pokazali na Svetskom prvenstvu kako se postaje šampion i pokazali su veru tako da se od njih očekuje samo velika borba koja nas može odvesti do medalje." Koji igrač vam je bio uzor kad ste bili mladi? "Jedan od uzora mi je bio Čarls Barkli, a naravno imao sam ih još dosta iz reprezentacije Jugoslavije i dresa Partizana." Na kojem aspektu igre najviše radite i šta smatrate da bi trebalo da popraviti u vašoj igri? "Možda bi trebalo da više radim na odbrani, jer je to pokazivanje želje.

Mislim da sam napredovao, ali da može jos bolje i na igri bez lopte." Da li mislite da biste možda mogli da uzimate više šuteva za tri poena? "Uzimam onoliko šuteva koliko je potrebno. Mislim da sam bolji u igri kada sam bliže košu pa se ne trudim mnogo da radim stvari koje slabije radim." Koji vam je omiljeni potez, "fadeaway" u stilu Dirka Nowitzkog ili nešto drugo? "Može se reći da mi je to jedan od omiljenih poteza, jer ga koristi mali broj igrača, a svakako najveći koji ga koristi je Dirk Novicki." Da li sa Sašom Pavlovićem igrate basket 1 na 1? "Nisam igrao sa Saletom 1 na 1, jer nismo ista pozicija. Više se ovi mladji igrači lože da mogu da nas dobiju, pa se uglavnom malo šalimo pred trening." Koji je najbolji trener sa kojim ste radili u karijeri i zašto? "Radio sam sa dosta dobrih trenera u karijeri i to je velika sreća.

Mislim da je najbolji onaj koji ima najviše trofeja - Dule. U budućnosti bih voleo da saradjujem sa Željkom Obradovićem ako mi se ukaže prilika." Koji je najdominantniji igrač sa kojim ste zajedno igrali u svojoj karijeri? "Najdominantiji igrač sa kojim sam igrao je Nikola Peković." Sa kojom od bivših legendi Partizana NIS biste želeli da igrate zajedno u istom timu? "Partizan ima mnogo legendi i čast je bilo biti sa njima na parketu, tako da ne bih želeo nikoga da izdvajam, da ne uvredim nekoga." Sa kojim aktivnim NBA igračem biste voleli da igrate zajedno i koji je vaš omiljeni NBA klub? "Najviše volim Klivlend i Lebrona Džejmsa." Da li mislite da postoji mogućnost da potpišete za neki od NBA timova u skorije vreme? "Šansa postoji sve dok se veruje u nju. Draftovan sam od strane Klivlenda tako da i dalje postoji šansa." Koliko ste visoki bez patika? "Visok sam 204 cm." Kojeg košarkaša iz BiH najviše cenite? "Mirza Teletović i Nihad Djedović su po meni dvojica najboljih." Iz kog razloga ste iz FMP-a prešli u Hemofarm, a ne u Partizan? "Partizan je te sezone imao velike finansijske probleme plus su imali dva jako dobra igrača na mojoj poziciji.

Ako se ne varam Veličković i Lazme su tada igrali, tako da nije bilo potrebe za jos jednom četvorkom, a Hemofarm je bio sjajna sredina za moj napredak." Šta smatrate razlogom svog neuspeha u Makabiju? "Neuspeh leži u tome sto je ekipa već bila formirana i što je imala četiri visoka igrača i što me je trener Blat uporno stavljao na poziciju 5, na kojoj sam jedino i dobijao šansu." Koji vam je najteži deo treninga? "Najteže mi pada početak treninga, dok se lepo ne zagrejemo i uvedemo u trening."

Sport - R. NikolićAleksandar Pavlović, krilo Partizana NIS, dok se broje dani do novog večitog okršaja, ovoga puta regionalnom takmičenju: Nema ništa milije nego dobiti Zvezdu. Svaki naš duel je važan, specifičan, težak, i, nikada se ne zna na koju će stranu da se „okrene". Kada je uspešno, to je neverovatan osećaj. Razmišlja, ne razmišlja večitom rivalu. Boli, ne boli kup poraz Nišu. Na prvo pitanje, odgovor je potvrdan, na drugo ne postoji, jer već „stiže" novi okršaj, koliko već 1. marta, ovoga puta regionalnom takmičenju. Sve ono što se događalo polufinalu, proteklog vikenda, već je „izbrisano" iz memorije ili... - Ma, razmišljam o Zvezdi zato što ćemo se uskoro naći licem lice, pripremam se i mislim kako ćemo da dobijemo.

Ono što je bilo, bilo je, idemo dalje, pa ne možeš da „ostaneš" na toj utakmici ovako dugoj sezoni - priča krilo crno belih. Crno bela „trojka" je navijački zalog i vera da „nešto" može da se uradi u jednoj od sezona kada tim nije skockan po optimalnoj meri stručnog štaba, kada finansijske brige ne prestaju da pritiskaju, ali i kada veliki rival nikada u bližoj prošlosti nije demonstrirao toliku dominaciju. Ne samo zbog 2:0 u međusobnom skoru. Ali, kod njega nema miligrama reči koja po činje sa „ne". - Naravno da nema, jer možemo da igramo sa njima. Druga je stvar kada imaš loše veče, napraviš puno propusta u odbrani, u napadu promašiš onoliko slobodnih bacanja ali se opet nađeš u šansi da utičeš na rezultat. Ne, ne vraćam se na meč u Nišu, to je samo primer, nikako dobar, kako ne bi trebalo da se igra protiv crveno belih - priča onaj koji je uspeo da „nakupi" šest učešća u večitim derbijima u dve (polu)sezone.

Možda je mnogo lakše „secirati" neki njegov potez, fintu ulaz, ma šta god bilo od njemu dobro znanog basket repertoara, nego probati da objasnite „ludu" ljubav prema klubu u kome je debitovao na početku četvrte decenije, malo odmorio, pa se vratio, da još nije nakupio ni „ciglo" godinu dana. Ali, veza je za priču...Po Saši i nije. - Pa, veliki sam navijač Partizana i, ništa drugo. To sam mnogo puta rekao, nema ništa više, prosto. Ima i nekih drugih koji igraju i navijaju u istim bojama, ali kod momka koji je više od decenije krstario NBA „meridijanima", emocija izbija lako i često. - Ne znam, po meni to nije ništa specijalno. Mislim da bi svako na mom mestu u ovakvoj situaciji bio upravo ovakav. Kakav uostalom da budem kada mi se ukazala prilika da igram za klub koji najviše volim otkada znam za sebe. Samo radim ono što znam najbolje što mogu. To će pokušati da pokaže i u preostala četiri ligaška kola ABA lige u kojima „njegov" Partizan bije, u ovom trenutku bitke sezone. - Čak ne računajući Zvezdu, nemamo lak raspored (Mega, Zadar, Budućnost).

Ali smo u solidnoj formi, koja sigurno nije još ona sto odsto. Ako pričamo samo o ABA ligi, vezali smo relativno dosta (devet) pobeda. Znajući kako treniramo, ne vidim razlog da ne nastavimo uzlaznom putanjom. Plej of priča, i ona gde će crno-beli završiti ligu, gurne se u stranu kako se odbrojava do večitog derbija. Dupli ulog, takmičarski, plus rivalitet, prepliću se... - Uveliko se spremamo za taj duel. Da ne trošim reči koliko je važno, ali i koliko je svaki taj meč specifičan. I, što se skoro nikada ne zna na čiju stranu će da „prevagne". Kao što nema ništa milije nego kada dobiješ večitog rivala. Prosto teško, što je uvek veliki izazov - smatra Aleksandar Pavlović.

Kada se brzo nakupe lične To ne bih da komentarišem Pavlović je odlično otvorio polufinalni kup meč protiv Zvezde, ali je brzo došao problem sa ličnim greškama (tri do poluvremena). Ima primera iz prošle sezone, protiv istog rivala, sa sličnim epilogom. Sukob pritiska, htenja, uloga...ili...- Ne bih da komentarišem moje lične greške, nije ni posledica neke posebne tenzije. Toga imam, da se niko ne uvredi, i protiv Solnoka, pa zašto ne bilo kada se igra sa večitim rivalom. Za te utakmice se živi, jesu nešto posebno, ali količina adrenalina uvek postoji - objasnio jePavlović.

Mozzartsport.com - M. ProtićKup Radivoja Koraća je zatvorena knjiga za Partizan. Trofej nije stigao u Humsku, Crvena zvezda je bila jača u polufinalu, ali priliku za revanš crno-beli će imati za vikend u Jadranskoj ligi. Da bi iskoristili tu priliku, kako je naveo Mihajlo Andrić, moraće da promene dosta stvari u igri i svedu greške na minimum. Andrić nije mogao da pomogne ekipi u punoj meri na turniru u Nišu zbog zdravstvenih problema, ali stvari se polako vraćaju u normalu, pa će biti spreman za nedelju. - Odigrali smo protiv Zvezde u Nišu utakmicu koju smo, kako se kasnije ispostavilo, mogli da dobijemo. Dva puta smo se približili na jedan posed. Da je bilo malo više koncentracije ili pameti, stigli bi Zvezdu. U trenucima kada se lomila utakmica imali smo neke ishitrene šuteve i bili smo brzopleti - rekao je Andrić za Mozzart Sport.

Krilni košarkaš Partizana je u polufinalu nacionalnog kupa odigrao 12 minuta zbog zdravstvenih problema. - Poslednjih nedelju dana sam imao malo problema sa temperaturom, ali sada se osećam bolje. U ponedeljak sam počeo da treniram normalno i sve je u redu - obradovao je navijače crno-belih. Sledeći duel sa gradskim rivalom mogao bi u velikoj meri da odredi dalji tok sezone kada je u pitanju regionalno takmičenje. U slučaju pobede nad Zvezdom, ekipa Partizana sačuvala bi šanse da osvoji drugo mesto pred plej-of. - Moramo da popravimo određene segmente u igri. Napad mora da funkcioniše bolje, a i moramo da pogađamo slobodna bacanja. Imali smo u Nišu čak 14 promašenih penala.

Teško je igrati i pobediti takav meč gde oni pogode maltene sve, a mi samo pola šuteva - naveo je Andrić.Košarkaš crno-belih smatra da će nova utakmica sa Zvezdom doneti još jedan jak košarkaši duel na terenu, što je bila odlika i ovih susreta i svih prethodnih godina. - Promašena slobodna bacanja verovatno imaju veze sa slabijom koncentracijom na terenu. U svakom slučaju, nadam se da ćemo pružiti drugačiju, bolju partiju. Očekujem zaista tvrdu utakmicu u nedelju, kao I svaki put do sada protiv Zvezde i nadam se da ćemo ovaj put da slavimo - poručio je Andrić.On je dodao da se niko u ekipi ne opterećuje kalkulacijama o konačnom plasmanu u vrhu tabele I mogućem protivniku u polufinalu plej-ofa Jadranske lige. - Dok god postoji i teoretska šansa, borićemo se da osvojimo drugo mesto na tabeli.

Ne znam da li ćemo uspeti u tome, ali idemo na pobede u preostale četiri utakmice ligaškog dela i videćemo dokle će to da nas dovede - objasnio je mladi Kragujevčanin. Navijači crno-belih su protiv Cibone u Jadranskoj ligi I na završnom turniru Kupa imali priliku da na delu vide I novog centra Partizana Božu Đumića.- Boža se dobro uklapa, svi su ga prihvatili lepo prihvatili u ekipi. Naravno, i dalje mu pomažemo, pre svega oko nekih detalja u vezi sa taktikom, trudimo se da ga ispravimo, ali radi se o dobrom igraču i značiće nam u nastavku sezone zaključio je Andrić. Partizan trenutno deli treće mesto na tabeli Jadranske lige sa Cedevitom, oba tima imaju po 15 pobeda I sedam poraza. Meč sa Crvenom zvezdom igra se u nedelju u hali Pionir od 19 sati.

Sportski žurnal - M. NešovićDragan Milosavljević, momak koji je na sebe preuzeo najveći deo krivice za poraz u derbiju, veruje u bolji ishod u nedelju. Svako pitanje o završenom derbiju nosi priču o narednom. Analiza prethodnog meča sa Crvenom zvezdom Telekom posmatra se u kontekstu duela koji će se tek voditi u nedelju. Greška iz Čaira ispravlja se kako bi u Pioniru bilo bolje. Partizan nije osvojio Kup, ali je za budućnost crno-belih (u svakom smislu) mnogo važnije šta je izgubljeno polufinale nagovestilo.

Da li Zvezda može da se pobedi u nedelju 1. marta. Ako ne tada, onda će verovatno morati da se pobedi tri puta u polufinalu ABA lige. Da li je to izvodljivo? Na kraju krajeva, da li bilo šta može da se nagovesti na osnovu viđenog na Kupu? Dragan Milosavljević pokušava da ponudi odgovore. Momak koji je posle polufinala rekao „moja je krivica najveća“. Kapiten je prvo objasnio tu izraženu samokritiku posle meča sa Zvezdom. - Od početka nisam dobro ušao u meč. Nisam igrao sa dovoljno energije i koncentracije u odbrani, a u napadu sam pravio previše grešaka, dosta i promašivao. Moja je krivica najveća u smislu da sam baš ja taj koji bi ekipi trebalo da daje čvrstinu i energiju u odbrani, a to nisam uradio – priča Milosavljević.

Crvena zvezda Telekom je bila favorit, Partizan je jurio pehar iz drugog plana. Logično je da crveno-beli budu pod većim pritiskom. Jedno promašeno slobodno bacanje Zvezde, čak 14 Partizana, govore drugačije. - Kod nas je bila prisutna velika nervoza, od prvog minuta se to osećalo. Nismo mogli da pogodimo penale, u igri nije postojala tečnost, tako da nismo prikazali ništa od onoga što smo se dogovorili. Još malo smo se zadržali na slobodnim bacanjima koje je Milosavljević objasnio jednom rečju: - Nervoza! Videlo se da je Zvezda ušla u meč mnogo bolje, agresivnije, borbenije, igrala je svoju igru.

Pustili smo rivala da trči kontre, a tu je veoma moćan. Razigrali su se lakim poenima, a mi nismo imali dva takva koša. I pored svega, Partizan je bio u igri do samog kraja – presekli smo pitanjem kritiku kapitena. - Ceo meč smo bili blizu, došli smo i na tri razlike, tada imali četiri napada za izjednačenje. U tim trenucima nismo imali ni sreću. Okolnim putem došli smo do suštine – da li je Kup pokazao da Partizan, uz malo više koncentracije, može da pobedi Zvezdu, ili su crveno-beli ipak neprikosnoveni u zemlji i regionu. - Verujem da možemo da ih savladamo. U Nišu smo igrali veoma loše, što je bilo očigledno, a skoro celu utakmicu smo bili blizu, malo nam je nedostajalo. Ovako lošu igru ne možemo da ponovimo.

Jasno je da moramo da korigujemo greške i da pre svega uđemo bez glupe i nepotrebne nervoze. Onda će i sve ostalo doći na svoje mesto. Ne sme da se dešava da nam se napad svodi na individualna rešenja, kao u Kupu, gde smo pokušavali jedan na jedan, srljali... Nismo imali dva-tri dodavanja u toku napada. Utakmicu smo završili sa pet asistencija! Uvek je teško kada se izgubi od najvećeg rivala. Ipak, sjajni bek smireno komentariše: - Kup je prošao, nemamo ni vremena da žalimo za njim. Očekuje nas važna utakmica u nedelju, protiv istog protivnika. Teško je dobiti jednu ekipu dva puta zaredom, a mi znamo gde smo grešili. Više je bio problem naša loša, nego Zvezdina dobra igra. Do polufinala ništa nije nagoveštavalo da ćemo biti slabi, podizali smo formu, vezali deset pobeda, a onda doživeli kiks. Problem je bio u našim glavama. Nismo bili spremni za veliki meč, a Zvezda je ove sezone imala mnogo više takvih utakmica sa jakim rivalima. Tu se stiče iskustvo i sada oni bolje znaju da se ponašaju u tako važnim utakmicama. Naredni meč je za nas izuzetno bitan. Ukoliko Partizan pobedi crveno-bele, postoji realna šansa da se beogradski rivali ne sretnu u polufinalu ABA lige. O tome mnogi pišu i pričaju, ali ne i igrači. - Ne razmišljamo o protivniku u plej-ofu, već kako da se plasiramo tamo. Ako uspemo, biće teško protiv bilo koje ekipe.

Probaćemo da budemo što bolje plasirani, voleli bismo da dođemo čak i do prednosti domaćeg terena, što bi moglo da bude presudno. U svlačionici isto što i na konferenciji Posle poraza, u svlačionici Partizana kapiteni obično imaju šta da kažu ekipi. - Rekao sam im isto što i na konferenciji. Svi smo pravili greške, svi smo bili prenervozni, ali da je najveći deo krivice moj, da nisam obavio svoj posao – prenosi nam Milosavljević. Sigurni smo da je mišljenje saigrača bilo drugačije, da su to i rekli omiljenom među njima. Sve u granicama sporta Okršaj ljutih rivala u Nišu je odisao fer-plejem. Kod nekih manje, kod drugih više, ali celokupno na visokom nivou sportskog ponašanja. Milosavljević je bio jedan od onih koji je pokazivao kako derbi može da se igra sa maksimumom borbenosti i pristojnosti. - Uvek bi trebalo da bude sportski ambijent. Biće i bilo je jačih kontakata u želji za pobedom, biće grublje igre i prljavih faulova, ali je i to sastavni deo igre.

Čak i u manje važnim utakmicama, kamoli u onima za trofej. Bitno je samo da nema incidenata i da se svi ponašaju u granicama sporta – kaže dobri 25-godišnji Kruševljanin. Obavezujuća vernost Za navijače ne postoji teži poraz od onog u derbiju. Međutim, s obzirom da Partizanove pristalice ove sezone pomeraju granice vernosti prema klubu u najtežim trenucima, tako se i sa tribina Čaira dugo orila pesma podrške crno-bele publike. - To što oni pokazuju je neverovatno i zaista nigde ne postoji. U trenutku kada je klub imao toliko loše rezultate i kada je tako teška situacija, navijači su sve više i više na utakmicama, sve jače nas bodre. Prepoznali su trenutak kada nam je najteže, a ovo jeste jedna od najkomplikovanijih sezona Partizana. Ti ljudi su pokazali nesvakidašnju vernost. U pitanju je retkost koja nas obavezuje više od svega da već od sledeće utakmice igramo bolje.

Boris Dalo, harizmatični mladi Francuz, ne blista u dresu Partizana NIS, ali najavljuje bolja izdanja U potrazi za samopouzdanjem Sportski žurnal - M. Nešović Kada bi Boris Dalo iz utakmice u utakmicu ubacivao po 15-20 poena, zakucavao kao protiv Budivelnika i bio ozbiljniji faktor u Partizanovim pobedama, navijači crno-belih bi ga verovatno na ramenima nosili od kuće do Pionira i nazad. Ovako ga „samo“ obožavaju. Neodoljivo harizmatični 20-godišnjak iz Nanta definitivno ne ispunjava velika očekivanja koja pristalice Partizana imaju od svakog klinca koji obuče njima sveti dres.

Ali, svaki njegov dobar potez je ispraćen ovacijama, njemu se peva, o njemu se prave duhoviti video klipovi...- Ovaj poslednji koji je izašao na Jutjubu mi je poslao menadžer Peđa Materić. On je plakao od smeha, ali ga ja nisam video – ubija Dalo kritički osvrt na parodiju u kojoj se on bori sa „viđenim pojačanjem“ Vilijem Vorenom za mesto u prvoj postavi šampiona. Međutim, pominjanja eventualnih pojačanja na kecu verovatno ne bi ni bilo da je Dalo pružao partije kakvu je ponudio protiv Levskog. Ništa čudesno, ali dovoljno kvalitetno da podseti zašto je tu. Iako je utakmicu započeo promašenim zicerom, sve se posle promenilo. - Istina je da sam bio baš motivisan.

Želeo sam da iskoristim ovu utakmicu da vratim samopouzdanje, da radim osnovne stvari. Pokušao sam da učinim što više. Kada Partizan trči, kao što je bio slučaj protiv Bugara, Dalo prikazuje najveći kvalitet. - Meni odgovara atletska, brza košarka. Recimo da sam potpuna suprotnost od Tepića, on je mozak tima – nasmejao se Dalo i nastavio... – A meni je potreban prostor, što više kontranapada. Svi imaju svoj stil, ali i svi smo tu da radimo ono što nam trener kaže. Probao sam protiv Levskog da iskoristim situaciju i nije bilo loše. Pomenuo je mladi Francuz vraćanje samopouzdanja. Činjenica je da je često izgledao nesigurno što ga je donosilo i frustraciju. - Problem je u glavi, toga sam svestan.

Mnogo želim da pomognem timu, a za to je potrebno samopouzdanje. Sada je mnogo bolje kada smo u nizu pobeda. Budimo se ujutru i odlazimo na posao srećni što smo i dalje u trci za plej-of i što bolje izgledamo. Ali, nije bilo tako u prvom delu sezone... - Bilo je veoma teško. Verujem da su se i naši navijači osećali tako, ali su sve vreme bili uz nas. Partizan jeste navikao na teške situacije, ali je ovaj početak sezone bio nešto više od toga. Nije lako bilo ni Borisu Dalou. Od igrača koji je u prvoj utakmici na parketu proveo 32 minuta, na drugoj 22, posle prosečno petnaestak, slabim izdanjima je došao do toga da u jednom periodu jedva ulazi u igru... Ali, sada deluje daleko sigurnije. - Osećam se mnogo bolje, iako to još ne pokazujem u dovoljnoj meri na utakmicama.

Veoma jako radim, vidim da mi ide. Samo je pitanje glave, da prelomim. Uz vedar karakter i naizgled večitu smirenost i samouverenost ne slažu se takve psihološke barijere. - Jesam ja uvek smiren, ali kada mnogo očekuješ i u tome ne uspeš, moraš da budeš i razočaran. Počinješ da ispituješ sebe. Igrači sa najvećim samopouzdanjem bi pali. Ali bi ustali kada bi shvatili da imaju bezrezervnu podršku kakvu ima Boris Dalo. - Osetio sam to, posebno u najtežim situacijama. Bilo mi je mnogo teško i trudio sam se da što manje razmišljam o navijačima kako bih se koncentrisao samo na teren i trening. Ali, oni mi nikada nisu okrenuli leđa, posebno ne timu. Pa protiv Levskog je bilo više od 6500 ljudi. To je neverovatno. Hvala svima – dodao je simpatični Francuz na kome je sada da na terenu uzvrati za poverenje. Po šest sati dnevno na parketu Ispadanjem iz Evrokupa Partizan je dobio mnogo vremena za treninge. Za mlad tim, okupljen oko Duška Vujoševića, to može da bude veoma korisno. - Mislim da je ova sezona dobra za nas. Nismo dobro počeli i bio nam je potreban ogroman rad. Mnogo smo vremena proveli zajedno u dvorani, mnogo trenirali.

Čak i kada smo na terenu i po šest sati dnevno. Svi smo tu sa jednim ciljem – objašnjava Dalo. Ipak, činjenica je da je taj tempo rada teži za igrače. - Jeste – nasmejao se Boris. - Kao pripreme pred početak sezone. Zato ćemo biti sve bolji.U Bar kod Saše Dalo je zvao i prizvao Aleksandra Pavlovića. Dobro poznatom video porukom „zapretio“ je iskusnom beku da se vrati. Ovaj je odgovorio. - Lakše je sa Sašom, on mi je kao veliki brat. Sjajan je, deset godina je igrao u NBA, ima mnogo iskustva i znanja. Pomaže nama mladima. Dalo pokušava da objasni kako su se Pavlović i on toliko dobro povezali. - Kada čuješ da dolazi neko sa deset godina NBA iskustva, ti imaš poštovanje. Ali, ja ništa posebno nisam uradio, ostao sam kakav jesam i on je bio ono što jeste. Sve je lakše kada se ljudi ponašaju prirodno, a on je sjajna osoba. Ali, Boris nije stigao da ode do Bara. - Nisam mogao, imao sam neke porodične probleme.

Ali ću sigurno ići, moram. Pa baš sam pre dva dana bio kod njega na ručku. Moram i dole da odem.Domaćin Neverovatno brzo je Dalo naučio srpski jezik. Posle samo nekoliko meseci mogao je da se sporazumeva, a sada je već „domaći“.- Ono što svi pričaju je istina - Partizan je porodica. Ovde sam i počeo da pričam srpski jezik, sve razumem, samo imam još malo problema sa nekim rečima. Beograd je moja kuća, osećam se sjajno. Meni bliski ljudi iz Francuske su bili malo uplašeni kada su čuli da dolazim ovde, zbog svih problema koji su u prošlosti bili. Ali, moja porodica je uživala u Beogradu, svi koji su dolazili želeli su da se vrate. Moje je da prenosim lepe reči.Francuska veza zauvek Dalo je u kontaktu sa Francuzima koji su mu utabali put do Partizana – Vestermanom i Lovernjom.- Sa Leom često govorim o onome što mu se dešavalo, kako se sada oseća. Sa Žoom sam se čuo baš kada je napustio Moskvu. Nema šta, to je francuska veza koja će zauvek trajati.

Držali ritam pa ubrzali Partizan je pobedio Levski sa ubedljivih 28 poena razlike. Međutim, krajem trećeg perioda Bugari su bili na jednocifrenom zaostatku, mučili favorita.- Očekivali smo tešku utakmicu, iako je Levski poslednjeplasirani tim šampionata. To je borbena ekipa, tako da smo pokušali da odigramo veći deo utakmice u istom ritmu, a onda da ubrzamo i pobedimo. Protivnik je bio lišen bilo kakvog pritiska, a to je uvek opasno, posebno protiv ekipa koje šutiraju više za tri poena nego za dva. Pogode nekoliko šuteva, uđu u ritam, a onda počnu da razmišljaju i o pobedi. Ali, to nije bilo realno.

mozzartsport.com - M. Protić Očekivanja u Partizanu su uvek najveća, a ja želim da uzvratim dobrim radom i kvalitetnim partijama, rekao je 21-godišnji Kragujevčanin Kultni američki pisac Čarls Bukovski svojevremeno je napisao: “Ono što je najvažnije je koliko dobro hodaš kroz vatru“. Košarkaši Partizana imali su dosta prilika da već u prvom delu sezone pokažu kako i koliko umeju da se nose sa problemima, na tom putu moraju ubrazano sazrevaju, a jedan od onih koji je “porastao“ je i Mihajlo Andrić.

Ovaj 21-godišnji Kragujevčanin postao je jedan od igrača od kojih se dosta očekuje, što je velika promena u odnosu na prošlu sezonu, kada je u Jadranskoj ligi imao prosečnu minutažu od 7,6 minuta, a sada na svakom meču igra 24 minuta. - Verovatno kod navijača, sa novim partijama rastu i očekivanja, ali trudim se da se ne opterećujem time, da radim još jače i da imam što konstantniju formu. Uostalom, kao i cela ekipa, napredujemo svaki dan, podižemo igru i nadam se da ćemo doći do željenog cilja. Očekivanja u Partizanu su uvek najveća, a ja želim da uzvratim dobrim radom i kvalitetnim partijama - rekao je Andrić za MOZZART Sport. Crno-beli su prvi deo sezone u Jadranskoj ligi, a pogotovo Evrokupu odigrali veoma promenljivo. Toliko da je u jednom trenutku došao u pitanje i plasman u plej-of regionalnog takmičenja.

Mnogi su posumnjali u kvalitet i karakter tima, ali je onda došla tesna i teška pobeda nad Solnokom u decembru u hali Pionir, a za njom još šest trijumfa i sada Partizan čvrsto drži četvrto mesto na tabeli. - Protiv Solnoka se dosta dobro završilo za nas, iako je bila veoma teška utakmica. Od tada smo počeli da se 'skupljamo' i počeli da radimo svi zajedno na treninzima. Sticajem okolnosti, kako smo ispali iz Evrokupa, imali smo dosta vremena, pa nam je na neki način i prijalo što igramo jedan meč nedeljno.

Ceo fokus mogli smo da prebacimo na Jadransku ligu - naveo je Andrić. Poslednja u nizu pobeda došla je u Skoplju, na uvek nezgodnom gostovanju MZT-u, a beogradskim tim pitanje pobednika rešio je u poslednjoj četvrtini. - Bilo je neizvesno do samog kraja, ali smo ostvarili veoma važnu pobedu koja će nam značiti u borbi za plej-of. Jedan od razloga što nismo ranije prelomili meč sa MZT-om su i njihovi ofanzivni skokovi. Mislim da su ih u prvom poluvremenu imali čaj 11. Taj segment u kojem smo zakazali, ali posle smo podigli odbranu i došli do pobede - kazao je krilni igrač Partizana. Polako, ali sigurno Andrićev prepoznatljiv znak postao je, pre svega, šut za tri poena, a njegova “meka ruka“ sa distance postala je nešto na šta protivnički treneri sve više obraćuju pažnju. - Stvarno ne brojim koliko puta šutnem za tri poena na treninzima. Trudim se svaki put da ostanem i posle treninga, da bih taj šut dodatno usavršio i da postane stvar rutine - objasnio je on. Do kraja ligaškog dela takmičenja na Jadranu ostalo je još šest kola, a Partizan teoretski ima šansu da se popne i stepenik više, odnosno na treće mesto. Ukoliko ostane četvrti, u polufinalu plej-ofa čeka ga duel sa Crvenom zvezdom. - Idemo iz meča u meč, čeka nas još teških gostovanja.

Možemo da napravimo dobar rezultat, u svakoj utakmici ćemo pokušati da pobedimo, a videćemo do koje pozicije će to da nas dovede. Dosta smo sebi zakomplikovali situaciju rezultatima u prvom delu sezone, ali znam da imamo kvalitet da se nosimo sa svakim rivalom u Jadranskoj ligi. Ime Partizan nosi težinu i znači da se uvek ide na sve trofeje, to je normalnije, a videćemo šta će na kraju da bude - izjavio je on. Andrić smatra i da bi rezultati crno-belih u prvom delu sezone bili bolji da je ekipa bila kompletna, odnosno da su je mimoišli problemi sa povredama. - Težak period je iza nas. U prvom delu sezone, maltene nijednu utakmicu nismo bili kompletni. Neki igrači su se kasnije priključili, neki su se vraćali iz povreda. Sve to je uticalo da naša igra varira. Čim smo se kompletirali, krenulo stvari su krenule napred.

Znam, međutim, da je pred nama dosta rada, jer možemo još bolje- ocenio je on. Partizanov “snajper“ rekao je i da mlađim igračima u ekipi mnogo znači prisustvo iskusnih Saše Pavlovića, Milana Mačvana i Dragana Milosavljevića.Njihovo iskustvo, pomoć na treninzima i energija na terenu mnogo nam pomažu da napredujemo. Takođe, imamo neverovatnu podršku navijača, pokazuju koliko su verni. Bili su uz nas i onda kada nam nije išlo. To nam mnogo znači, na svakoj utakmici pune halu i pokazuju koliko nas vole, a mi ćemo dati sve da im tu ljubav uzvratimo na terenu - zaključio je Andrić.