KK PARTIZAN MOZZART BET

Tarens Kinzi, novi član crno-belog tima, doputovao je u Beograd u sredu u večernjim časovima. Kako je tim Partizana u tim trenucima imao zakazanu pripremnu utakmicu, Tarens je pravo sa aerodoma otišao u halu Pionir, mesto gde će provesti mnogo vremena u narednoj sezoni. Upoznao se sa saigračima, trenerom Duškom Vujoševićem i stručnim štabom. 

"Prilikom sletanja video sam da je Beograd veliki grad, a sinoć sam imao i priliku da se vozim ulicama, zaista je veoma lep. Pokazali su mi centar, video sam i zgrade koje su nažalost bombardovane. Dolazim iz Amerike, ali ne znam detalje o tome. Grad je mnogo lep. Trener deluje zaista prijatno, i za sada svi ljudi u klubu koje sam upoznao su veoma srdačni", počeo je svoju priču novi igrač kluba iz Humske. 

Po dolasku u Pionir upitan da odabere broj pod kojim će nastupati u crno-belom dresu, Kinsi je poželeo da to bude baš #21:

"To jeste moj datum rođenja, ali iz drugog razloga sam odabrao broj 21. To je bio broj mog dresa u srednjoj školi i mnogo uspomena me vezuje za njega. Moj deda je proveo mnogo vremena sa mnom na terenu, učio me košarci, kako na igralištu, tako i na terenu kasnije. Pre dve godine on je doživeo moždani udar i od tada nije u prilici da mi kaže šta misli o mojoj igri. Želim #21 ponovo, jer njega nikada neću zaboraviti i broj je posvećen njemu", emotivno je objasnio Kinzi. 

Nova sezona ga očekuje u dresu Partizana, evroligaške i utakmice regionalne lige, pa kup i domaće prvenstvo: "Očekujem samo najbolje. Ne želim da postavljam limite, u smislu, hajde da osvojimo Evroligu i šampionat, samo želim da idemo utakmicu po utakmicu. Da pobedimo koliko je moguće više mečeva i to je ono što nas vodi, da napredujemo do naredne runde, pa one sledeće. Da budemo posvećeni, utakmicu po utakmicu, sa tim bih bio zadovoljan". 

Kinsi je imao priliku da igra u Pioniru pred najboljim navijačima u Evropi. Sada su oni na njegovoj strani:

"Radujem se energiji koju oni donose! Stvaraju strahovitu atmosferu za sve igrače, a posebno kada je takav tip energije iza tebe nema šta tim ne može da uradi u toj situaciji. Znam da izvlače najbolje iz igrača i samo neka nastave da pružaju svoju podršku kako su to radili svih ovih godina unazad i voleo bih kada bi bio u prilici da upoznam svakog od njih", zaključio je Tarens Kinzi, novo krilo šampionskog tima iz Humske. 

Šef stručnog štaba Partizana mt:s Duško Vujošević je na putu od Bamberga do Frankfurta, gde je ekspediciju kluba iz Humske očekivao let za Mađarsku, razgovarao sa predstavnicima medija. Vujošević je sumirao utiske nakon prospavane noći i završetka takmičenja u Evroligi i izneo očekivanja o nastavku sezone. 

"Zadovoljan nastupom u Evroligi. Igrama, trudom koji su ovi momci uložili da svoj talenat razviju, timsku igru, odnosom prema treningu, utakmici, saigračima, publici... S jedne strane teško je podneti ovoliku količinu nesreće u jednoj polusezoni. S druge strane ovakav kvalitet igara, tri produžetka, još dve igrane na jednu loptu, sigurno su stvar koje treba da zrači optimizmom i da svima budu motiv da ekipa ostane duže na okupu", počeo je priču strateg srpskog šampiona i potom dodao:
"Mi kad smo se odlučili za ovaj projekat, to je bilo i dosta iznuđeno rešenje. Partizan treba da ima šampionski tim ili da stvara šampionski tim, treću opciju nema. Mi smo bili prinuđeni da krenemo na put stvaranja šampionskog tima, a talentovanih igrača je bilo i jedan deo je došao u klub. Oni su stvarno izvanredni ljudi koji izvanredno rade svoj posao. To publika prepoznaje. Tako da jutro posle ovakvog ispadanja iz Evrolige nije lako biti optimista, ali ja sam optimista", rekao je Vujošević.

Koliko iskustvo igranja ovakvih utakmica donosi za nastavak sezone?

"Najbolja škola u Evropi je kad je košarka u pitanju Evroliga. Takođe, na zapadu nema besplatnih škola, pogotovo najbolje nisu besplatne. Mi plaćamo tu cenu i učimo. Međutim, postoji jedan strah kad je u pitanju ovaj tim. Cela ova priča ima mnogo smisla ako ekipa ostane na okupu duži vremenski periodu, normalno uz neke dorade u selekciji. Ako se to ne desi, nema puno smisla. Liči na onu priču o odlivu mozgova, talenata iz svih oblasti, delatnosti iz naše zemlje, što očigledno nekome odgovara. Radimo u teškim uslovima. S jedne strane nismo državni projekat. Mislim da se država malo pomera pa gleda da ne napravi monopol u sportu kad su u pitanju neki drugi klubovi. Da gleda da se obezbedi i za Partizan, a makar se to sada više gledalo nego obezbedilo, opet se prepoznaje i ta neka vrsta napora. Mi ako dobijemo upola kao neki drugi, smatraćemo da smo dobili isto. Mislim da rezultatima u kontinuiitetu, načinu na koji predstavljamo grad, zemlju, klub to više nego zaslužujemo, pogotovo ovog momenta kada se vidi da je u pitanju zaista veliki potencijal, i to vide ne samo oni koji bi možda imali interes da vide", istakao je trener crno-belih. 

Vujošević je još jednom istako mladost njegove ekipe i uspeh koji su postigli i razjasnio pojedina pitanja koja su se proteklih dana postavljala:

"Znate, evo igra se sa Barselonom. Pa niko nije toliko glup da ne shvati da jedan igrač Barselone košta koliko ceo ovaj tim. Niko nije toliko neinformisan da ne shvata da su ovi momci najmlađi tim u Evroligi u istoriji i da nije mali uspeh igrati sa njima na jednu loptu, na produžetak. Pa opet se nađu pametni koji kritikuju da li je trebao faul da se pravi ili nije trebalo faul da se pravi. Ja se bavim javnim poslom i ne bežim od kritika, opet niko nije toliko glup da od drveta ne vidi šumu. Da je osnovno da se sa jednom ekipom za koju se mislilo da neće biti konkurentna u Evroligi, za koju su i neki naši konkurenti iz regiona pričali da je završena priča, u smislu nekoga kvalitetnog nastupa i opasnosti kada su u pitanju regionalna i domaća takmičenja, kada dođe do tako nekih situacija. Evo vidim i sinoć istraživanje krivice, ko je kriv za neke lopte...mora da se shvati da mi radimo jedan posao koji je neka vrsta misije. 

Fantastično smo praćeni publikom. Moram da kažem da meni jako teško padaju podele među navijačima Partizana. Sa druge strane, imamo konkurenta čiji se navijači amnestiraju, čije grotlo jača. Vidim meni se zamera što sam igračima prekinuo neko pevanje. Pa ne mogu oni na 15 mesta u sali da pevaju, pogotovo nekoj grupi koja je na utakmici sa CSKA bila i navijala za CSKA. Oni kada pevaju jednoj grupi, pevaju svima od jednom i mi ni u kakvim podelama ne želimo da učestvujemo. Ja lično smatram da velika organizacija za dobro navijanje nije potrebna. Da svako ko hoće da navija treba da dođe i srcem da navija za Partizan. Još su nam samo, na svu ovu muku i stav koji se ima prema Partizanu, čak i prema sportskom društvu, je l' u pitanju je jedan deo države, trebale ozbiljne podele među navijačima. Jednostavno ako se nešto zaista voli, neke stvari moraju da se prevaziđu. Makar kad su u pitanju stadion i sala. A sad ko s kim manipuliše, kakvi su interesi u pitanju, ko hoće da kontroliše klub preko kojih navijača i tako dalje...to je druga stvar, ali opet vam kažem da treba svi da prepoznaju momenat u kome se nalazi Jugoslovensko sportsko društvo Partizan, mislim da sa odmicanjem od istorije i antifašističke borbe, uzeo se jedan zaklon i od Partizana koji reprezentuje u svom imenu i grbu jedan deo naše istorije i da deo države želi da napravi od Partizana efemerno sportsko društvo i da svi koji vole Partizan moraju upravo zbog toga da budu derviški vezani i posvećeni, kao što smo mi. Blago razumevanje tražim za ove momke, za napor koji oni ulažu, za njihovu veliku perspektivu i njihovu lomljivost". 

Iskusan ste trener, poznato da uvek štitite svoj tim, ali opet navijači su navikli na čuda i neke možda nerealne rezultate. Koliko je vama sad teško da se istrpi ova situacija?

"Pa vidite, koliko je bilo teško navijačima Zvezde da istrpe 12, 15 godina..ne znam koliko."

Uticaj izboren rezultatima, vidi se ove sezone da je negde opao. Znamo kakva je finansijska situacija. Šta Partizan može da učini da za sledeću sezonu povrati nekakav autoritet u Evroligi?

"Vidite, što se tiče autoriteta u Evroligi, mislim kada su u pitanju neke određene instance on apsolutno postoji, da je i ove godine prepoznato da je to neka vrsta bogatstva evrolige. Pre svega mislima na Bartolomea i ljude koji vode Evroligu. Kada su u pitanju braća naša Grci koji vode suđenje... znamo se odavno", jasan je bio Vujošević.

Od nedelje počinje druga faza ABA. Može li Partizan do prvog mesta u regularnom delu koje sigurno obezbeđuje plasman u Evroligu i bez pobede na fajnal foru?

"Sad bih rekao da može, što je bilo teško reći pre takmičenja. Što znači da smo ipak nešto napredovali, da smo jači i nadam se da ćemo nastaviti tim putem", optimista je šef struke kluba iz Humske. 

Vujošević je za kraj dodao i sledeće:

"Učestvujući u vođenju i košarkaškog kluba i sportskog društva, prosto ja sam prinuđen da se o određenim situacijama izjasnim i donosim određene odluke, koje nisu nimalo lake. Neke stvari ne možete da kažete na lep način, oko nekih stvari ne biste hteli da se izjašnjavate, niti ste participovali u kreiranju nekih problema, prosto čovek treba da donosi neke odluke. Nisu putari jedini u Srbiji koji treba da donose teške odluke". 

Nakon utakmice prvog kola ABA lige koju je Partizan mt:s odigrao sa ekipom Zadra novinari su imali priliku da razgovaraju sa predsednikom kluba iz Humske. Danilović je reagovao na saopštenje koje je predsednik KK Crvena zvezda Nebojša Čović izdao u toku jučerašnjeg dana. 

“Sаopštenje gospodinа Čovićа sаm shvаtio kаo jednu vrstu provokаcije kojа se pojаvilа posle zаtišjа i prepiski između Pаrtizаnа i Zvezde. Dostа dugo sаopštenje, gde se pominju poslednje četiri godine o kojimа bi, nаvodno, trebаlo dа pričаmo, gde se on postаvljа kаo portpаrol jаvnosti, gde nаvodno jаvnost zаhtevа odgovore. Pitа kolike plаte imаju rаdnici u Partizаnu, iаko vrlo dobro znа dа po stаtutu nаšeg klubа predsednik i člаnovi UO ne primаju plаte. Možemo dа pričаmo o poslednje četiri godine. A zаšto četiri? Provocirаnje od Čovićа koje je počelo prošle godine, kulminirаlo je u dvorаni u Železniku. Pа njegov intervju u "Informeru", prepiske, otišlo je predаleko... Nisаm zа to dа se to rаdi, jer će doći do krvoplorićа, аli morаju dа se kаžu neke stvаri”, istakao je Danilović. 

Potom je nastavio izlaganje: 
“Nećemo dа dirаmo devedesete godine, bilа su teškа vremenа, embаrgo, sаnkcije, i verovаtno bih i jа isto rаdio dа sаm bio nа čelu klubа. Hаjde dа pričаmo od 2000. do dаnаs, zbog čegа i koliko je Zvezdа dobijаlа novcа od "Telekom", "Dunаvа", koliko je firmi morаlo dа dа Zvezdi novаc dа bi sаrаđivаlo sа pomenutim kompаnijаmа, odаkle dug od 16 milionа, to me ne interesuje, kаo što Čovićа ne trebа dа interesuje koliki su nаši dugovi. Dugujemo igrаčimа i jedаn deo porezа, koji je prijаvljen, аli mi smo gа prijаvili i uredno gа plаćаmo poslednjih četiri-pet godinа. Nаš osnovni dug nije veliki, već kаmаte. U jednom periodu verovаtno nije plаćаn porez, аli smo gа prijаvljivаli. Čović je poslednji čovek kome ću reći koliko dugujemo, аli on se ponаšа kаo dа je portpаrol jаvnosti i prosipа poštenje”, rekao je predsednik Partizana mt:s. 

Danilović je istakao dа nemа potrebe dа pričа koliko je Pаrtizаn dobio novcа od grаdа i dа je to dolаzilo po određenoj tаbeli postizаnja rezultаtа. 
“Novаc smo dobili tek od kаdа je Drаgаn Đilаs nа čelu Beorаdа. Ništа nije bilo nа lepe oči. Jedаn dobаr deo tih nаgrаdа smo dаvаli zа plаćаnje terminа u Pioniru. Jedаn Reаl i Estudsijаntes u Mаdridu dobiju po 800.000 evrа dа bi igrаli u dvorаni, аli to je sаdа drugi pаdež. Mi do pre tri godine nismo imаli generаlnog sponzorа, zаto što je nаjveći iznos nаšeg sponzorа bio 400.000 evrа od NIS, аli sаm jа, kаo predsednik, smаtrаo dа zа tаj novаc ne trebа dа prodаm ime klubа. Ne interesuje me kаko su izmirili dug od 16 milionа i kаko je nаstаo, pа i Čovićа trebа nаjmаnje dа interesuje kаko je Pаrtizаn dobijаo i štа od držаve. Dа li smo dobili hаlu od držаve? Iskreno se nаdаm dа će u 2013. dа obezbede budžet zа hаlu. Bilа bi velikа srаmotа zа novu ministаrku i zа ovu Vlаdu dа Pаrtizаn ne dobije hаlu posle svih ovih uspehа. Dobijаli smo novаc od gаdа i držаve jer smo gа zаlužili. Osvаjаli smo 11 putа domаće prvenstvo i pet Jаdrаnskih ligа”, jasan je bio Danilović. 

Kada postoje provokacije ove vrste, prvi čovek Partizana mt:s jasno ističe da će uvek na njih i reagovati:

“Dаnаšnje sаopštenje od sedаm strаnа, kаdа sаm gа čitаo, zаborаvio sаm štа je bilo nа početku. Izdvojio sаm jedаn mаnji deo i verovаtno imа još nešto što sаm zаborаvio. Odgovorićemo аdekvаtno nа dаlje uvrede i provokаcije. Pominje se i gospodin Tаdić... Mi smo imаli sponzorа Mobtel 063, odnosno brаćа Kаrić su zvаlа mene i molilа dа to ne kаžem kаko ne bi imаli problem, dа im ne šаlju finаnsijsku inspekciju ljudi koji su bili u rukovodstvu Zvezde. Ovo trаje već 12 godinа, i sа Zvezdom, i sа Čovićem. Zvezdа živi nа rаčun nаših sponzorа, kаdа mi nаđemo sponzorа oni odu i kаžu dа morаju i njimа dа dаju određenа sredstvа, jer će biti ovo i ono. Mаlo je bezobrаzno i potcenjivаčki pričаti o poslednje četiri godine. 
Tаdić jeste moj prijаtelj, pomogаo je Pаrtizаnu, аli i fudbаlskom kubu Crvenа zvezdа u pаr nаvrаtа, dа im jаvne firme dаju novаc, kаo što je pomogаo i košаrkаškom dа im dаju neki novаc. Nа osnovu čegа je Zvezdа dobijаlа novаc od grаdа, аko je dobijаlа, dа li nа osnovu rezultаtа? Pustite me te pаtetike i demаgogije. Postаde čovek аpostol istine i poštenjа”.

Danilović je potom dodao:

“Kogа će gospodin Čović dа hvаlа zа gušu? Rаdnički ili moždа OKK Beogrаd? Koliko je gospodin Čović putа pretio sudijаmа? Koliko putа je zvаo u sаvez i molio mu dа mu juniori igrаju zа reprezentаciju kаko bi kаsnije zа njih imаo određeno obeštećenje. Kаže dа će vrаtiti dug kаdа Pаrtizаn uplаti 75.000 evrа zа Miljenovićа. To jeste nаšа greškа, plаtićemo.”

Predrag Danilović se takođe dotakao priče o incidentu u Vršcu:

“Svi znаte kаko sаm jа svoj novаc zаrаdio i dаo sаm gа Pаrtizаnu kаdа je trebаlo dа propаdne, аli se sа tim ne busаm. Ne trebа mi tа populističkа pričа. Dаj dа prekinemo sа pričаmа dа sаm tukаo sudiju u Vršcu. Jаvno sаm se izvinio i Jurаsu, koji je pošten čovek i odličаn sudijа, što sаm ušаo u svlаčionicu, а gospodа iz Zvezde pričаju kаo dа su oni bili u svlаčionici. Jа se ne ponosim time, to je mojа grepškа. Štа je trebаlo nа to dа kаžem, dа sаm igrаč u bivšoj Jugoslаviji sа nаjviše osvojenih titulа nа EP. Prilično pаtetično…”.

Predsednik Partizana mt:s je podvukao da mora da se spusti tenzija:

“Tenzijа je tаmаn bilа spuštenа i dаnаs - opet sаopštenje. 
Mi vređаnje člаnovа fаmilije osuđujemo! Dule Vujošević je smirivаo nаvijаče, аli kаo što oni nisu mogli dа smire svoje pristаlice kаdа su žаndаrmeriju gаđаli mokrаćom i uljem, tаko ni mi nismo mogli dа regujemo. Gospodin Čović već dvа putа tvrdi dа će se u Srbiji bolje živeti аko Zvezdа bude šаmpion. Evo, jа sаm predsednik Pаrtizаnа i kаžem kаo Pаrtizаnovаc i Srbin - nekа Zvezdа bude prvаk sledeće dve godine pа nekа se bolje živi, а mi ćemo zа tri godine osvojiti prvenstvo i živeti u boljem društvu. Pа streljаjte nаs ondа!, zaključio je Predrag Danilović. 

Da bi crno-beli došli u priliku da već 30. marta jure put u Grad svetlosti, moraju da pobede u četvrtak uveče (20h – TV RTS). Koliko je to teško? Pa, bilo je teško samo gledati ih na minus 21. Tada sigurno niko nije želeo da se nađe u njihovoj koži. Međutim, 26 minuta kasnije, to su hteli svi, jer se onakav podvig retko viđa. Ali, sada je još teže zaboraviti, a upravo to Duško Vujošević mora da usadi crno-belim momcima u glave pred okršaj protiv još motivisanijeg, ali i opterećenijeg Makabija. „Obe ekipe moraju da zaborave. Istina, ona ekipa koja je izgubila utakmicu sigurno ima povećanu motivaciju, jer ona želi što pre da zaboravi. Sa druge strane, oni što su pobedili, želeli bi da u tom trenutku prestane da se igra košarka, da sve ostane na takvom utisku pobede.

Znamo da nas čeka sledeći meč, da je ovo samo početak jedne serije. Baš će važnost druge utakmica sve dovesti u kontakt sa realnošću“ , poručio je Duško Vujošević. Da li će Makabi od sada biti još teži protivnik? „Šta smo trebali, da pustimo da izgubimo da bi oni bili manje opasni? Oni su uvek opasni. Neće se predavati, kao ni mi, sve dok traju utakmice. Oni će sigurno angažovati sve depoe na utakmicama koje predstoje, ali mislim da mi nismo slučajno srećni dobitnici. Oni ostaju favoriti, ali pogrešno tumače ako misle da se nama sreća slučajno desila“ . Osvrt na prvi meč? „Bili smo impresionirani na početku atmosferom, kvalitetom i načinom igre protivnika.

Praktično smo, u situaciji kada je Makabi poveo 21 razlike, prešli prag poraza. Tada smo izgubili strah i počeli da igramo. Postavljajući igru postavili smo i rezultat, opterećenje je prešlo na njihovu stranu. Dobili smo veliku utakmicu koja je imala posebnu dramaturgiju“ . Svesni ste da se javlja sve veća euforija? „Igrači znaju da se uspesi ne dešavaju slučajno. Znaju da ne treba da se suludo raduju nekom dobitku koji im još ne pripada. Nismo ljudi koji smo nenaviknuti na ove situacije“ , dodao je Vujošević.

Dušana Kecmana koji je sa 29 poena iz „Nokija arene” postavio rekord karijere, pitali smo – odakle snage za takav preokret, od minus 21 u 14. do plus osam na isteku 40. minuta? “Čovek stvarno na 21 razlike može svašta da pomisli. Posebno kada igra četvrtfinale u Tel Avivu protiv ekipe kao što je Makabi. Jednostavno, ulog je ogroman - plasman na fajnal-for. Mislim da smo u trenutku pomislili da moramo i možemo da igramo mnogo bolje. Hteli smo i sami sebi da pokažemo da smo ipak zasluženo došli ovde, da to nije bilo slučajno. Da možemo da se nosimo sa velikim ekipama kao što je to bilo do sada. Iskreno, samo je bilo pitanje kada ćemo početi da igramo onako kao što smo to radili u prethodnim utakmicama - timski, čvrsto u odbrani...

Pronašli smo ritam, u napadu nismo gubili toliko lopti kao na početku kada smo bili konfuzni i kada se nismo snašli na njihovu specifičnu odbranu. Vera nam se isplatila i rezultirala smanjenjem velikog zaostatka i našom pobedom”. Svesni ste da je u Srbiji blagi optimizam pre početka serije prerastao u pravu euforiju? „Došla je i do nas ta informacija, da je bilo pravo „ludilo“ kod naših navijača. Ipak su potrošili dosta nerava gledajući utakmicu, posebno kada se uzme u obzir kretanje rezultata. Sigurno da nam je drago što je naša pobeda dobila takav odjek i nadam se da možemo da nastavimo u istom ritmu. Međutim, moramo samo da razmišljamo o prvoj narednoj utakmici. Euforija je nešto što je lepo i znači da se radi dobar posao, odnosno da si obradovao svoje navijače.

Ali, svi zajedno moramo budemo svesni da je ovo samo početak nečega što može da bude veoma duga serija. Ipak se igra na tri pobede. Trudićemo se da što pre zaboravimo ovu utakmicu, da analiziramo prvi meč i probamo da drugu utakmicu odigramo mnogo bolje, posebno početak“. Kada smo već kod druge utakmice...? „Sigurno da je posle jednog brejka mnogo lakše igrati, posebno jer je opterećenje opet veće na strani Makabija. Kako se serija bude odvijala, ekipe će se mnogo bolje spremati, pre svega taktički. Upoznaćemo se bolje, individualno i timski. Imamo malo vremena da gledamo prvu utakmicu i vidimo šta moramo da ispravimo. Trudićemo se da igramo punih 40 minuta, da krenemo dobro i koncentrisano od samog starta. Ne mogu baš tako često da se dešavaju preokreti kao što je sada bio slučaj. Mislim da ako se eventualno i u drugoj utakmici budemo držali na pristojnoj razlici tokom meča, da možemo da se nadamo povoljnom rezultatu.

Pouke moramo da izvučemo i još se bolje pripremimo“. Da li imate snage da napravite još veće čudo? „Čuda se dešavaju, svi mi potajno verujemo u njih i nadamo se da možemo da preživimo. Moramo, kao što smo do sada radili, da stojimo sa obe noge čvrsto na zemlji, da nas ni pobede ni porazi ne ponesu, odnosno bace u depresiju. Takav je posao, ništa nije sigurno, sve zavisi od angažovanja i igre. Samo ako budemo gledali ispred sebe, meč po meč, možemo da igramo najbolje moguće. Međutim, oni su i dalje favoriti u seriji, posebno u drugoj utakmici“. Za kraj, neizbežna je tema fantastičnog učinka Dušana Kecmana u utorak u Nokija areni? „Uvek napominjem da poeni pojedinačno ne mogu nikada da budu u prvom planu. Ističe se samo timska igra i rad.

Što se tiče poena, ovoga puta sam ja iskočio, ali naša ekipa poseduje kvalitet da svako u određenom trenutku može da preuzme odgovornost i bude ključni igrač. Nadam se da će u drugoj utakmici neko preuzeti moju ulogu i, daj Bože, ponoviti isti scenario iz prvog meča. Samo sa nekim drugim glavnim akterom...“ , skroman je Kecman, čovek koji je predstavom u prvom meču podigao samopouzdanje kod saigrača i možda odredio dalji tok četvrtfinalne serije.

У целости преносимо текст Слободана Рељића, дугогодишњег главног и одговорног уредника НИН-а, објављеног на интернет презентацији Фонда Слободан Јовановић:


Сменити Душка Вујошевића, хитно!

“Не, ово не сме проћи! Ако Србија дозволи да јој један кошаркашки тренер ово ради, онда јој дефинитивно нема спаса. Време је да се отворено и јасно каже: Доста је било! И, пошто је ово правна држава, нека људи из „Партизана” учине оно што од њих очекује једна јасно проевропски оријентисана земља, без алтернативе! Отерајте тог смутљивца, Вујошевића!

Знамо, наравно, да то неће ићи тек тако. Већ видимо како оне навијачке хорде дижу главу, пропињу се на предње прсте и постављају питање натопљено мржњом и њиховом рушилачком претњом: А зашто?! Зашто кад човек има резултат? Већ видимо како томе подлежу медији који нису способни да изађу из сенке заводљивих патриотских опсена. Зашто, узбиниће се и ти паћеници који помно бележе сваку Вујошевићеву реч, као да је изабран за патријарха. Зашто, питаће и део опозиционо настројених грађана и поражених снага, које користе сваку прилику да подмукло кажу НЕ Европи, НАТО-у и свим великим вредностима Западне цивлизације.

А зашто и не би дигли главу? Душко Вујошевић, овај тзв. кошаркашки геније, биће њима најбољи доказ да су европске вредности лаки „опијум за народ”. Јер, кад једна Барселона не зна за пораз нигде у Европи, а изгуби у Србији, јасно је какве ће закључке из тога извући српски националисти. Таман смо упокојили Милошевића, кад ето ти Вујошевића!

Шта нама значе ове Вујошевићеве победе?! Само невоље. Узмимо, рецимо, министра иностраних послова Шпаније, Мигела Анхел Моратиноса. Добро, он је дипломата, неће ништа рећи, а можете мислити шта му је у глави и срцу. Председава тамо у ЕУ-и, обећао је да ће да нам среди разне ствари, а ми - нож у леђа. Мислиће како смо лицемеран народ: овамо му дајемо орден, а кад треба да будемо фер према пријатељској Шпанији ми ударимо као по највећим непријатељима. А од „лицемеран” до „геноцидан” мала је раздаљина.

Или, како ће нас гледати Грци? Наводно им је „Партизан” продао најбоље од своје екипе. Људи су поштено платили, кад овај дође и победи их у Атини. Види се да је то подвала. То је та стара црта нашег менталитета: хоћемо и јаре и паре. Е, па тога у Европи нема. А ми показујемо да не само да се тога нисмо ослободили, него превару славимо као победу.

Кад једна Барселона не зна за пораз нигде у Европи, а изгуби у Србији, јасно је какве ће закључке из тога извући српски националисти. Таман смо упокојили Милошевића, кад ето ти Вујошевића!

Наиван је онај ко не види да је ово тежак удар на највише вредности капитализма: тржиште и начело компетитивности. Као хоћемо у капитализам, али опет на свој начин. Тачно је, ова екипа „Партизана”, комплетно са масерима и клупом, на светском тржишту не вреди колико онај фини момак из Барселоне с брадицом - Наваро. Е, сад кад неко добровољно друштво које нађе себи неког Вујошевића удари на то, онда се морају имати на уму последице. Криза је, и у томе је то сада много осетљивије. Сад смо се ми Срби нашли да показујемо да тржиште није свемоћно. Наводно, нешто је и у пркосу и инату, па кад ти запнеш као суманут то може бити јаче од милијарди евра. Никад нећемо превазићи ту погану страну нашег менталитета. Шта се ми петљамо у то. Треба да почистимо испред својих врата и баста. Наши европски пријатељи би то знали да цене. Овако, кад једна „Барселона” побеђује свуда по Европи ми доведемо хулигане на трибине (зар нисмо до јуче јасно говорили ко су ти момци и где им је место), отворено им поручимо да су ту да направе „пакао у Београду” том пристојном свету, а њих те хорде збуњују, па не могу да покажу колико стварно знају; да би на крају и наш национални сервис, који се представља да је као за „европску Србију”, наместио камермана тако да се и озбиљне интернационалне судије збуне и прогласе победу „Партизана”. А то нам је била последња шанса да се извучемо из самоубилачке ситуације у коју смо, јурећи као звери, упали. Али, не.

Има нечег дубоко болесног у самој идеји да се Србија понаша као да може да побеђује у Европи. Зна се докле је то нас довело.

Читава Србија је и у тој ситуацији могла да види како се понео Вујошевић. Уместо да, у складу с фер-плејом, помогне да се дође до истине, он је доказивао како је лопта „изашла из цилиндра”. А да не говоримо како он нефер понашањем директно угрожава посао свом колеги Чавију Пасквалу, тренеру „Барселоне”, кога његови послодавци сутра могу отпустити што је изгубио утакмицу у српској дивљини. Да ли је то солидаран однос према колеги? Да ли је једна победа вредна патње поштеног младог човека, чија је каријера так почела? Или можда сузе његове мајке? Тиме је Вујошевић све рекао о себи. А овамо се представља као неко ко позитивно утиче на развој младих личности које кроз спорт желе да се испуне.

Ниједна нормална и европски оријентисана средина не би дозволила да је овакви људи као Вујошевић вуку за нос. Сетите се, тај човек је тренирао „Будућност” у Подгорици, али не задуго. Неће Црна Гора, која крупним корацима граби ка ЕУ-и и НАТО-у, такве гафове. И сви их цене. И поштују. А нас?

Најгора од свих подвала је кад се говори како тај човек има пуну кућу књига, па чак и играчима даје да читају. Ма, баш би било занимљиво видети шта им даје. Вероватно књиге којима се отворено подстиче наш ничим основан понос, који нас је сваки пут одвео на странпутицу или тако нешто. Сигурно им не даје ништа о неопходностима процеса денацификације, о суочавањима с злочинима или неке лепе књиге у којима се демократија не прља повременим занемарљивим скретањима. То би било образовање играча. Оплемењививање њихове невине душе. И онда они никад не би подлегли тој хајкачкој атмосфери у којој се, на препознатљив начин, дижу и спуштају руке и навија без осећаја да то може да омете противника да пружи најбоље од себе.

Знамо да ће сад неки смутљивци рећи, али и у Европи се тако навија. Они су били, видели, итд. Али, пустимо ми Европу. Ми морамо нешто урадити на себи, због себе. А кад достигнемо тај ниво, наш глас, па ако је и губитнички, уважаваће се. Сви ће рећи, они Срби су се коначно променили. Сад губе, али фер. А то је за земљу која жели да се прикључи породици цивилизованих народа најважније. Добици долазе после, кад се скинемо до гола, тј. после катарзе коју од нас сви очекују и на свим плановима.

Са Вујошевићем не треба пристајати ни на какав компромис. Најгоре би било ако би допустили да нас он заведе, да, рецимо, изгуби утакмицу која сад следи од „Марусија” у Атини, а ми онда дигнемо руке од свега. Не кажем да ће се баш тако десити, али тај човек је способан да нам и то учини. Да утиче на ове младе момке из „Партизана” да изгубе ту утакмицу, да би нам после задавао сто пута већу главобољу. Јер, какав је то опсенар најбоље показује и чињеница да он то све ради и са момцима који дођу из цивилизованог света - из САД-а, Европе. Дођу ту у Београд да играју кошарку, а Вујошевић их инструментализује у тим својим опасним играма, а да они тога нису ни свесни. Знамо и ми да сви воле да побеђују у спорту. Али, добар тренер се не спушта на тај најнижи ниво. Лако је тако бити популаран, подилазећи и играчима и навијачима. Врхунски стратег гледа мало даље. Мора имати интерес земље на уму. Јер, признаћете, то стварно није фер да се од осредње екипе прави темпирана бомба за праве шампионе и поштене професионалце. Потпуно неевропски, па ако хоћете и антиевропски приступ.

Замислите кад би се наше „за европску Србију” власти понашале тако! Да сад запну и кажу: ми ћемо сами да се саберемо и одузмемо и да се бескомпромисно боримо за своју ствар.

Замислите кад би се наше „за европску Србију” власти понашале тако! Да сад запну и кажу: ми ћемо сами да се саберемо и одузмемо и да се бескомпромисно боримо за своју ствар. Да не верују људима из Европске да их наш успех интересује колико и нас саме, ако не и више. А Вујошевић то ради наочиглед свих. Има нечег дубоко болесног у самој идеји да се Србија понаша као да може да побеђује у Европи. Зна се докле је то нас довело.

Ми се искрено надамо да има здравих снага у том „Партизану”, које ће бити способне да свој тим изведу на „наш европски пут”. Ми знамо да победе нису за нас, и зато ћемо и даље наше проблеме решавати „искључиво дипломатским и политичким средствима”. Нама наша победа није императив. И никакав „пакао на трибинама” и подршка навијача. Па, нису ли наши највиши челници рекли да утакмице на нашим стадионима и дворанама треба да буду такве да долазе читаве породице: бака, дека, тата, мама, бата, сека и куца и маца. (Миша нико није спомињао.) И, ако хоћемо да Србија до 2014. године уђе у Европску Унију, онда хитно морамо да обуставимо стављање клипова у точкове наших главних пријатеља. Јер, ко ће се највише обрадовати оваквом Вујошевићевом понашању? Јелко Кацин и сви наши непријатељи. Јасно.”

U celosti prenosimo intervju koji je predsednik našeg kluba Predrag Danilović dao SPORTSKOM ŽURNALU:

PREDRAG DANILOVIĆ, PREDSEDNIK CRNO-BELIH O FINANSIJSKIM PROBLEMIMA, GLASINAMA, POŠTOVANJU PREMA SVIMA U KLUBU 

Zlatno 
Pravilo
Partizana

Svi koji žele da pomognu su dobrodošli, jedino ne mogu da se mešaju u rad struke • Vujošević sve radi za boljitak kluba • Država mora da pomogne Zvezdi i Partizanu 


Predrag Danilović, predsednik Partizana, za razliku od mnogih funkcionera ne pojavljuje se previše u medijima. Kao i u igračkim danima, eksponira se na terenu, radom i kada se ukaže potreba za ekipu. 

Nije se oglašavao kada su mnogi potrčali da proglase uzbunu u Humskoj zbog dva poraza u NLB ligi. Rekorder po broju zlatnih medalja na evropskim prvenstvima iz iskustva zna da se rezultati u sportu ne stvaraju preko noći: 
- Naravno, tako nešto ne može da se očekuje. Međutim, polako se sve uklapa. Moram da podsetim da smo dve nedelje proveli u Americi, što je imalo svojih minusa i pluseva. Ukoliko se gleda šire, neuporedivo je više pozitivnih stvari. Na kraju krajeva, nije velika stvar samo za Partizan, već i za našu košarku što će u istoriji ostati zabeleženo da je jedan naš tim na predlog Evrolige išao na zvaničnu NBA turneju. Imali smo vrlo teške utakmice, pogotovo na početku sezone. Da su došle 15 ili 20 dana kasnije i neki rezultati bili bi drugačiji – počeo je priču Danilović. 
Danilović nije bežao od toga i da napomene minuse - nekompletnost, čekanje Palasija duže od uobičajenog, kompletiranje tima tek par dana pred početak Evrolige.
- Do pre dve nedelje stvari su bile drugačije, sada sve polako ulazi u tok. Došlo je dosta novih ljudi koji bi trebalo da ostanu u Partizanu duže vreme. Većina njih tek sad igra ozbiljne utakmice i radi u ozbiljnom sistemu. Ne potcenjujući bilo čiji rad, Partizanov je specifičniji. Naš cilj je da se dobro trenira, da se Partizan gleda kao svoja kuća. Veoma poštujem sve u stručnom štabu i klubu koji imaju strpljenja, rade i treniraju, iako im plate kasne.
Tu je razgovor došao do teme koju svi znaju, na koju trener crno-belih često podseća javnost.
- I dalje je zabrinjavajuće to što pored svih naših rezultata u minulim godinama i koje svi dobro znaju, nemamo dovoljno pažnje od državnih institucija. Izuzev grada, koji u određenoj meri pomaže Partizanu i drugim klubovima. Voleo bih da skrenem pažnju da smo, ipak, mi u vrhu evropske košarke, da smo u regionu prvaci poslednje tri, u Srbiji poslednjih osam godina. Što, u uslovima u kojima radimo, posebno finansijskim, nije nimalo lako. 
Jednostavno želim samo da se shvati da se neke stvari ne poštuju u dovoljnoj meri. 
Razumevanja od državnih organa nije sistemsko, već kako kaže na bazi ljudskog odnosa. I svakako ne u meri kojoj Partizan zaslužuje.
- Neke izjave Duleta Vujoševića možda izgledaju oštre i sa velikom dozom kritike, ali su tačne – nastavlja Danilović. - Znam da neki put ljudima bude muka od slušanja kako Partizan nema novca i kako non-stop kuburi. Ali, to je činjenica. Emociju sa kojom Vujošević priča o tome, treba razumeti. U potpunosti je predan klubu, već godinama odbija veoma primamljive i visoke ponude iz evropskih klubova. Uprkos problemima ostaje ovde, jer Partizan gleda kao svoju kuću, igrače kao svoju decu i sve što radi radi za boljitak kluba. 
Da bi posao radio dobro Danilović mora da bude odlično informisan. Ne samo o kvalitetima igrača, protivnicima, već i o glasinama.
- Već duže vreme, od prošle godine, plasira se priča da smo prodali igrače i da su neki ljudi od toga uzeli ogromne pare. Pušta se i glasina da je priliv od transfera daleko veći nego što jeste. A tačno se zna koliko je. O tome se i u novinama uglavnom tačno pisalo. U košarci nisu milionska obeštećenja kao u nekim drugim sportovima, uostalom klubovi u koje su igrači otišli su takođe u svojim zemljama zvanično prijavili sume.
Zastao je na trenutak, pa nastavio:
- A pri tome se ne kaže da su ti igrači igrali nekoliko meseci bez nadoknade, da smo od obeštećenja vratili novac pozajmljen sa kamatom. Od tih para smo igračima i radnicima platili šest zaostalih plata. A, taj novac nije odjednom stigao… E to je činjenično stanje. 
U priči o glasinama, pomenuli smo Daniloviću i priču da potencijalni sponzori, odnosno ljudi koji odlučuju o ulaganjima, neće da dođu u Partizan upravo zbog njega i Vujoševića. 
Preciznije zato što ne bi mogli da se pitaju za neke stvari. - Niko iz Upravnog odbora, pa ni ja, ne može da se meša u posao trenera. To je zlatno pravilo kluba. LJudi koji su sada u klubu ili vole Partizan, u zavisnosti koliko su angažovani i koliko pomažu imaju veliko pravo glasa u svemu, osim u radu trenera. To je sveto pravilo. Ko to ne zna ne treba da se bavi sportom, već da navija. Svako ko misli da može da pomogne, vrata su mu otvorena 24 sata i sami nek se uvere da li su glasine osnovane ili nisu. Ne možemo baš sve da ocenjujemo na osnovu „rekla kazala” priča. Da je tako kao što govore glasine, sigurno ne bih ovako govorio, to može odmah da se vidi.
U priči o glasinama nije želeo da se vraća na prošlost i podiže tenzije. - Zanimljivo je da neki ljudi i dalje isto rade što i ranije. Uporno gledaju u tuđe dvorište, konkretno u Partizanovo. Maltene se više brinu o neuspehu Partizana, nego o uspehu kluba koji vole i sređivanju stvari u njihovom dvorištu. Veoma zanimljivo je da se iz godine u godinu perfidno plasiraju raznorazne priče.
Tu je stavio tačku na priču o subverzivnim aktivnostima koje otežavaju, ali ne remete svakodnevni život šampiona. Vratio se na finansije i poentirao:
- Davno sam rekao da su Zvezda i Partizan dve velike srpske institucije kojima u zavisnosti od ostvarenih rezultata, ministarstva i cela država treba da podjednako vode računa. Da ne bude kao ranijih godina kada su pojedini klubovi dotirani u neuporedivo većem obimu nego Partizan, iako smo mi svih tih godina bili prvaci. Pa i sada se nastavlja sa tim pričama. Pojedini klubovi traže da budu finansirani jednako kao Partizan, stvarajući alibi za svoje loše rezultate. Da su bili dotirani kao Partizan, na osnovu njihovih rezultata, ne bi igrali ni u srpskoj ligi. A uvek su bili pomagani više od našeg kluba, razlog zbog kog je tako ne znam. 
To što je Partizan u poslednjih osam godina to što jeste, smatra kao Partizanovu „grešku”. 
- Oba kluba ne mogu da opstanu, ako nisu u većoj meri finansirana od države. Ako bude tako, ljudi koji predstavljaju institucije moraju da budu upoznati sa situacijom u klubu, informacijama gde se taj novac troši. Što se nas tiče vrata su im uvek otvorena. 
Na konstataciju da su Partizanu uvek primarne bile titule, da se cena stvaranja šampionskog tima, ponekad plaćala i neulaskom u TOP 16, Danilović se nadovezao: 
- Nikome, pa ni Partizanu nije ništa bogomdano. Niti treba da bude. Stvari koje smo proteklih godina uradili, maltene u dva olimpijska ciklusa, zaslužili smo. Niko nam ništa nije poklonio. Kraj sezone će pokazati da li smo nešto dobro uradili ili nismo. Čak i ako ne budemo uradili koliko su svi navikli od nas prethodnih godina, neće biti katastrofa. Jer i sledeće godine igramo Evroligu, a sigurno je da će svi ovi mladi momci imati veliko iskustvo i da će, naravno uz neke izmene i dopune, to biti kako treba – zaključio je Partizanov predsednik naglašavajući da njegov stav nije stvaranje nikakvog alibija. 


DAVNO PROŠLO VREME

Govoreći o nemešanju u posao trenera, Danilović je podsetio na stvari koje su se dešavale u nekim klubovima tokom devedesetih, koje nisu dobre.

- Koliko sam čuo postojao je sistem da dođe neko u klub i uloži svotu novca za ugovor nekog igrača. Samim tim se meša u rad trenera, jer želi da taj igrač više igra kako bi kad se taj igrač prodao imao profit od toga. Po mom mišljenju, takav sistem nije zdrav, niti doprinosi ostvarivanju rezultata. LJudi koji ulažu novac moraju da nađu interes. Da li kroz reklamu ili u nekom drugom vidu to se da rešiti kroz razgovora sa njima. 

PRIČALI BISMO O FAJNAL-FORU…

Nikola Peković je po odlasku iz Partizana u prvoj godini pečalbe ušao u prvu petorku Evrolige. Novica Veličković blista u Španiji, Uroš Tripković je odličan, Milenkom Tepićem su Grci oduševljeni.
- Spremni su da odgovore izazovu, zato što su u Partizanu bili najmanje četiri godine. Šteta je što nisu bili pet, šest godina, ali zbog finansijske situacije smo prinuđeni da ih prodamo, pozajmimo novac unapred i vratimo ga kad ih prodamo. Da imamo stabilniji izvor finansiranja mogli bismo te igrače da zadržimo duže. Zamislite šta bi bilo sa Tripkovićem, Tepićem, Veličkovićem, Pekovićem, pre toga Perovićem, Krstićem, Vujanićem… Ne bismo sada pričali da li ćemo napraviti iznenađenje sa Unikahom, nego bismo se ozbiljno bavili time da li ćemo igrati fajnal-for – konstatuje Danilović. 

Svi igrači, koji su otišli iz Partizana, čak i stranci dobijaju veliku minutažu u novim sredinama, obezbedili su materijalnu situaciju…
- Presrećan sam zbog toga. Godi nama i što selektor Ivković ima veliko poštovanje prema našem radu, koje se iskazuje time što je na Evropskom šampionatu bio veliki broj igrača koji su nosili crno-beli dres. Da ne radimo ozbiljno, sa svim stvarima koje nas prate, ne bismo mogli da se kvalifikujemo ni za Kup Srbije, kamoli da osam godina budemo prvaci Srbije, tri puta NLB lige i dve godine uzastopno igramo u četvrtfinalu Evrolige.

SREĆA SE RADOM ZASLUŽUJE

Slede mečevi sa Unikahom, pa Efesom i Orleanom, od kojih u dobroj meri zavisi plasman u drugu fazu Evrolige.
- Ne treba time da se opterećujemo, treba ići od meča do meča. Naš imperativ je da se dobro trenira, da se dobro odigraju ti mečevi. Potrebno je i dosta sreće, ali smatram da radom i dobrim igrama možemo i sreću da zaslužimo. 

SAVEZ KAO I SVAKA DRUGA FIRMA

Predrag Danilović je i član Upravnog odbora KS Srbije. A poslednjih dana mnogo se prašine podiglo o tome kako u Sazonovoj ima dosta problema. 

- U bilo kojoj firmi i sportskom klubu neke stvari funkcionišu, neke ne. Tako je i u Savezu. Nema neke velike razlike. Ali, smatram da sve treba da se reši unutar KSS, da se vidi šta se ne radi dobro. 

Ovog meseca smo razgovarali sa Vladom Jovanovićem, prvim pomoćnim trenerom košarkaškog kluba Partizan. Vlada nam je ispričao kako je to raditi sa Duškom Vujoševićem, opisao je u čemu se tačno sastoji njegov posao, a takođe nam je objasnio i neke ključne faktore velikih Partizanovih uspeha na svim frontovima u poslednjih nekoliko godina. 

Trenerskim poslom se bavite od 1997. godine. Kako je došlo do odluke da upravo taj poziv bude Vaš? 

“Verujem da smo svi kao klinci počeli da se bavimo košarkom sa željom da budemo igrači. Međutim, sticajem raznih okolnosti, kada čovek realno sagleda da možda ta želja nije ostvariva u meri u kojoj bismo mi to voleli, opredeli se da radi upravo posao trenera, jer to je još jedan način da se ostane u sportu koji si zavoleo još kao dete“. 

Za košarkaške laike: koji je to posao asistenta trenera, čime se bavite na treninzima a čime na utakmicama? 

“Prva stvar za koju sam zadužen na treningu, na primer na jutarnjim treninzima na kojima se radi tehnika, je da sve funkcioniše, tačnije da trening ima strukturu. Potom, primarna stvar u mom poslu u ovom trenutku je skauting, priprema materijala u vidu dvd-jeva i “knjiga”, pripremanje ekipe u odnosu na protivnika, pravimo tačnu sliku onoga šta nas čeka na sledećoj utakmici, ono na šta treba da se obrati pažnja: koje su individualne karakteristike ekipe sa kojom se susrećemo, koji su njihovi napadački, a koji odbrambeni kvaliteti…”

Kako izgleda raditi sa Duškom Vujoševićem? 

“Dule je veliki trener. Naravno, svima nama koji smo blizu njega je pre svega velika čast što radimo sa njim. Takođe, u ovom trenutku ovo je jedno od malobrojnih mesta gde može zaista mnogo da se nauči. To je zato što Dule konstantno ide unapred, pa i ljudi pored njega moraju da hvataju korak, da ga prate, jer on živi za košarku”. 

Atmosfera u ekipi je jedan od najbitnijih preduslova za uspeh. U čemu je tajna Partizana? Kako uspevate da je održite na nivou tokom cele sezone i pored svih problema sa kojima se susrećete? 

“U prvi tim sam došao pre četiri godine. Ono na što sam prvo uvideo je atmosfera u timu. Mi smo ekipa koja fenomenalno funkcioniše i to je upravo zbog atmosfere na kojoj se radi na svakom treningu i sastanku. I novi igrači koji dolaze, prolaze kroz jedan vid selekcije, upravo da se atmosfera ne bi pokvarila, već da bude još bolja. Dule je tu svakako najoprezniji, u smislu pravljenja selekcije, jer nije osnovna stvar da igrač bude vrhunski i da to bude jedino pitanje. On stvarno mora da bude kvalitetan u više segmenata, kao igrač svakako, ali osnovna stvar je da bude dobar čovek. Samim tim se i automatski uklapa u atmosferu koja je prisutna godinama. Oni koji su tu od ranije, oni su se već navikli na to i znaju da je takav odnos izrazito važan za Partizan. Mi uprkos 70-80 utakmica godišnje ne gubimo tu energiju. Ja gledam sa klupe, kao i na snimcima i to je zaista neverovatno, ovi momci daju neviđenu energiju na terenu, kao i oni koji u tim trenucima sede na klupi, oduševljeno aplaudiraju na svaki novi dobar potez i daju podršku posle svake greške”. 

A kada su u pitanju strani igrači? 

“Nema razlike kada su stranci u pitanju. Oni se zbog svojih kvaliteta lako uklapaju u ekipu. Svake godine odlaze dobri igrači, ali kostur ostaje, i na najbolji mogući način prima novajlije u svoje redove. Za ove četiri godine, koliko sam ovde, a siguran sam da je tako bilo i ranije, nisam nijednom primetio da se tu ijedan čovek koji nije sa ovih prostora, osetio da kao stranac. Tu niko nikome ne dozvoljava da ima svoj problem, to su sve zajednički problemi, kako na terenu, tako i van njega”. 

Bili ste trener mlađih selekcija Partizana. Da li ste trenirali nekog od danas poznatih košarkaša? 

“Ja sam trenirao decu 1990. Godište. I taj tim koji sam selektirao, je sada na pragu prvog tima, ali još nisu seniori, još su ‘mali’. Njihovo vreme tek dolazi”. 

Sigurno ste bili svedok da se neko od mlađih igrača ‘izgubi’ na putu ka prvom timu, ali sa druge strane i da neko maksimalno iskoristi svoju šansu i izbori se za svoje mesto. Šta je potrebno mladom igraču da bi uspeo, osim upornosti i mnogo rada? 

“On svakako mora da bude talentovan, vredan, da provede mnogo sati na treningu, ali ima zaista mnogo faktora koji mogu da pokvare taj razvoj. Jedan od osnovnih kvaliteta koje igrač mora da ima, pored velikog truda i talenta, jeste da bude stabilna ličnost. To ne može da se izgradi samo na treningu i terenu, to pre svega dolazi i iz porodice. Drago mi je kada neki momak polako radi godinama, uz jednu ‘dobru glavu’ kako mi to volimo da kažemo, i da onda u jednom trenutku zablista. Njegov razvoj je lagan, bez frustracija ili presinga. I pri tome ne mislim na presing od strane kluba i trenera, već na one pritiske sa strane. I onda kada u jednom trenutku zablista, kažu “evo iskočio je odjednom”, ali to nije tačno, iza toga stoji veliki trud i odricanja ka postepenom napredovanju. Porodica u razvoju mladog sportiste može da odigra veliku, skoro ključnu ulogu i tu pre svega mislim na podršku i strpljenje”. 

Nedavno ste postali trener juniorske reprezentacije Srbije. Planovi i očekivanja? 

“Pre dvadesetak dana sam obavešten da sam preuzeo juniore. Gledao sam juniorsku završnicu Srbije u Železniku. Pregledaću sve utakmice koje su odigrane i napraviću spisak. To je svakako jedno veoma talentovano godište. Učestvujemo na Evropskom prvenstvu koje počinje 23. jula i očekujem da ćemo napraviti selekciju koja će biti perspektivna za neke buduće akcije. Želim da to bude borbena i talentovana generacija i bitno je samo da dobro radimo, od prvog treninga, pa ćemo za ostalo tek videti”. 

Partizan je do sada imao praktično ‘sezonu iz snova’. Ostvareni su sjajni rezultati u Evroligi, klub se ponovo plasirao među osam najboljih u Evropi. Odbranjeni su trofeji u Kupu Radivoja Koraća, kao i u NLB ligi. 

“To je svakako posledica dobrog rada. Svaka generacija koja ode odavde, ostavi nekoj budućoj te rezultate u amanet, ostavi učešće u Evroligi i ostavi posebnu energiju. Svake godine tu igra drugi tim, ne kompletno, ali dosta promenjen i, što je najvažnije, sa istom energijom kao prošle godine. Iako ljudi svake godine ocenjuju da smo oslabljeni, energija od prethodnih sezona ostaje i na nju se nadograđuje nova. Ostaje respekt za sve što su prethodne generacije napravile i momci nastavljaju istim tim putem”. 

Vaši lični planovi i ambicije? 

“Ne treba previše planirati unapred, pošto se to često izjalovi. Zaista sam zadovoljan, pored trenera sam koji je među najboljima u Evropi. Pomoćni sam trener kluba koji sa velikim uspehom igra i u domaćoj ligi, i u regionalnoj, kao i u Evroligi. Ne vidim za jednog mladog trenera bolje mesto od ovog gde sam ja. Zajedno sa pozivom u juniorsku reprezentaciju, stvarno ne mogu da tražim ništa više”. 

Bitnu ulogu u Partizanovim uspesima imali su i navijači? 

“Oni su fenomenalni. Dule i momci nisu nikada propustili priliku da pomenu tu energiju koju dobijamo sa tribina. Ono što ja primećujem kao čovek koji učestvuje na tim utakmicama i kao neko ko je nekad bio na tribinama, jeste to da velikim ekipama, sa velikim igračima, koji su profesionalci dugi niz godina i koji su navikli na publiku na gostovanjima i na velike utakmice, nije svejedno kada dođu ovde. Mislim da to dovoljno govori kakva je publika. Velike ekipe i veliki igrači zbog njih ne igraju onako kako su navikli. Pored sjajne ekipe i trenera, publika je ta koja nas nosi i koja ima velikog udela u našem uspehu”.

Novice, čestitke za sjajnih mesec dana u Evroligi i na prolasku u najboljih osam Evrolige. Koliko tako mladom igraču znači ova nagrada za najkorisnijeg igrača meseca februara u Evroligi? "Naravno da mi mnogo znaci. Ovo je nagrada za sve ono što sam pružio košarci do sada, kao i stimulans za budući rad. Ali ovo je pre svega nagrada koju zaslužuje ceo tim, a ne samo jedan čovek. Tim je ono najvažnije, a ja sam samo jedan njegov deo. " Da li ste i pre nego što su februarske utakmice počele, analizirali raspored utakmica i shvatili da biste ako pobedite tri utakmice možda mogli da se plasirate u plej of?"Mozda smo i imali neku računicu pre početka takmičenja po grupama na početku Evrolige ali smo kasnije prestali da razmisljamo o tome. Nikada nismo analizirali trenutnu situaciju.

Svaku utakmicu počinjemo sa pobedom u mislima i završavamo je sa zadovoljstvom jer smo tim koji se kvalifikovao u četvrtfinale." Kako je tvoj tim uopšte uspeo da prebrodi najteži poraz u sezoni od Panatinaikosa na startu TOP 16 faze i tako snažno odigra odlučujuću utakmicu kod kuće protiv Rome?"Panatinaikos i nije bio toliko bolji koliko rezultat pokazuje u toj utakmici. Ne zaboravite da smo mi vodili 20 minuta, a da je rezultat bio jednak 35 minuta. U poslednjim minutama mi smo pali, a oni pokazali svoje iskustvo. Ali mi imamo jednu izvanrednu odliku da se brzo dignemo na noge posle pada, tako da smo u utakmicu protiv Lotomatike ušli kao da se apsolutno ništa nije ni dogodilo u Atini nedelju dana ranije." Posle svih onih poraza od jednog poena razlike u regularnom delu sezone, taj poen vam se vratio kod kuće protiv Unikahe kada vam je najviše bio potreban? "Ne mogu ni da prebrojim koliko smo poraza sa jednim poenom razlike imali u poslednje dve sezone. Ali vraća nam se sve u odlučujućim utakmicama. To se dogodilo prošle sezone, a ove ponovilo. Jako mnogo radimo i mnogo se trudimo, a rezultati tada dolaze sami. Ne bi bilo strašno da opet izgubimo sa poenom razlike.

Mi uvek verujemo u sebe i naš tim." Protiv Unikahe si promašio prvih sedam šuteva a ipak se išlo na tebe u četvrtoj četvrtini. Kako si uspeo da prebrodis tu krizu sa početka utakmice?"Nasa tajna formula je međusobno poverenje u timu. Verujem svakom igraču u timu i svi veruju meni. To je ono što ti daje čvrstinu. Sa takvim razmišljanjem možeš da budeš najjači kad je najpotrebnije." Nedelju dana pre nego što ste pobedili Unikahu u Malagi, Partizan je osvojio Kup Radivoja Koraća dok je Unikaha izgubila u finalu Kupa Kralja u produžetku. Koliko su uticaja imali ti rezultati na pobedu posle produžetka u Malagi? "Nije isto kad izgubite ili kad osvojite neki trofej. U potpunosti shvatam igrače Unikahe. Izgubili su posle dramatične utakmice i produžetka od TAU Keramike, a i Kuk je promašio odlučujući šut protiv Partizana u regularnom toku, a zatim su pali u produžetku. Takođe smo odigrali tri utakmice u Kupu, ali smo ga osvojili i to nam je dalo dodatnu energiju da pobedimo Unikahu." Kako ste ti i tvoji saigrači provodili svoje vreme u iščekivanju pobede Panatinaikosa koja vam je potvrdila kvalifikaciju u četvrtfinale? "Taj dan nam je prošao u putu iz Malage do Beograda. Put je bio dug i nismo imali vremena da razmišljamo o utakmici u Rimu.

Čak i da je bilo vremena da se razmišlja o bilo čemu, razmišljali bismo samo o tome kako da pobedimo Panatinaikos kod kuće. Tako mi shvatamo košarku i Evroligu." Izgleda da si postao vođa ovog mladog tima Partizana. Da li si sam odabrao tu ulogu ili je ona sama došla? "Partizan je jak samo kao tim. U timu nema vođe: svaki igrač je sposoban da preuzme odgovornost na sebe kada za to dođe vreme. Ja nisam vođa već samo karika u 'crno belom' lancu. Tako mi razmišljamo na tu temu." Da ne zaboravimo navijače. Kakav je osećaj tebi koji celu svoju karijeru igraš u Pioniru, kada istrčiš na parket za evroligašku utakmicu? "Atmosfera u Pioniru je nešto neverovatno i posebno. Igrao sam u mnogo evropskih arena i stvarno ima vrućih terena i navijača ali nigde nije kao pred navijačima Partizana. Pre svega su to ljudi koji poznaju i razumeju košarku. To je i razlog da nas vode kroz utakmicu. Kao neka vrsta kolektivnog trenera koji nas vodi kroz stanje transa."

U emisiji „Uvećanje“ na TV B92 gostovali su Predrag Danilović i Mlađan Šilobad, a tom prilikom govorili su o dosadašnjim rezultatima, bivšim vremenima, finansijskim problemima, ambicijama za budućnost, satusu Partizana... Na pitanje da li bi mogao da napravi paralelu svega što se dešava u i oko evropske košarke između vremena kada je bio igrač i sadašnjosti, Danilović je odgovorio: Nisam za poređenje. Svako vreme nosi nešto što je dobro za taj period. Sigurno da se mnogo toga promenilo, više se pažnje posvećuje marketingu i efektima, sve više postaje šoubiznis i liči na NBA utakmice. Normalno, kod nas u manjim razmerama, znamo u kojoj zemlji i situaciji živimo. Čini mi se da je period u kom sam ja igrao košarku bio mnogo čistiji, mada je i tada bilo problema. Doduše, kada ste igrač ne obazirete se na takve stvari. Kada uđete u druge vode, kada vodite klub, onda primećujete dosta ružnih stvari. Međutim, ima mnogo lepih dešavanja, jer je sa tim šoubiznisom sve šarenije.

Osnovna stvar su reklame, na šta se nije previše obraćalo pažnje u prošlosti. Košarka je skup sport, a nije profitabilan. Ako želite da ponudite nekome nešto, morate da imate sve propratne stvari kada su u pitanju proizvodi. To ide uz današnje vreme i sigurno je da će za 10 godine sve biti još drugačije. Samo će Partizan i dalje igrati Kup šampiona – kroz osmeh je rekao Danilović. Jedan od osnovnih problema Partizana je dvorana? KK Partizan ima jedan plac još od 1998. Godine. Pokušavano je mnog puta , ali nismo naišli na razumavanje. Ne moramo mi da budemo na tom posedu, možemo dag a menjamo za neku drugu lokaciju. Svakoj ekipi koja ima trenažnu dvoranu, troškovi su automatski zanatno manji. Konkretno, mi bismo igrali utakmice u Pioniru, a trenirali negde drugde. Možda bi taj problem mogao da se reši privatizacijom. Zvezda ima isti problem, dok treba pohavliti FMP i Hemofarm iza kojih stoje fabrike i dobro rade. Partizan i Zvezda su veliki socijalistički sistemi i ako bi država pomogla onda bi potencijalni sponzori znali gde ulažu novac. Mi smo udruženje građana. Nemamo nepokretnu imovinu, imomo samo pokretne igrače. U stvari, imamo pehare i titule, što je najvažnije za klub.

U početku smo Divac i ja zavukli ruku u džepove i dali pare, za šta ne tražimo ordenje. Tako u Zvezdu ulažu Vučićević i Drakulić, što je za poštovanje, ali ne može da traje doveka. Nije normalno da država toliko nema obzira. Rekao sam da je košarka neprofitabilan sport, posebno u Srbiji, ali i u celoj Evropi. To je skup hobi, kupovina statusa jednog bogatog čoveka koji sebi može da priušti da jedne godine potroši 8 miliona evra za jedan klub i da se nada da će da izađe sa minusom od milin, dva. Ni ogromno interesovanje ne pomaže? Ne mogu ja da odredim cenu ulaznica 100 evra za tribune. Ljudi nemaju za život, kamoli da daju tolike pare da gledaju košarku.

Meni je srce puno, ponosan sam i na navijače i na celokupnu atmosferu. Sigurno je da ekipa vođena takvim bodrenjem igra dobro, tako da je cilj da uvek imamo punu dvoranu, tako da astronomske cene nigde ne vode. Da li je za dosadašnje uspehe neko pozvao da čestita? Ne. Ma gde da nam neko čestita, hteli sun a krst da nas razapnu, sa sve paravanom pojašnjavanja statusa Jadranske lige i branjenja srpskog interesa. Kakve crne čestitke. Da li posle činjenice da će Partizan gotovo sigurno naredne tri godine igrati Evroligu i verovatno lakše naći sponzora, možete da ne razmišljate o prodaji igrača? Ne, taj problem je i dalje aktuelan.

Mnogi igrači su već duži period ovde i neki će sigurno otići. Međutim, dovešće se adekvatna zamena, bar se nadam. Ključni igrači siu primećeni tek poslednje dve godine, a u timu su već četiri, pet. Ni kada bismo imali dovoljno novca da im ponudimo velike ugovore ne bismo mogli da pariramo CSKA, Panatinaikosu i ostalim klubovima koji su sigurno zainteresovani ua naše najbolje igrače. A ne možete da uskratite nekome da ispuni svoj životni san i materijano se obezbedi, koliko god taj neko voleo Partizan, ili vi želeli da on ostane. Biće promena, ali bilo ih je i protekli godina, pa smo uspevali da izađemo na kraj. Ima dosta talentovanih igrača.

Biće iznenađenja. O činjenici da svi jure Partizan? Mnogo teže je braniti trofeje nego ih osvajati. Pitajte tenisere, njima je mnogo teže da brane bodove nego da ih osvoje. Uspevamo to već sedam godina. Laknulo je posle Kupa, sada je pred nama Jadranska liga. Naravno da neće biti smak sveta ako se ne osvoji prvenstvo Srbije ili Jadranska liga. Ovo je ipak sport, iako se u Srbijito doživljava na drugi način. Mnoge od nas je to koštalo zdarvlja i nerava. Mislite da je Duško Vujošević smršao zato što je na dijeti? Nije, sigurno, verujte mi.

Meni je teško, mogu da zamislim njemu i igračima. Da li se pokajete što ste došli na ovu funkciju? Sve u svemu, ne. Partizan volim, odatle sam otišao u svet, sa njim sam osvojio najdraži trofej. Vrati sam se jer je to bilo logično. Nisam se pokajao, ali se ponekad zapitam da li je teška situacija u Partizanu zato što smo u njemu Vujošević i ja. Priča se da bi klub možda imao veliki budžet da nismo nas dvojica tu. Možda, ne znam. O tome nekada maštam. Kada će se na bolje promeniti situacija u Partizanu? Kod nas je sve utemeljeno na tome da li je direktor nekog javnog preduzeća zvezdaš ili partizanovac, da li smo Vujošević i ja nekome simpatični ili ne. To je apsolutno pogrešno.

Iskreno se nadam da će veliki sistemi koji su pod kapom države reći da smo klub koji je rezultatima zaslužio da mu se ove godine izdvoji toliko novca, koji će se, naravno, kontrolisati. Kao što Zagreb da 1,5 do 2 miliona evra za Cibonu, ili više za rukomet i Dinamo. Treba dati pare timu koji je dobar i koji to zaslužuje, a ne da se gleda da li je neko zvezdaš ili partizanovac. Nadamo se da će se to promeniti sa ovim evroligaškim ugovorom, jer godinama pošteno radimo. Mlađan Šilobad je objasnio fenomen da je Partizan jedna od retkih ekipa koj atokom sezone gotovo nikada ne otpušta igrače, niti oni odlaze iz kluba, iako plate ne stižu na vreme: Svakodnevno smo u kontaktu sa igračima. Oni su, pre svega, izuzetno dobri ljudi .

Razumeju probleme sa kojim ase klub bori i dobro zanju da Partizan nikome nije ostao dužan. Znaju i u kojoj ekipi igraju i koliki će im biti profit. Poznato je da svi koji odu iz Partizana dobiju po tri, četiri, neki i sedam puta veće ugovore. Recimo, Palasio je sa Himkijem potpisao za šet puta veći novac nego što je igrao u Partizanu. Na kraju sezone imamo i veliku navalu igrača, svi se nude, hoće u Partizan. Šilobad je objasnio ono što svi dobro znaju, ko je glavni pri selektiranju tima: Sve je ostavljeno Dušku Vujoševiću.

Poznato je da je do sada vrlo retko pravio greške, pogađao je igrače koje treba da dovede. Nema sumnje da će tako biti i ubuduće. Naravno , nije lako proceniti igrača . Prvi kriterijum je da bude dobar čovek i ličnost koja pozitivno utiče na druge, da nema trule jabuke koja bi mogla da pokvari ostale. To kod nas ne sme da se desi, igrač može da dobije otkaz jedino u tom slučaju, da počne da radi nešto što se od njega ne očekuje.