KK PARTIZAN MOZZART BET

Pozdrav svim ljubiteljima ABA lige, zadovoljstvo mi je što ću na ovaj način imati priliku da komuniciram sa vama, da komentarišemo dešavanja na i oko terena, i da vam prenesem barem delić onoga kako moji saigrači i ja posmatramo sve to. Svaki početak je težak, a možda malo teži nego što smo očekivali je bio i ovaj početak sezone za nas. Sastavili smo novi tim, vredno radili tokom pripremnog perioda, ali stvari na početku nisu išle onim tokom kako bismo mi želeli da idu. Iako su porazi sastavni deo sporta, za svakog sportistu oni su bolni sami po sebi, a posebno su bolni kada se dešavaju u serijama, ili ako su izraženi velikom razlikom.

Dešava se da utiču na timsku hemiju, samopouzdanje i da ti svaki naredni korak čine težim. Ali mogu i da budu motiv, vođeni parolom: "Gubitnik nije onaj koji izgubi, nego onaj koji ne ustane posle poraza". Mi smo ih posmatrali kao motiv. Motiv za jači trening, za veće timsko zajedništvo i što je u retko kom klubu slučaj, a u Partizanu je to posebno izraženo, to je bio motiv i za navijače da nam pruže još veću podršku. I sve to zajedno počinje da budi veru u bolje sutra, neke nove pobede, uspehe... Uspeli smo da ustanemo, ali stvari koje nas svaki dan čine boljima moramo da zadržimo. I za nas kao tim, najveći uspeh bi bio da nam svaka naredna utakmica bude barem malo bolja od prethodne, i da naše najbolje partije pružamo na kraju sezone. Pozitivan pogled na stvari i pravi motiv je uvek dobar način da idemo napred. Do sledećeg čitanja veliki pozdrav,Vaš Tepa

Partizan NIS jači je za još jednog šampiona koji se vratio u redove kluba iz Humske. Milan Mačvan danas je i prvi put po potpisivanju novog ugovora imao susret sa predstavnicima medija, sa kojima je podelio zadovoljstvo povratka u svoj klub:- Drago mi je što sam se vratio, Partizan je moj klub. Uradiću sve što budem mogao da pomognem timu u ovoj sezoni da ostvari svoje rezultate i ciljeve - pred novinarima je počeo svoju priču krilni centar crno-belog tima. - Partizan je oduvek i uvek će biti veliki klub. Klub koji se takmiči sa najboljim timovima Evrope i koji pobeđuje iste te timove. Razlozi zbog koji sam se vratio su isključivo sportski i naravno, da probam da pomognem ekipi da ostvari svoje ciljeve.

Ima tu mnogo mladih igrača i nadam se da ću uspeti da utičem na njih da se razviju na pravi način - istakao je Mačvan. Najnovije pojačanje srpskog šampiona istako je još jedan motiv, zbog kog je doneo odluku da se vrati u crno-beli tim: - Motiv i želja svakako jeste da ponovo zaigram za reprezentaciju. To sam već ranije istakao. Nadam se da ćemo pre svega imati dorbu sezonu, jer daleko je da se sada priča o reprezentaciji.

Nadam se da ću uspešnom sezonom i dobiti poziv selektora - rekao je Mačvan. Duško Vujošević nije krio zadovoljstvo činjenicom što je baš Milan Mačvan pojačao njegovu ekipu u ovom momentu: - Veoma sam zadovoljan što je Mačvan postao ponovo član Partizana. Takva pomoć zaista nam je preko potrebna, a kada je on u pitanju, stiže i igrači i ljudski i na svaki drugi način. Igrač poznatog kvaliteta i svoju ljubav prema Partizanu, je pokazao i u momentu kada se razmišljalo i da potpiše i prvi profesionalni ugovor, pa onda kada je došao u Partizan na pozajmicu, pa posle toga, kada nije bio isplaćen do kraja i kada su mnogi pretili BAT blokadom, koristili advokate, avans svega toga je i ova sadašnja situacija, dokaz njegove pripadnosti ovom klubu.

Igrački nema potrebe ništa da objašnjavam, jasno je da je igrač tog kvaliteta uvek dragocen, a pogotovu u ovoj situaciji u kojoj se mi sada nalazimo. Sigurno će pomoći da se stabilnost tima uspostavi i da ovi mladi igrači i novi tim Partizana koji je počeo da se stvara, imaju stabilnije temelje i bolje uslove da što pre dođu do rezultata - konstatovao je strateg kluba iz Humske. Milan je imao tri treninga sa ekipom, očekuje ga i četvrti u večernjim satima dan uoči meča sa Banvitom. - Videćemo na sutrašnjoj utakmici, koja će mi biti prva ove sezone, u kakvoj sam formi. Mislim da sam spreman. Partizan nije imao dobar start sezone, vezana su četiri poraza: - Ovo je tek početak, oscilacije su normalne s obzirom da je mlad tim u pitanju. Naše je da radimo i u predstojećim utakmicama pokažemo pravo lice i ostvarimo neki bolji uspeh. Koliko već od sutra očekujem da će sve izgledati mnogo bolje - jasan je bio krilni centar kluba iz Humske.

U suret ekipi Partizana NIS dolazi turski Banvit u sklopu takmičenja u 2. kolu Evrokupa: - Banvit je ozbiljna ekipa, koja je u poslenje tri ili četiri sezone u vrhu turske košarke. Imaju najviše ambicije u Evrokupu, sa okosnicom tima koja se ne menja. Očekujemo tešku utakmicu i pokušaćemo da uradimo sve da je dobijemo - zaključio je Milan Mačvan, stari-novi član šampionskog kluba. Susret Partizana NIS i Banvita zakazan je za sredu 22. oktobar sa početkom u 18 časova.

U prvom kolu ABA lige Partizan NIS je u oslabljenom sastavu uspeo da savlada mađarski Solnok i prekine niz poraza na njiuhovom terenu u prethodnim sezonama. Jedan od momaka u crno-belom dresu koji je dao veliki doprinos pobedi je svakako i Mihajlo Andrić, koji je zabeležio 13 poena uz 4 skoka, 2 asistencije i jednom ukradenom loptom. - Znali smo za negativnu tradiciju utakmica Partizana u Solnoku i drago nam je što smo prekinuli taj niz poraza. Bila je teška utakmica, veoma teško gostovanje. Odigrali smo dobro timski, jako dobro u odbrani. Kontrolisali smo utakmicu skoro čitavih 40 minuta. Misim da smo zasluženo pobedili.

Ekipa iz Humske zabaležila je pobedu na startu takmičenja i to baš na 69. rođendan SD Partizan. - Prokomentarisali smo to između sebe i svima nam je mnogo drago što smo priredili crno-beloj porodici poklon za rođendan, pobeda na teškom gostovanju i to baš na početku sezone, što je veoma važno za sve nas. Andrić je bio starter na meču u Mađarskoj, ostvario i pomenuti učinak, ali je krilni igrač naravno istakao doprinos svojih saigrača: - Uvek postoji isti osećaj odgovornosti i kada si u petorci i kada krećeš sa klupe, to je ono sa čim se ulazi u svaku utakmicu. Svi uvek dajemo maksimum, na ovom meču smo nešto rasploženiji bili Milenko, Boris i ja, na nekom sledećem će to biti Andreja i Edo, kada se priključe, potom Đorđe, Nikola i svi ostali. Mi smo tim i uvek svako da određeni doprinos, a zavisi od utakmice do utakmice kako se kome otvori, po poenima i učinku. Bitno je da smo od početka zajendo u svemu i da predano radimo kako bismo ostvarili što bolje rezultate.

Mihajlo je u Solnoku postigao tri trojke, uz šut sa distance, što je njegovo glavno oružje. - Imam osećaj da sam napredovao, vredno radim i naravno da rezultati dolaze. Ali postoji tu još mnogo prostora i naravno da ću nastaviti sa treningom kako bih unapredio svaki segment svoje igre. Takmičenje u regionalnom takmičenju se nastavlja već u sredu, kada crno-beli dočekuju slovenačku Krku. - Krka je pokazala da je neougodna ekipa, samom pobedom nad Cedevitom, koja ima evroligaški tim, napravili su iznenađenje odmah na startu sezone. Sasvim je sigurno da nas očekuje teška utakmica, možda i teža nego u Solnoku, ali igramo u Pioniru pred našim navijačima. Nadamo se da će dosta ljudi doći i pružiti nam važnu podršku, da odigramo kao u Solnoku, pa i bolje, kako bismo zabeležili još jednu pobedu - zaključio je priču za klupski sajt krilni igrač srpskog šampiona Mihajlo Andrić.

Ekipu Partizana NIS očekuje završnica takmičenja u ABA ligi. Tim Duška Vujoševića, aktuelni šampion regiona, u polufinalnom susretu sastaje se sa ekipom Cedevite. Član idealne petorke lige, bek kluba iz Humske, Bogdan Bogdanović za sajt govorio je o fajnal-foru, narednom protivniku i raspoloženju u taboru crno-belih. ABA liga ulazi u završnicu i došao je trenutak kada jedna utakmica odlučuje mnogo toga. U poslednjem kolu ligaškog dela takmičenja sastali ste se upravo sa protivnikom sa kojim ćete odmeriti snage u polufinalu. Koliko će se naredni susret razlikovati od tog iz poslednjeg kola? - Razlikovaće se samim tim što će biti veći dobitak ako dobijemo meč jer sigurno da je i pritisak veći. Timovi neće igrati rasterećeno, kao što je to bio slučaj sa prošlom utakmicom koja nije imala rezultatski značaj.

Mislim da će na predstojećoj utakmici biti i veća gledanost i bolja atmosfera, zbog samog značaja utakmice. U kontekstu polufinala, koliko znači što je Partizan NIS u ovoj sezoni igrao Top 16 fazu Evrolige, kao i iskustvo igranja velikih mečeva u najvećoj hali na Balkanu? - Značiće dosta. Mi smo to prošle godine propustili pa znamo koliko nam je bilo teško u nekim situacijama, ali eto ove godine smo uspeli da prođemo u TOP 16 fazu pa ćemo moći da prenesemo to iskustvo iz Arene. To će nam dosta pomoći, imaćemo neku vrstu olakšice. Šta po tvom mišljenju može biti ključno u igri Partizana za pozitivan rezultat i plasman u finale? - Nabrojao bih četiri stvari, a to su: energija, zalaganje, želja i navijači. Da li upravo ta podrška navijača i to što Cedevita nikada nije igrala u Kombank Areni, mogu biti neki od glavnih aduta crno-belih? - Sigurno će biti olakšica, ali to je jedna utakmica i gde god da se igra može svašta da se desi. Neke velike ekipe su grešile na tim koracima, pa ne bi trebalo da se opustimo. Mislim da treba da igramo kao svaku utakmicu do sada, sa velikim zalaganjem i da na taj način možemo da pobedimo.

Pre godinu dana crno-beli su u polufinalu igrali sa Igokeom, prolaskom u finale obezbeđena je Evroliga. Koliko je ovo polufinale različito u odnosu na prošlogodišnje u pogledu pripreme ekipe za njega? - Ove godine je malo teže zbog obaveza koje smo imali u Evroligi, ali što ima prednosti ima i mane. Prošle sezone smo imali više vremena i snage. Mislim da se kroz treninge najviše i sprema utakmica i sigurno da se na treningu stvara ta pobednička atmosfera. Mi smo ove godine utakmice u Evroligi morali odmah da ostavljamo iza sebe, jer je skoro svaki meč u ABA ligi bio za prolaz dalje. Kako se tim priprema za utakmicu sezone, s obzirom na važnost meča, kao i na očekivanja navijača i crno-bele košarkaške javnosti, radujete li se toj utakmici? - Radujemo se, ima tu svakakvih emocija. I sreće i napetosti, tenzije, sve dolazi po malo.

Da li su brojne povrede koje vas nažalost prate ove sezone učinile ekipu psihološki jačom i podstakle je za daljim dokazivanjem i borbom? - Na našem primeru se dokazalo da smo samo postali još jači. Povreda svakog sledećeg igrača, koja se nažalost desila, donela još veću snagu u ekipu i dodatno poverenje od navijača, stručnog štaba i svih saigrača međusobno. To nas je još više ujedinilo, svi smo dobili na samopouzdanju, verujem da smo ojačali. Nastavili svojim ritmom koji smo morali da pojačamo, nismo pali i nismo dozvolili da nas to sruši. Sada nas čeka utakmica sezone, treba dati sve od sebe i sigurno se neće završiti loše. U ime svih saigrača i svoje ime Bogdanović je pozvao navijače kluba iz Humske da u petak dođu u Kombank Arenu: - Oni znaju za šta se mi borimo.

Znam da su uvek uz nas, da će doći u velikom broju, očekujemo to. Mogu da kažem da je Arena i naš teren, dosta mečeva smo igrali ovde. Imamo iskustvo i zajedno sa našim navijačima možemo da napravimo pravi domaći teren - istakao je bek Partizana NIS. Polufinalni meč Cedevita - Partizan NIS zakazan je za petak, 25. april sa početkom u 20 časova.

Povrede su splet okolnosti, koje u slučaju Partizana nisu bile najpovoljnije - ističe predsednik crno-belih, koji je pričao i o nepromenjenim ambicijama, pojačanjima... U sportu može da se desi poraz, a tek povreda, ali kada se tome doda i slučaj odstranjivanja najboljeg igrača usred utakmice, onda „zasvetli“ pred očima. Malo je previše, čak i za košarkaški kolektiv Partizana, koji poput magneta privlači negativnu karmu u nešto više od pola godine. Posle teških ozleda trojice prvotimaca, samo je još nedostajalo da Bogdan Bogdanović, doduše silom nediscipline, završi u svlačionici tokom preksinoćnog meča ABA lige sa MZT u „Pioniru“ (66:73). A kada oluja sa parketa preti da se prenese tamo gde joj opasno nije mesto, dugogodišnji predsednik najboljeg srpskog kluba Predrag Danilović racionalno spušta loptu. - Za sve u životu, pa i u ovom našem poslu, uprkos maksimalnom zalaganju, radu, potrebno je i koje zrnce sreće. U nekim periodima bitisanja kluba smo je imali, trenutno koji gram nedostaje.

Ne mogu „dušebrižnicima“ da zabranim da prave razne teorije, ali mogu da im poručim da je kod nas sve pod kontrolom. Verovatno bih bio zadovoljniji i srećniji da smo mogli nešto da „preskočimo“... - kaže Danilović. Nekadašnji proslavljeni reprezentativac ima spremno objašnjenje i na najsvežiji primer sa reprezentativnim bekom. - Nema nikakvog slučaja, takve stvari se dešavaju. Zar bi trebalo da tumačim odluku trenera Vujoševića? Nema potrebe. Uopšte ne sumnjam u postojanje razloga zašto je Bogdanovića, čiji potencijali su dobro poznati, a koga plus izuzetno voli, poslao put svlačionice. Danilović želi i da dodatno pojasni oficijelnu formulaciju „nedisciplinovano ponašanje“. - Nije to ni u kakvom ružnom smislu, takvi momenti mogu da se dogode na treningu, utakmicama, ko zna koliko puta. Ko se profesionalno bavio sportom, zna o čemu govorim. Nema potrebe da se digne tolika prašina. O tome da li je trenerski autoritet, po cenu hodanja po ivici, vrh klupske hijerarhije, Danilović kaže: - Naravno. Tako se funkcioniše u svim ozbiljnim klubovima.

Na kome je veća odgovornost, odnosno zasluga za sve ono što se (ne)uradi? Pa, na treneru. On bira igrače, on krvnički radi sa njima. Njegove se odluke ne dovode u pitanje, ako si ozbiljan. Ako bi drugačije razmišljao, iza nas ne bi bile sve ove godine uspeha. Crno-beli su u delikatnoj situaciji izazvanoj brojnim povredama, mora li se i tada „trenirati strogoća“... - Ne bih to tako nazvao, već sam objasnio da se to dešava i, dešavaće se, ali nije niakakav signal na uzbunu. Lako je biti general posle rata. Na pitanje da li ćemo reprezentativnog beka videti u timu u prvom sledećem (evroligaškom) duelu, koliko već 31. januara protiv Lokomotive Kubanj, Danilović kaže: - To je pitanje za trenera, ali mislim da je reč o trenutnoj sankciji.

Uostalom, možda sve to što se desilo, bude od koristi Bogdanoviću, čak sam ubeđen u to. Nema potrebe da pričam o njegovom talentu, igračkom iskustvu, potencijalu, vratima koja se otvaraju... Ali, košarkašku veštinu, igrački instinkt ne prate i određene stvari, zasada. Ako će Bogdanović brzo u vatru, dva izuzetno važna takmičarska fronta (regionalni, evroligaški), to nažalost, neće biti slučaj sa Leom Vestermanom i Draganom Milosavljevićem, koji su zbog povrede prednjih ukrštenih ligamenata završili tekuću sezonu. Zbog iste povrede, na svu sreću, Davis Bertans, privodi bolovanje kraju. Nije li lošem zdravstvenom biltenu kumovala preopterećenost raspoloživog igračkog kadra, jer klupa nije bila dugačka... - Da se vratim na početak i - sreću. Sve je to splet okolnosti, koje u slučaju Partizana nisu bile najpovoljnije. Sigurno je da su razni problemi pomalo „kumovali“, ali ne može da se pravi lista, od broja jedan, pa nadalje. Ne možete baš uvek sve da objasnite pod parolom „dva plus dva...“ Kako će i gde će Partizan do kraja sezone. - Naše ambicije su uvek iste, ne odričemo se plena („pobeda“), niti ćemo od toga bežati. Trudićemo se da budemo makasimalni, da damo sve od sebe...

Ako se baš i desi da ne uradimo sve ono što smo planirali, čestitaćemo drugima i nastaviti našim, dobro znanim putem. Nije valjda pitanje života i smrti, ali nas i ne oslobađa obaveze i najviših ciljeva - zaključuje Predrag Danilović. SVE U ROK SLUŽBE DA li imate slično iskustvo, poput Bogadnovića, iz vaše igračke karijere? - Naravno da je bilo toga, dok sam igrao u Italiji, ali i u Partizanu, sa Duletom Vujoševićem. Sve to ide u rok službe i na neki način je normalna stvar. UMORAN OD PRIČE NA pitanje da li je umoran od hronično teškog zatvaranja finansijske konstrukcije kluba, Danilović ističe: - Umoran sam od priča, ubeđivanja da Partizan vredi više pažnje i brige, pre svega državnih organa. Ne kažem da je država napravljena da bilo koga izdržava, pa i naš klub. Ali...

Za sve što smo radili i radimo, već 12, 13 godina, potrebno je više razumevanja i pomoći. Već dugo na najbolji mogući način reprezentujemo klub i zemlju. ŠTO PRE POJAČANJA Poslednja povreda doskorašnjeg kapitena Dragana Milosavljevića prelila je čašu, a osmeh je nestao sa klupskih lica. - Logično da gledamo da što pre dovedemo pojačanja, u najkraćem mogućem roku. Ipak, ne želim da licitiram sa brojem dana. A i znate da nikad nismo dovodili da bi nekog doveli. Da nismo u finansijskoj situaciji u kojoj jesmo, bilo bi drugačije, ovako... Na početku smo se opredelili za „malog“ Daloa, veliki talenat, ali on tek treba da počne da igra košarku. R. NIKOLIĆ

Oficijelni sajt Evrolige objavio je intervju sa bekom Partizana NIS Bogdanom Bogdanovićem, koji prenosimo u celosti:Čestitke za veliku pobedu protiv CSKA prošle nedelje. Koliko Partizanova prva pobeda u Top 16 fazi za tri godine znači ovom timu? Čim se prođe u Top 16 ne traže se alibi varijante, nego se igra zbog takmičenja i reputacije, i klupske i individualne. Sigurno da je dosta važno i da nam je puno značilo i zbog timskog duha i atmosfere u ekipi. Dali smo sve od sebe i verovali da možemo da pobedimo. Pre dva meseca u regularnom delu sezone Partizan je izgubio od CSKA u Moskvi 88:46. Kako se desio preokret od izgubljene utakmice sa 42 poena do pobede? Nije to nimalo lako. Za mene je to tada bilo veliko poniženje, ali desio se jedan nesrećan slučaj.

Vesterman se povredio, pa smo mi malo klonuli duhom, pa smo hteli da se utakmica završi što pre. Bio je to stvarno težak trenutak za sve nas. U meču u Beogradu u regularnoj fazi nismo se dobro spremili, a oni su došli sa ekstra motivom da završe godinu sa pobedom. U ovoj poslednjoj utakmici, oni su sigurno bili u minusu jer su bili bez Hajnsa, koji je jedan od bitnijih igrača. Ali verovali smo u pobedu od samog početka i nismo se predavali u niti u jednom trenutku. To jedno iskustvo koje smo imali iz regularnog dela, kada nismo mogli da prelomimo, spustimo na 5, 6 pa oni opet odu na 10. Tako je bilo sad, ali smo poslednju četvrtinu uhvatili neki ritam, prelomili i pobedili. Šta se promenilo u poslednjih devet nedelja? Da li postoji neki specifičan trenutak preokreta? Timski duh i timska atomosfera utiču dosta na igru. Ima momenata gde samopouzdanje raste i ne postoji granica za to. U takvim trenucima 'pali se mašina'. Tako i kod nas, postoji neki trenutak nakon čega se prelomi i onda je sve lakše.

Od pobede protiv Fenerbahčea je uspon forme, a pre toga smo imali nevorovatan kiks u Parizu protiv Nantera. I onda smo morali negde da se vadimo. Uspeli smo i okrenuli sezonu. Odigrao si veliku ulogu u prošlonedeljnoj pobedi, sa trećim najvišim individualnim brojem poena u ovoj sezoni Evrolige. Kakav je osećaj? Osećaj je neopisiv. Nije nešto što bih mogao da napišem na papiru i kažem tako je. Pogotovu na kraju. U tim trenucima još si uvek fokusiran na utakmicu da treba pobediti. Ništa to ne znači ako se utakmica ne pobedi. Pošto je košarka kolektivan sport, nije individualizam pre kolektiva, tako da se uvek nekom drugom otvori. Meni se otvorila ova utakmica, imali smo u Istanbulu Kinsija, imali smo Lovernja i Milosavljevića koji su takođe imali velike utakmice. Koga krene, njega cela ekipa gura i taj nas igrač vodi do pobede. Tako je u svim ekipama, tako se igra košarka.

A osećaj stvarno ne znam da opišem. Jednom rečju je fenomenalno, i to je malo. Sada imaš niz od devet uzastopnih utakmica na kojima si postigao dvocifreni broj poena. Kako si razvio takvo samopouzdanje ove sezone, šta se promenilo u odnosu na prošlu godinu? Ekipa i trener su mi otvorili dosta prostora za napredak. Svojim radom, trudom I željom sigurno da sam došao do nekog nivoa. I dalje ću raditi i truditi se, nadam se da će to biti sve bolje i bolje. Uvek mislim da mogu više, optimista sam uvek. Najbitnije je samopouzdanje, i kad cela ekipa ima samopouzdanje, što više igrača, to je lakše za igru i lakše je doći do pobede. Kao 21-godišnjak trenutno vodiš na tabeli najboljih strelaca u Top 16, koliko ti to znači? Znači mi mnogo. Sigurno da mi je drago, ali ako se okrenem tome može samo da me opteretiti. Zato ne volim da pričam o tome i ne obazirem se previše na individualne statistke, ali to je stvarno super čuti i lepo je. To je za mene novo iskustvo. Partizan Top 16 fazu sada igra u Kombank Areni ispred više od 21 000 navijača. Kakvu energiju oni vama daju? U Areni je drugačije. Pionirkoji je naša kuća, bučnija je atmosfera, hala je manja i lakše je organizovati navijanje. Ali u Arenu dolazi dosta više ljudi.

Već smo se navikli i super nam je stvarno. Imamo konekciju s navijačima, oni znaju kad trebaju da zapevaju glasnije, kad fali energija, kad treba da nas podignu. Oni dosta pomažu, umeju i da uplaše protivnika. Arena je prevelika i onda još onoliko ljudi kad dođe, stvarno je fenomenalno igrati. Kao neko ko je rođen i odrastao u Beogradu, kakav je osećaj igrati u klubu iz svog rodnog grada na ovom elitnom nivou, sa posebnom konekcijom sa navijačima? Za mene je to zadovoljstvo. Imam puno drugova, to je non-stop prepiranje najčešće Zvezda-Partizan rivalstvo, ili u Evroligi, kad se izgubi kažu 'dobro jači su', a kad se ovako pobedi onda je potpuna euforija.

Ali takav je naš mentalitet. I stvarno je super da sam ja baš iz Beograda, ali kada je naš klub u pitanju, verujte isto je sjajno iskustvo i za one koji dolaze iz bilo kog drugog mesta. Sledeće što vas očekuje je gostovanje u Tel Avivu i utakmica sa Makabijem, još jedan tim sa odličnom podrškom na domaćem terenu. Šta bi moglo da bude ključno za pobedu na taom meču? Sigurno dobra obrana, agresivnost i kao uvek energija. Mi smo se dovoljno navikli na takvu atmosferu, pod pritiskom igramo i u Srbiji, mislim da imamo iskustva za to. Makabi je ekipa koja je kandidat za Final Four, igraju dobro i u visokom ritmu, nezgodna ekipa, ali daćemo sve od sebe da dođe do iznenađenja. Ne treba se nikad predavati, već uvek verovati u pobedu. Samopouzdanje tima je sada na visokom nivou.

Kao iskoristiti to kao prednost tokom Top 16 faze i koliko daleko mislite da možete da odete? Pre četiri godine kad je Partizan prošao na Final Four, na početku sezone baš niko nije verovao u njih, ali oni se nisu predavali. Dolazile su velike ekipe, a Partizan ih je dobijao. Makabi je kao i svake godine bio kandidat za fajnal-for i osvajanje Evrolige pa ih je Partizan iznenadio i plasirao se na među četiri najbolje ekipe. To je jedna priča koju svi znamo kako se desila. Timski duh, samopouzdanje i forma, treba ih zadržati, držati se te priče.

Da bi crno-beli došli u priliku da već 30. marta jure put u Grad svetlosti, moraju da pobede u četvrtak uveče (20h – TV RTS). Koliko je to teško? Pa, bilo je teško samo gledati ih na minus 21. Tada sigurno niko nije želeo da se nađe u njihovoj koži. Međutim, 26 minuta kasnije, to su hteli svi, jer se onakav podvig retko viđa. Ali, sada je još teže zaboraviti, a upravo to Duško Vujošević mora da usadi crno-belim momcima u glave pred okršaj protiv još motivisanijeg, ali i opterećenijeg Makabija. „Obe ekipe moraju da zaborave. Istina, ona ekipa koja je izgubila utakmicu sigurno ima povećanu motivaciju, jer ona želi što pre da zaboravi. Sa druge strane, oni što su pobedili, želeli bi da u tom trenutku prestane da se igra košarka, da sve ostane na takvom utisku pobede.

Znamo da nas čeka sledeći meč, da je ovo samo početak jedne serije. Baš će važnost druge utakmica sve dovesti u kontakt sa realnošću“ , poručio je Duško Vujošević. Da li će Makabi od sada biti još teži protivnik? „Šta smo trebali, da pustimo da izgubimo da bi oni bili manje opasni? Oni su uvek opasni. Neće se predavati, kao ni mi, sve dok traju utakmice. Oni će sigurno angažovati sve depoe na utakmicama koje predstoje, ali mislim da mi nismo slučajno srećni dobitnici. Oni ostaju favoriti, ali pogrešno tumače ako misle da se nama sreća slučajno desila“ . Osvrt na prvi meč? „Bili smo impresionirani na početku atmosferom, kvalitetom i načinom igre protivnika.

Praktično smo, u situaciji kada je Makabi poveo 21 razlike, prešli prag poraza. Tada smo izgubili strah i počeli da igramo. Postavljajući igru postavili smo i rezultat, opterećenje je prešlo na njihovu stranu. Dobili smo veliku utakmicu koja je imala posebnu dramaturgiju“ . Svesni ste da se javlja sve veća euforija? „Igrači znaju da se uspesi ne dešavaju slučajno. Znaju da ne treba da se suludo raduju nekom dobitku koji im još ne pripada. Nismo ljudi koji smo nenaviknuti na ove situacije“ , dodao je Vujošević.

Dušana Kecmana koji je sa 29 poena iz „Nokija arene” postavio rekord karijere, pitali smo – odakle snage za takav preokret, od minus 21 u 14. do plus osam na isteku 40. minuta? “Čovek stvarno na 21 razlike može svašta da pomisli. Posebno kada igra četvrtfinale u Tel Avivu protiv ekipe kao što je Makabi. Jednostavno, ulog je ogroman - plasman na fajnal-for. Mislim da smo u trenutku pomislili da moramo i možemo da igramo mnogo bolje. Hteli smo i sami sebi da pokažemo da smo ipak zasluženo došli ovde, da to nije bilo slučajno. Da možemo da se nosimo sa velikim ekipama kao što je to bilo do sada. Iskreno, samo je bilo pitanje kada ćemo početi da igramo onako kao što smo to radili u prethodnim utakmicama - timski, čvrsto u odbrani...

Pronašli smo ritam, u napadu nismo gubili toliko lopti kao na početku kada smo bili konfuzni i kada se nismo snašli na njihovu specifičnu odbranu. Vera nam se isplatila i rezultirala smanjenjem velikog zaostatka i našom pobedom”. Svesni ste da je u Srbiji blagi optimizam pre početka serije prerastao u pravu euforiju? „Došla je i do nas ta informacija, da je bilo pravo „ludilo“ kod naših navijača. Ipak su potrošili dosta nerava gledajući utakmicu, posebno kada se uzme u obzir kretanje rezultata. Sigurno da nam je drago što je naša pobeda dobila takav odjek i nadam se da možemo da nastavimo u istom ritmu. Međutim, moramo samo da razmišljamo o prvoj narednoj utakmici. Euforija je nešto što je lepo i znači da se radi dobar posao, odnosno da si obradovao svoje navijače.

Ali, svi zajedno moramo budemo svesni da je ovo samo početak nečega što može da bude veoma duga serija. Ipak se igra na tri pobede. Trudićemo se da što pre zaboravimo ovu utakmicu, da analiziramo prvi meč i probamo da drugu utakmicu odigramo mnogo bolje, posebno početak“. Kada smo već kod druge utakmice...? „Sigurno da je posle jednog brejka mnogo lakše igrati, posebno jer je opterećenje opet veće na strani Makabija. Kako se serija bude odvijala, ekipe će se mnogo bolje spremati, pre svega taktički. Upoznaćemo se bolje, individualno i timski. Imamo malo vremena da gledamo prvu utakmicu i vidimo šta moramo da ispravimo. Trudićemo se da igramo punih 40 minuta, da krenemo dobro i koncentrisano od samog starta. Ne mogu baš tako često da se dešavaju preokreti kao što je sada bio slučaj. Mislim da ako se eventualno i u drugoj utakmici budemo držali na pristojnoj razlici tokom meča, da možemo da se nadamo povoljnom rezultatu.

Pouke moramo da izvučemo i još se bolje pripremimo“. Da li imate snage da napravite još veće čudo? „Čuda se dešavaju, svi mi potajno verujemo u njih i nadamo se da možemo da preživimo. Moramo, kao što smo do sada radili, da stojimo sa obe noge čvrsto na zemlji, da nas ni pobede ni porazi ne ponesu, odnosno bace u depresiju. Takav je posao, ništa nije sigurno, sve zavisi od angažovanja i igre. Samo ako budemo gledali ispred sebe, meč po meč, možemo da igramo najbolje moguće. Međutim, oni su i dalje favoriti u seriji, posebno u drugoj utakmici“. Za kraj, neizbežna je tema fantastičnog učinka Dušana Kecmana u utorak u Nokija areni? „Uvek napominjem da poeni pojedinačno ne mogu nikada da budu u prvom planu. Ističe se samo timska igra i rad.

Što se tiče poena, ovoga puta sam ja iskočio, ali naša ekipa poseduje kvalitet da svako u određenom trenutku može da preuzme odgovornost i bude ključni igrač. Nadam se da će u drugoj utakmici neko preuzeti moju ulogu i, daj Bože, ponoviti isti scenario iz prvog meča. Samo sa nekim drugim glavnim akterom...“ , skroman je Kecman, čovek koji je predstavom u prvom meču podigao samopouzdanje kod saigrača i možda odredio dalji tok četvrtfinalne serije.

Novice, čestitke za sjajnih mesec dana u Evroligi i na prolasku u najboljih osam Evrolige. Koliko tako mladom igraču znači ova nagrada za najkorisnijeg igrača meseca februara u Evroligi? "Naravno da mi mnogo znaci. Ovo je nagrada za sve ono što sam pružio košarci do sada, kao i stimulans za budući rad. Ali ovo je pre svega nagrada koju zaslužuje ceo tim, a ne samo jedan čovek. Tim je ono najvažnije, a ja sam samo jedan njegov deo. " Da li ste i pre nego što su februarske utakmice počele, analizirali raspored utakmica i shvatili da biste ako pobedite tri utakmice možda mogli da se plasirate u plej of?"Mozda smo i imali neku računicu pre početka takmičenja po grupama na početku Evrolige ali smo kasnije prestali da razmisljamo o tome. Nikada nismo analizirali trenutnu situaciju.

Svaku utakmicu počinjemo sa pobedom u mislima i završavamo je sa zadovoljstvom jer smo tim koji se kvalifikovao u četvrtfinale." Kako je tvoj tim uopšte uspeo da prebrodi najteži poraz u sezoni od Panatinaikosa na startu TOP 16 faze i tako snažno odigra odlučujuću utakmicu kod kuće protiv Rome?"Panatinaikos i nije bio toliko bolji koliko rezultat pokazuje u toj utakmici. Ne zaboravite da smo mi vodili 20 minuta, a da je rezultat bio jednak 35 minuta. U poslednjim minutama mi smo pali, a oni pokazali svoje iskustvo. Ali mi imamo jednu izvanrednu odliku da se brzo dignemo na noge posle pada, tako da smo u utakmicu protiv Lotomatike ušli kao da se apsolutno ništa nije ni dogodilo u Atini nedelju dana ranije." Posle svih onih poraza od jednog poena razlike u regularnom delu sezone, taj poen vam se vratio kod kuće protiv Unikahe kada vam je najviše bio potreban? "Ne mogu ni da prebrojim koliko smo poraza sa jednim poenom razlike imali u poslednje dve sezone. Ali vraća nam se sve u odlučujućim utakmicama. To se dogodilo prošle sezone, a ove ponovilo. Jako mnogo radimo i mnogo se trudimo, a rezultati tada dolaze sami. Ne bi bilo strašno da opet izgubimo sa poenom razlike.

Mi uvek verujemo u sebe i naš tim." Protiv Unikahe si promašio prvih sedam šuteva a ipak se išlo na tebe u četvrtoj četvrtini. Kako si uspeo da prebrodis tu krizu sa početka utakmice?"Nasa tajna formula je međusobno poverenje u timu. Verujem svakom igraču u timu i svi veruju meni. To je ono što ti daje čvrstinu. Sa takvim razmišljanjem možeš da budeš najjači kad je najpotrebnije." Nedelju dana pre nego što ste pobedili Unikahu u Malagi, Partizan je osvojio Kup Radivoja Koraća dok je Unikaha izgubila u finalu Kupa Kralja u produžetku. Koliko su uticaja imali ti rezultati na pobedu posle produžetka u Malagi? "Nije isto kad izgubite ili kad osvojite neki trofej. U potpunosti shvatam igrače Unikahe. Izgubili su posle dramatične utakmice i produžetka od TAU Keramike, a i Kuk je promašio odlučujući šut protiv Partizana u regularnom toku, a zatim su pali u produžetku. Takođe smo odigrali tri utakmice u Kupu, ali smo ga osvojili i to nam je dalo dodatnu energiju da pobedimo Unikahu." Kako ste ti i tvoji saigrači provodili svoje vreme u iščekivanju pobede Panatinaikosa koja vam je potvrdila kvalifikaciju u četvrtfinale? "Taj dan nam je prošao u putu iz Malage do Beograda. Put je bio dug i nismo imali vremena da razmišljamo o utakmici u Rimu.

Čak i da je bilo vremena da se razmišlja o bilo čemu, razmišljali bismo samo o tome kako da pobedimo Panatinaikos kod kuće. Tako mi shvatamo košarku i Evroligu." Izgleda da si postao vođa ovog mladog tima Partizana. Da li si sam odabrao tu ulogu ili je ona sama došla? "Partizan je jak samo kao tim. U timu nema vođe: svaki igrač je sposoban da preuzme odgovornost na sebe kada za to dođe vreme. Ja nisam vođa već samo karika u 'crno belom' lancu. Tako mi razmišljamo na tu temu." Da ne zaboravimo navijače. Kakav je osećaj tebi koji celu svoju karijeru igraš u Pioniru, kada istrčiš na parket za evroligašku utakmicu? "Atmosfera u Pioniru je nešto neverovatno i posebno. Igrao sam u mnogo evropskih arena i stvarno ima vrućih terena i navijača ali nigde nije kao pred navijačima Partizana. Pre svega su to ljudi koji poznaju i razumeju košarku. To je i razlog da nas vode kroz utakmicu. Kao neka vrsta kolektivnog trenera koji nas vodi kroz stanje transa."

U emisiji „Uvećanje“ na TV B92 gostovali su Predrag Danilović i Mlađan Šilobad, a tom prilikom govorili su o dosadašnjim rezultatima, bivšim vremenima, finansijskim problemima, ambicijama za budućnost, satusu Partizana... Na pitanje da li bi mogao da napravi paralelu svega što se dešava u i oko evropske košarke između vremena kada je bio igrač i sadašnjosti, Danilović je odgovorio: Nisam za poređenje. Svako vreme nosi nešto što je dobro za taj period. Sigurno da se mnogo toga promenilo, više se pažnje posvećuje marketingu i efektima, sve više postaje šoubiznis i liči na NBA utakmice. Normalno, kod nas u manjim razmerama, znamo u kojoj zemlji i situaciji živimo. Čini mi se da je period u kom sam ja igrao košarku bio mnogo čistiji, mada je i tada bilo problema. Doduše, kada ste igrač ne obazirete se na takve stvari. Kada uđete u druge vode, kada vodite klub, onda primećujete dosta ružnih stvari. Međutim, ima mnogo lepih dešavanja, jer je sa tim šoubiznisom sve šarenije.

Osnovna stvar su reklame, na šta se nije previše obraćalo pažnje u prošlosti. Košarka je skup sport, a nije profitabilan. Ako želite da ponudite nekome nešto, morate da imate sve propratne stvari kada su u pitanju proizvodi. To ide uz današnje vreme i sigurno je da će za 10 godine sve biti još drugačije. Samo će Partizan i dalje igrati Kup šampiona – kroz osmeh je rekao Danilović. Jedan od osnovnih problema Partizana je dvorana? KK Partizan ima jedan plac još od 1998. Godine. Pokušavano je mnog puta , ali nismo naišli na razumavanje. Ne moramo mi da budemo na tom posedu, možemo dag a menjamo za neku drugu lokaciju. Svakoj ekipi koja ima trenažnu dvoranu, troškovi su automatski zanatno manji. Konkretno, mi bismo igrali utakmice u Pioniru, a trenirali negde drugde. Možda bi taj problem mogao da se reši privatizacijom. Zvezda ima isti problem, dok treba pohavliti FMP i Hemofarm iza kojih stoje fabrike i dobro rade. Partizan i Zvezda su veliki socijalistički sistemi i ako bi država pomogla onda bi potencijalni sponzori znali gde ulažu novac. Mi smo udruženje građana. Nemamo nepokretnu imovinu, imomo samo pokretne igrače. U stvari, imamo pehare i titule, što je najvažnije za klub.

U početku smo Divac i ja zavukli ruku u džepove i dali pare, za šta ne tražimo ordenje. Tako u Zvezdu ulažu Vučićević i Drakulić, što je za poštovanje, ali ne može da traje doveka. Nije normalno da država toliko nema obzira. Rekao sam da je košarka neprofitabilan sport, posebno u Srbiji, ali i u celoj Evropi. To je skup hobi, kupovina statusa jednog bogatog čoveka koji sebi može da priušti da jedne godine potroši 8 miliona evra za jedan klub i da se nada da će da izađe sa minusom od milin, dva. Ni ogromno interesovanje ne pomaže? Ne mogu ja da odredim cenu ulaznica 100 evra za tribune. Ljudi nemaju za život, kamoli da daju tolike pare da gledaju košarku.

Meni je srce puno, ponosan sam i na navijače i na celokupnu atmosferu. Sigurno je da ekipa vođena takvim bodrenjem igra dobro, tako da je cilj da uvek imamo punu dvoranu, tako da astronomske cene nigde ne vode. Da li je za dosadašnje uspehe neko pozvao da čestita? Ne. Ma gde da nam neko čestita, hteli sun a krst da nas razapnu, sa sve paravanom pojašnjavanja statusa Jadranske lige i branjenja srpskog interesa. Kakve crne čestitke. Da li posle činjenice da će Partizan gotovo sigurno naredne tri godine igrati Evroligu i verovatno lakše naći sponzora, možete da ne razmišljate o prodaji igrača? Ne, taj problem je i dalje aktuelan.

Mnogi igrači su već duži period ovde i neki će sigurno otići. Međutim, dovešće se adekvatna zamena, bar se nadam. Ključni igrači siu primećeni tek poslednje dve godine, a u timu su već četiri, pet. Ni kada bismo imali dovoljno novca da im ponudimo velike ugovore ne bismo mogli da pariramo CSKA, Panatinaikosu i ostalim klubovima koji su sigurno zainteresovani ua naše najbolje igrače. A ne možete da uskratite nekome da ispuni svoj životni san i materijano se obezbedi, koliko god taj neko voleo Partizan, ili vi želeli da on ostane. Biće promena, ali bilo ih je i protekli godina, pa smo uspevali da izađemo na kraj. Ima dosta talentovanih igrača.

Biće iznenađenja. O činjenici da svi jure Partizan? Mnogo teže je braniti trofeje nego ih osvajati. Pitajte tenisere, njima je mnogo teže da brane bodove nego da ih osvoje. Uspevamo to već sedam godina. Laknulo je posle Kupa, sada je pred nama Jadranska liga. Naravno da neće biti smak sveta ako se ne osvoji prvenstvo Srbije ili Jadranska liga. Ovo je ipak sport, iako se u Srbijito doživljava na drugi način. Mnoge od nas je to koštalo zdarvlja i nerava. Mislite da je Duško Vujošević smršao zato što je na dijeti? Nije, sigurno, verujte mi.

Meni je teško, mogu da zamislim njemu i igračima. Da li se pokajete što ste došli na ovu funkciju? Sve u svemu, ne. Partizan volim, odatle sam otišao u svet, sa njim sam osvojio najdraži trofej. Vrati sam se jer je to bilo logično. Nisam se pokajao, ali se ponekad zapitam da li je teška situacija u Partizanu zato što smo u njemu Vujošević i ja. Priča se da bi klub možda imao veliki budžet da nismo nas dvojica tu. Možda, ne znam. O tome nekada maštam. Kada će se na bolje promeniti situacija u Partizanu? Kod nas je sve utemeljeno na tome da li je direktor nekog javnog preduzeća zvezdaš ili partizanovac, da li smo Vujošević i ja nekome simpatični ili ne. To je apsolutno pogrešno.

Iskreno se nadam da će veliki sistemi koji su pod kapom države reći da smo klub koji je rezultatima zaslužio da mu se ove godine izdvoji toliko novca, koji će se, naravno, kontrolisati. Kao što Zagreb da 1,5 do 2 miliona evra za Cibonu, ili više za rukomet i Dinamo. Treba dati pare timu koji je dobar i koji to zaslužuje, a ne da se gleda da li je neko zvezdaš ili partizanovac. Nadamo se da će se to promeniti sa ovim evroligaškim ugovorom, jer godinama pošteno radimo. Mlađan Šilobad je objasnio fenomen da je Partizan jedna od retkih ekipa koj atokom sezone gotovo nikada ne otpušta igrače, niti oni odlaze iz kluba, iako plate ne stižu na vreme: Svakodnevno smo u kontaktu sa igračima. Oni su, pre svega, izuzetno dobri ljudi .

Razumeju probleme sa kojim ase klub bori i dobro zanju da Partizan nikome nije ostao dužan. Znaju i u kojoj ekipi igraju i koliki će im biti profit. Poznato je da svi koji odu iz Partizana dobiju po tri, četiri, neki i sedam puta veće ugovore. Recimo, Palasio je sa Himkijem potpisao za šet puta veći novac nego što je igrao u Partizanu. Na kraju sezone imamo i veliku navalu igrača, svi se nude, hoće u Partizan. Šilobad je objasnio ono što svi dobro znaju, ko je glavni pri selektiranju tima: Sve je ostavljeno Dušku Vujoševiću.

Poznato je da je do sada vrlo retko pravio greške, pogađao je igrače koje treba da dovede. Nema sumnje da će tako biti i ubuduće. Naravno , nije lako proceniti igrača . Prvi kriterijum je da bude dobar čovek i ličnost koja pozitivno utiče na druge, da nema trule jabuke koja bi mogla da pokvari ostale. To kod nas ne sme da se desi, igrač može da dobije otkaz jedino u tom slučaju, da počne da radi nešto što se od njega ne očekuje.