KK PARTIZAN MOZZART BET

Sport - R. NikolićNikola Milutinov, mladi centar Partizana NIS, ne opterećuje se potencijalnim rivalom u plej - ofu, koji je sve izvesniji. Zvuči dominantno kada se izgovori šesta uzastopna pobeda u regionalnom takmičenju, ali košarkaši Partizana NIS nisu tek rutinski „oduvali” srčanog rivala iz Laktaša. Čak bi i konačnih plus devet moglo da zavara one koji preksinoć nisu bili u punom „Pioniru”. Umesto da dvocifrena razlika (59:49) na startu poslednje četvrtine bude zamajac da se Igokea „slomi”, usledilo je skoro pet minuta „uživanja” u roli favorita, dok gosti nisu zapretili da totalno otope minus. Sportsko kockanje je završilo bez posledica po aktuelnog srpskog šampiona, ako se izuzmu pedagoške, verbalne mere trenera Vujoševića u svlačionici. - Nije trebalo da bude teško, ali je, na kraju bilo teško.

Umesto da „prelomimo” utakmicu na plus deset, kada je sve bilo u našim rukama, protivnik se vratio u igru. Imali smo oscilacija, ali posle svega, najvažnije da smo slavili i da nismo prekinuli niz - priča Nikola Milutinov. Mladi centar ne traži opravdanje za padove, koji su doneli „nešto” drame u finišu, ali kaže: - Cele protekle nedelje smo jače trenirali, teže smo ušli u meč i sa težinom smo se kretali. I to je uticalo da ne držimo jači i konstatni ritam svih 40 minuta. Ali Cedevita, čije je treće mesto mnogo primamljivije crno - belima od trenutno četvrte pozicije, u mogućem raspletu za plej - of, i dalje beži „dve” pobede. - Kako smo započeli sezonu, kompletirajući se u hodu, u jednom trenutku je bilo pitanje kako ćemo se uopšte naći u kvartetu, koji će se kroz doigravanje boriti za naslov. Istina je da je mnogo teže dostići i prestići jadranskog vicešampiona, jer imaju i bolji međusobni skor sa nama. Ali, ne opterećujemo se sa onim što može da se desi na kraju sezone u regionalnom takmičenju.

Svaka nam je utakmica izuzetno važna, pa i sledeći okršaj u Skoplju protiv MZT. Potrudućemo se da uvek budemo maksimalni, a za to ima osnova jer igramo sve kvalitetnije, uprkos oscilacijama tokom neke utakmice. Uopšte nije važno protiv koga ćemo igrati, Crvene zvezde ili nekog drugog u polufinalu. Važan je nivo na kojem igramo, a još ima prostora da se „lestvica” diže uvis. Zato i verujem da imamo ogromne šanse da izborimo vizu i od jeseni ponovo zaigramo u Evroligi, kao što je Partizan radio godinama unazad - proradio je „nerv” i kod rođenog Novosađanina, koji je u smiraj prošle godine zakoračio u treću deceniju. Nikola Milutinov je protiv Igokee, na parketu proveo više od tri četvrtine, kako već lagano navikava okolinu, bio dominantan u skoku (8+1), ali nešto slabiji egzekutor sa njegovih, šuterskih (8-3) pozicija. Vizuelni doživljaj, bez bacanja pogleda na papir, kao da ga je bilo svuda „pomalo”.

Ali, umeo je pozicioni konkurent (Duško Bunić) da oteža put do 12. trijumfa crno - belih. - Polazilo mu je za rukom kada smo slabije dejstvovali u odbrani, pa je znao da pravi probleme, što je već moja najveća odgovornost - samokritičan je Milutinov. Slična reakcija stiže i kada se generalno spomenu njegove sve bolje partije i evidentan napredak momka koga srpski zaljubljenici u košarku s pravom vrlo brzo očekuju u nacionalnom seniorskom dresu. - Ja sam najzadovoljniji kada timski odigramo najbolje što možemo. Kada je na početku ABA lige bilo teško, kada smo gubili, nisam ni ja bolje „izgledao” - konstatuje crno - bela „jedanaestica”. Slovo o reprezentacijiMakar širi spisakNikola Milutinov je prošao sve mlađe reprezentativne selekcije, arhivirao svetsko juniorsko srebro pre godinu i po dana, a prošlog leta je problem sa kolenom anulirao poziv Aleksandra Đorđevića. - Morao sam da „odmorim” koleno i ove sezone mnogo „lakše” skačem. Ne bi trebalo trošiti reči koliko znači poziv u A selekciju, zato ću se potruditi da se makar nađem na onom širem spisku.

On igra, i to sve bolje, a „Saša nacionale” ga često gleda uživo, iz lože „Pionira”. Još koja reč o navijačimaMa, strašni su... Duško Vujošević, pored igrača, kao da „trenira” i navijače Partizana NIS. Ako su prvotimci protiv Igokee znali da „pogube” ritam, onima na tribinama, to nije moglo da se desi. Ne samo da nisu stali skoro dva sata, u hladnu i kišovu subotnju noć, nego su bezgrešno znali kada da zagrme ne bili se rivalu „stegla” krv u žilama, a miljenicima još porasla krila. Grobari polako, ali sigurno postaju sociološki izazov... - Ne znam šta da kažem, a još manje umem da objasnim. Kao da smo usred evroligaških obaveza. Samo najkraće - mnogo su „strašni” i, mnogo im hvala. Nadam se da ćemo na kraju znati da im se odužimo - kaže Milutinov. A skoro dupke „Pionir” ne bira rivale onih koje obožava. Sa pesmom se počne i završi, i kada dobiju, i kada izgube...

mozzartsport.com - M. Protić - U svim utakmicama do kraja ćemo da idemo na pobede, pa ćemo videti do kog mesta će to da nas odvede pred plej-of- poručio je Murić. Pre mesec dana Partizan je bio na ivici provalije, „visio“ je plasman u plej-of Jadranske lige, a onda se sve okrenulo. Crno-beli su počeli da nižu pobede, na teren su se vratili povređeni igrači, a među njima i Edo Murić koji je kao i cela ekipa polako, ali sigurno uhvatio ritam. Šampion Srbije sada iza sebe ima šest vezanih pobeda, čvrsto drži četvrto mesto na tabeli i drži sudbinu u sopstvenim rukama. Poslednja u nizu pobeda došla je u subotu u hali Pionir, kada je pala Igokea (74:65) u uzbudljivoj završnici. - Konačno smo ušli u seriju, lepo je kada se pobeđuje. Ostalo nam je još utakmica do kraja ligaškog dela na Jadranu, pokušaćemo da održimo ovakvu formu što duže. Možda smo protiv Igokee ranije mogli da rešimo meč, ali biće nam to velika škola i dobra opomena da na ulazimo u neizvesne završnice- rekao je Murić za MOZZART Sport.

Partizan u 2015. godini još ne zna za poraz, a do kraja ligaškog dela ostalo je još sedam utakmica od kojih će četiri biti gostovanja. - Verujem da ćemo biti još bolji u nastavku sezone. Ne zaboravite da smo tek mesec i po dana kompletni. Pošto smo ispali iz Evrokup sada imamo više vremena za treninge. Na neki način, ta eliminacija koliko je bila loša stvar, sa druge strane nam je plus. Sve u svemu, srećni smo što sada svi radimo zajedno i možemo da napredujemo kao ekipa. Ono najteže je prošlo, sada slede lepe stvari - poručio je slovenački reprezentativac. Kako se bliži završnica ligaškog dela takmičenja, tako su i sve češće priče o parovima u polufinalu, gde će ako stanje na tabeli ostane kao sadašnje, snage odmeriti Partizan i Crvena zvezda. - Nikog se ne plašimo. U svim utakmicama do kraja ćemo da idemo na pobede, pa ćemo videti do kog mesta će to da nas odvede pred plej-of.

Jednostavno, u ovom trenutku ne razmišljamo o protivniku u polufinalu nego samo o prvom sledećem meču - naveo je Murić. Crno-beli još uvek imaju teoretske šanse da osvoje treće mesto, odnosno da u trci za tu poziciji preteknu zagrebačku Cedevitu. U sledećem kolu Jadranske lige Partizan će biti na ozbiljnom ispitu u Skoplju protiv MZT-a. - Znamo svi šta je bilo prošle sezone u Skoplju. Oni će sigurno napuniti halu, svi su motivisani protiv Partizana, moramo da odigramo najbolje što znamo i da budemo svesni svih opasnosti koje nam prete od MZT-a. Ipak, sad smo kompletni, treniramo svi zajedno. Takođe, dobili smo neke važne mečeve krajem prošle i na početku ove godine i odmah nam je poraslo samopouzdanje - objasnio je Murić. Slovenački košarkaš još jednom se zahvalio navijačima na podršci i atmosferi koju prave u Pioniru, iako na početku sezone rezultati nisu bili na očekivanom nivou. - Super je bila jučerašnja akcija sa cvećem. Generalno, stvarno mislim da je atmosfera na tribinama Pionira, ali i u ekipi odlična od početka sezone. Mnogo nam znači podrška navijača, bili su uz nas kada je najteže.

Svi smo kao jedna porodica u Pioniru - istakao je on. Murić je dodao i da je bio pomalo nervozan zbog povratka na teren, ali da će stvari doći na svoje kako budu prolazili treninzi i utakmice. - Malo sam bio nervozan na prvom meču po povratku na teren protiv Metalca, nije me bilo dugo pa nisam znao šta da očekujem. Ipak, ispeglaću sve to kvalitetnim treningom. Sada je lakše svima u ekipi, pošto nas ima više, delimo minute i možemo da ostanemo sveži - zaključio je Murić.

Sport - R. Nikolić Karakter Milenka Tepića, univerzalnog beka Partizana NIS, ne dozvoljava samozadovoljstvo u produženom finišu ligaškog dela regionalnog takmičenja.Moramo da težimo kontinuitetu igre, utakmice, da ne bude padova. Najvažnije da igramo što bolje, onda sve ostalo dolazi na svoje mesto On je jedan od onih koji teško u seniorskoj karijeri može da se seti kada je imao „lufta” tokom nedelje u iščekivanju jedne, jedine utakmice za vikend. Milenko Tepić se na prvu loptu složio, ali, po prirodi precizan i odgovoran, prisetio se: - Slično mi je bilo jedne sezone u Sevilji, u dresu Kahasola - kaže zamenik kapitena Partizana NIS i više za sebe dodaje da i trenutni „višak” vremena proleti, između dnevnih treninga i oficijelnih mečeva.

Crno - beli takvih imaju jedino na regionalnom i najvažnijem koloseku, kojim bi da stignu, prvo do plej - ofa, ali i finala evroligaškog uloga. Evropska sportska priča je završena u prvoj fazi, pa je to ključni razlog što najtrofejniji nacionalni klub ima „manjak” profesionalnih obaveza. Na pitanje da li mu nedostaje Evrokup, ima li možda žala za drugim po rangu kontinentalnim takmičenjem, s obzirom na klupski potencijal, Tepić će: - Neke utakmice smo nesrećno izgubili, jedna lopta nas je delila od one „druge strane”, dok smo neke odigrali na nižem niovu, odnosno slabije od očekivanog, mislim na mečeve u „Pioniru” sa Banvitom i Hapoelom, pa se završilo kako se završilo. Propustili smo neke naše šanse... Niko ne dovodi u sumnju činjenicu da aktuelni srpski šampion nema važnija posla od onog u ABA ligi.

Klub iz Humske je nekako prodisao od trenutka kada je prigrlio (sa željom da ne ispusti) četvrto mesto u ligaškom karavanu. A tek kada su i pobede (pet) počele da se vežu, ni kovanje ambicioznijih planova nije bilo bespredmetna priča. Sagovornik je od drugačijeg materijala, gospodsko umerenog, nešto i ne ide uz njegove godine, ali je njegova karateristika i, ne od juče.

Nije propustio da se ne osvrne, jer, koliko „juče” bilo je samo snova o nizu pluseva. - Poraz od Budućnosti je bio neka vrsta prekretnice, tačka na prvi deo takmičenja i skora od 6-7 kada nije bilo lako i kada je bilo dosta problema. Liga je dosta ujednačena, ima još relativno dosta da se igra, biće pobeda, poraza rivala, konkurenata...Mi ne bi trebali da se bavimo mestom sa koga ćemo u doigravanje, već da igramo što bolje, maksimalno angažovano ne bi li imali što više pobeda i obezbedili učešće u plej - ofu. A ne priča četvrti ili treći, kao da je ono prvo gotova stvar, a nije.

Za Tepića je mnogo važnije nešto što je mnogo teže. - Nema bitnije stvari od popravljanja igre, to je ono oko čega se sve vrti. Ako se taj nivo diže, onda kao logička posledica dolaze rezultati. Ne znam koliko „daleko” možemo da stignemo u „grupi” plej - ofa, ali je najvažnije da ne zavisimo od rezultata protivnika. To i nije najidealnije rešenje, naprotiv. Od početka sezone Milenko Tepić je na poziciji prvog plejmejkera, koja i nije baš najprirodnija u slučaju njegove malenkosti. Ali, prilično „tanka” klupska finansijska situacija i „dovođenje” stranog organizatora igre, koje se proteglo i nadmašilo bilo koje poznato trajno vreme, diktirali su i nove role. Takav, kakav je, nekadašnji reprezentativni bek, trenira, trudi se i, poput maksimalnog profesionalca samo konstatuje: - Znate da se ekipa kompletirala u hodu, ali timski sve bolje delujemo, pa se i ja osećam komotnije. Inače, stara je istina da svaki dobar igrač svakoj ekipi dobro dođe.

Samo da nastavimo sa dosadašnjim partijama, pa još malo bolje, ali i da zdravlje posluži, onda možemo da se nadamo da ćemo pružati najbolja moguća izdanja. Ima toliko iskustva, a trener Duško Vujošević poverenja, da može da kaže šta njegovom Partizanu još nedostaje. - Kontinuitet treninga i nivo utakmica. Igramo na viskom nivou dobar deo meča, a onda uslede prazni minuti. Moramo da se potrudimo da to smanjimo na najmanju moguću meru sa tendecijom ukidanja. Onda ćemo biti pravi - dovoljno dugo se Milenko Tepić bavi košarkaškim poslom, pa ni formula uspeha ne može da bude nepoznanica. Od minusa do plusaZadar i Novo Mesto Kada bi trebalo da izabere, u dosadašnjem delu sezone, mečeve koji su mu se urezali u lepo ili loše sećanje, Tepićevi „pikovi” bi bili: - Najvažnija pobeda je bila ona u Novom Mestu, uoči Nove godine, protiv Krke kada nismo bili kompletni, a nije zgodno gostovanje. Uslovno rečeno, najteži poraz je onaj u Zadru, iako tamo nikada nije bilo lako dobiti utakmicu.

Bez obzira u kom sastavu smo igrali, odigrali smo prilično slabo u odnosu na važnost duela u tom trenutku, poziciju na tabeli. Bili su važni i sudari sa Cedevitom, Olimpijom u „Pioniru”, ali bilo je suviše slabo u Zadru. O večitom rivaluSkor od 18-0 za poštovanje Kada Milenko Tepić odgovara na pitanje o večitom rivalu, onda nijedna strana neće da „premerava”, analizira, traži između redova... - Zvezda ima izuzetno dobar tim i dobro igra na dva fronta, regionalnom takmičenju i Evroligi. Skor od 18-0 je uvek za poštovanje, do toga se ne stiže slučajno, bez obzira ko su bili rivali. To govori o kvalitetu i uigranosti sastava.

Sportski žurnal - B. KostrešMihajlo Andrić, mladi bek Partizana NIS koji je tokom sezone izrastao u igrača koji pogađa najvažnije šuteve.Mihajlo Andrić je jedan od samo četvorice igrača Partizana NIS koji su odigrali sve utakmice u ABA ligi ove sezone. Jedan je od trojice koji nije propustio niti jedan meč u Evrokupu. U regionalnom takmičenju sakupio je i najviše minuta, po ukupnom broju poena treći je strelac tima. Važnije od svega - u ta 132 poena mnogo je onih koji su slamali protivnike i trasirali crnobelima put ka pobedama. Čak i u mečevima u kojima nije bio preterano šuterski raspoložen. Najsvežiji primer – utakmica u Valjevu. Trojka Andrića iz ćoška za 71:81 značila je i kraj utakmice. Dva minuta pre poslednjeg zvuka sirene. To su mu bili jedini poeni na meču. - Prethodno sam promašio tri trojke – precizirao je Andrić. Na kraju, to nije ni važno. Bitnije je da je u trenutku kada se utakmica lomila pogodio.

Tada, kao i sedam dana pre toga protiv Olimpije, ranije i Cedevite, pa i protiv... Važnije je što ga promašaji ne izbacuju iz ritma, ne utiču na odluku da kada se nađe sam na šutu i – šutira. - Trudim se da svaki šut bude plod samopouzdanja i da te promašaje što pre zaboravim – pričao nam je momak koji je početkom godine proslavio 21. rođendan. – Čak i kada promašim, ne prestajem da se nadam da će sledeći put lopta ući u koš. Do sada sam neke baš bitne pogađao, što mi je posebno drago. Nadam se da će tako biti i u narednim utakmicama. Nema dileme da samopuzdanje jača i sa činjenicom da mu trener i saigrači veruju, da u prelomnim trenucima lopta često ide i njemu u ruke. - Osećam se sigurnije. Osećam da sam napredovao u odnosu na početak sezone, da bolje igram. Ovo je definitivno bolji period. Sada mi je i uloga u timu drugačija nego ranije. Osećam se bolje, kao uostalom i svi u ekipi. Sa pobedama dolazi i dobro raspoloženje. Da bi ti bitni šutevi ulazili, potrebno je i da mnogo onih „nebitnih“ uđe. Onih u polumraku „Pionira“, kada se čuje samo lopta – njeni udarci u pod i prolasci kroz mrežicu. - Tih baš dosta mora da uđe – dodao je Andrić. - Ne mogu to da izmerim, nikad i ne pokušavam. Sve ovo zahteva dosta rada, posvećenosti i koncentracije.

Nastaviću da radim, sve jače i jače. Želim da unapredim svoju igru, koliko je god to moguće. Šut, posebno van 6,75, je nešto po čemu ga već prepoznaju. Definitivno njegovo najjače oružje. Ali, da bi uspeo na najvišem nivou, ne sme samo od toga da zavisi. Svestan je toga i mladi Kragujevčanin. - Svakodnevno se trudim da napredujem i u ostalim segmentima igre, da to ne bude samo šut za tri. Svi žele da im igra bude što raznovrsnija. Ni ja nisam izuzetak. O onome čime je trenutno možda manje zadovoljan od, recimo, tog šuta za tri poena, Andrić nije želeo da priča. - Uopšte nisam nezadovoljan – kratko je uzvratio. Ima retku privilegiju da igra u jednom od najvećih klubova u regionu, radi sa jednim od najboljih trenera, stasava pored istinskih asova, kakav je pre svih Aleksandar Pavlović.

Njegovim dolaskom i povratkom Dragana Milosavljevića svima u Partizanu je lakše. Posebno mlađim igračima u spoljnoj liniji. - Uvek je lakše igrati pored dobrih igrača. Osim što možeš mnogo da naučiš od njih na treninzima, na utakmicama su protivničke odbrane koncentrisane više na njih, pa mi ostali imamo više prostora. Samo je neophodno da nastavimo da radimo i napredujemo.

Partizan je u seriji, a sa svakom pobedom ne samo da se plasman na tabeli popravljao, već je i raspoloženje raslo. Osmesi su zamenili sumorna lica sa početka sezone. - Sada, kada smo došli do četvrte pozicije, sve je malo lakše. Svesni smo da je daleko kraj regularnog dela i da nas još mnogo posla očekuje. Ipak, u nastavku će biti lakše, sa manje pritiska ćemo ulaziti u utakmice. Do sada je svaka bila moranje i jeste da je obavezno da dobijemo i sve sledeće kako bismo ostvarili ciljeve, ali sada sa mnogo više samopozudanja ulazimo u njih. A, onda je i lakše – poručio je Andrić. Revanš Igokei Ritam utakmica više nije tako ubitačan. Ali, Metalac je odavno arhiviran, sve misli usmerene na Igokeu koja u subotu stiže u „Pionir“. - Dobro znamo šta nas čeka.

Igokea nam je u prvom delu nanela težak poraz. Daćemo sve od sebe da im se revanširamo. Znamo da neće biti lako. Nadamo se da će navijači ispuniti tribine do poslednjeg mesta i da ćemo uz njihovu pomoć doći do nove pobede. Stvarno su bili izvanredni u prethodnom periodu, punili su dvoranu i bili velika podrška – rekao je Andrić.

Sport - R. NikolićĐorđe Gagić, centar Partizana NIS, ne krije zadovoljstvo zbog boljih izdanja, ali upozoravaOpuštanje ni u snu Lep je osećaj kada pomislite, pet vezanih pobeda, ali mi moramo napred, da nastavimo ovim tempom. Učvrstiti četvrto i napasti treće mesto za plej - of. Znao je pre neki mesec Đorđe Gagić da samokritično kaže kako ne sme da dozvoli da brzo uđe u problem sa ličnim grešakama, a u to vreme, ni Partizan NIS nije mogao da se pohvali rezultatima. Više je bilo, korak napred, dva koraka nazad, iz raznih razloga. U međuvremenu, izvesne stvari su počele da dolaze na adekvatno mesto. Stameni Benkovčanin, koji je u smiraj 2014. napunio 23 godine, lagano popravlja individualna izdanja, a isto važi i za tim. - Moglo bi se reći da „hvatamo” formu i to u nekoj vrsti tradicionalnog perioda, posle Nove godine.

Ovo mi je treća klupska sezona i, pomenuto se ponavlja poput nekog nepisanog pravila. Mislim da smo od početka bili u sadašnjem sastavu, da ni otvaranje sezone ne bi proteklo kako je proteklo. Prvo, čekali smo Milosavljevića da se do kraja oporavi posle teške povrede i operacije, pa su došli Mačvan i Pavlović. Kada smo se uigrali, osetilo se to i po rezultatima. Jednostavno, nedostajalo nam je vremena da treniramo, igramo i uklapamo sastav koji se u hodu kompletirao. Sada je to već neka sasvim druga priča - smatra centar crno - belih.

Hvatanje daha i koraka sa konkurencijom, pre svega, u regionalnom takmičenju, imalo je svoju cenu, a još je daleko od obavljenog posla. - Bilo bi pogubno da se opustimo, to ne dolazi u obzir. Znate, lep je osećaj kada pomislite, pet vezanih pobeda, ali mi moramo napred, da nastavimo ovim tempom. Odnosno da ne dozvolimo da nam neko preotme četvrtu poziciju na tabeli ABA lige, ali i da pokušamo da napravimo nešto više. Teoretski čak i lider šampionata, koji je završio posao oko plej - ofa može da sklizne na četvrto mesto, ali ako se držimo prakse, klub iz Humske, pod pretpostavkom da odbrani četvrto mesto, poziciju bi najverovatnije mogao da popravi za stepenik više, što bi realno bilo „mimoilaženje” crveno - belih u polufinalu.

Ali, ima još da se igra i igra... - Mislim da imamo šanse da budemo treći, ali ne volim to da apostrofiram dok ne odigramo još nekoliko kola, barem polovinu od onog što je preostalo u ligaškom delu. Raspored nije uopšte loš kada je u pitanju Gagićev klub? - Jeste, ali kada se setim početka i onolikih gostovanja, a mi nekompletni, nije bilo lako. I platili smo cenu, recimo visokog poraza od Cedevite, koji nismo uspeli da anuliramo u revanšu u „Pioniru”. Kakav je trenutni raspored na tabeli, oni nam, za treće mesto beže, zapravo „dve” pobede. A ima još nešto, najteže se igraju unapred dobijene utakmice, a takvih će biti u preostalih osam okršaja.

Poput onih koje se „podrazumevaju” da moramo da dobijemo. Ipak, najvažnije je da smo se popravili, rezultatski i igrom.Đorđe Gagić je odigrao nešto manje od poluvremena u Valjevu, ali prilično precizno, svodeći greške na minimum, za šta je nagrađen najvećom indeksnom „kvotom” (21) u crno - belom taboru. - U košarci se zna, prvo tim, pa pojedinci. Mnogo nam znače Saša (Pavlović) i Milan (Mačvan), svima, pa i nama na centarskim pozicijama. Dobili smo na sigurnosti i, što je još važnije, na samopouzdanju.

Lepo je kada se pobedi na teškom gostovanju kakav je bilo slučaj protiv Metalca, ili kada pogledaš statistiku. Ali, može i mora bolje. Srčani borac kod koga, ako baš sve zataji, trud neće nikada, odlično zna da je košarkaški deo Humske mesto gde se „gaje” najviše ambicije uprkos finansijskim problemima bez kojih već nekoliko godina ne može kao jedne od udarnih tema. U svetlu pomenutog, pored okršaja u ABA ligi, ide se u susret i Kupu Koraća, za manje od mesec dana u Nišu. - Sa Partizanom je uvek tako, ali je primarno regionalno takmičenje. Međutim, doći će i vreme Kupa, a kasnije i Superliga, odbrana domaće titule. Od nas se uvek očekuje da pružimo maksimum i probamo da stignemo kao najbolji do kraja trke, videćemo...- završava Đorđe Gagić.

Naslednik Jovan Nije „prohodao” do „Pionira” Tata Đorđe već ima najmlađeg navijača. Naslednik Jovan će za koji dan šest meseci, ali, istini za volju, još nije „prohodao” do „Pionira”. - Nije, ali po kući uveliko „vršlja”, a i ne propušta utakmice Partizana na televiziji. Biće vremena da stigne i na lice mesta - kaže ponosni tata. Zajednički duh Podatak za ponos Crno - beli lakše dišu sa novim - starim članovima Mačvanom i Pavlovićem. - Lakše i funkcionišemo, pokriju greške, recimo moje - samokritičan je Gagić - A tek saveti, dobro dođu, posebno saigračima koji su baš mladi. Ali, slično važi i za Luku (Bogdanović) i Tepu, ma ponosni smo na zajednički duh.

Sport - R. NikolićAleksandar Pavlović, iskusno krilo Partizana NIS, kome bi mogli da pozavide na žaru, energiji, želji i još po nečem: Nije važno u kojoj si dvorani, u kom mestu, toliko sam se uželeo ovog naroda, atmosfere, a tek naši navijači, priča za sebe Pet pobeda u nizu, u klubu kucaju u drvo - svi zdravi, budi li se lav iz Humske u jednoj od turbulentnijih sezona otkada su različite generacije diktirale odnose i vrednosti pod obručima regiona i Srbije. Nije Partizan NIS još ništa završio po pitanju klupskih ciljeva, koji se, u vreme kada se o tome obično priča, uglavnom nisu konkretno ni pominjali u silnoj borbi sa tankim finansijama. Po poslednjem, i dalje, ni visibabe, a kamoli ruže da procvetaju, ali momci u crno - belom su zaigrali. Mnogo bolje i zrelije nego kada se sezona otvarala.

Više se ne broje porazi, nego pobede u regionalnom takmičenju sa aromom evroligaške pozivnice najboljima (finalistima plej - ofa). Uspešno arhiviranje gostovanja u Valjevu bio je još jedan korak ka „cementiranju” pozicije, koja obezbeđuje doigravanje. Trenutno, sa četvrtog mesta, iste mete - isto odstojanje s obzirom na ubedljiva izdanja Budućnosti i Cedevite, ali i Olimpije, koja se lako ne odriče od ambicija. Aktuelni srpski šampion je skoro kompletan (bez Bezbradice), ne baš lako i glatko, ali prilično dominantno izašao na kraj sa Metalcem. A Aleksandar Pavlović je opet bio jedan od onih bez koga bi sve bilo teže, rizičnije, neizvesnije... Uostalom, nikoga srećnijeg od navijača najtrofejnijeg srpskog kluba, kada se vratio, da pomogne, kao i u sred prošle sezone, rođeni Baranin. - Sve je bilo fenomenalno, od ambijenta do, logično, rezultata. Zbog poslednjeg su domaćini verovatno razočarani, ali je bilo pravo uživanje igrati u Valjevu, pa to je pravi grad košarke. A mi smo krajnje ozbiljno shvatili taj duel i, idemo dalje - raspoloženo priča krilo.

Nekadašnji član NBA karavana, čak čitavu deceniju u sedam klubova, nikada nije krio da mu je Partizan, pored profesionalnog izazova, nešto „više” u karijeri. Teško je shvatiti tu količnu emocija, a još teže žar i energiju u 31. posle najvećih scena i okršaja, kao da je na početku dokazivanja... - Uvek sam davao kompletnog sebe, takav sam, a kad uza sebe imaš takve navijače kao što ih ima Partizan, onda ništa ne boli, nema umora. Pa i ako ima, istrčiš na zagrevanje, a „Pionir” već 80 odsto pun i, sve zaboraviš, ne bih znao kako drugačije da objasnim.

Ipak, tolika želja, a tek se igra jedna u moru važnih utakmica, pa u nekoj maloj dvorani, sve je to daleko od nekadašnjih velikih pozornica, ali... - Ma uopšte o tome ne razmišljam, niti gledam iz tog ugla. Pa ja sam se toliko uželeo ovog naroda, atmosfera, ovdašnjih utakmica, uživam i igram u najkraćem. Kako da te ne ponese ambijent kada se napuni „Pionir” ili ovo poslednje, valjevska Hala sportova, ti ljudi, navijači... Ni posle skoro dve profesionalne decenije strast Pavlovića ne popušta, a tek da bude još trofeja sa klubom za koji ceo život navija i koji je gledao i kada je karijera tekla negde, tamo daleko... - Timski ide na bolje, logično, nije to još uvek maksimalno, ali hvatamo zalet.

Kada gledam iz ličnog ugla, mislim da ulazim u formu i bolje se osećam nego kada sam se gnjavio sa lakšim povredama u poslednja tri meča. Crno - beli su prvo „gledali” ka kvartetu pozicija ABA lige u periodu kada je bilo više minusa od onog drugog. Onda su uhvatili korak, šta i kako dalje? - Krajnji cilj je plasman u plej - of. Sve ostalo da sada kombinujemo, prilično je u vazduhu. Osnovna ideja vodilja bi trebalo da bude maksimalno obezbeđivanje četvrtog mesta. Da pričam koliko bi trebalo još da dobijemo utakmica u preostalom ligaškom delu, ma nisam te prirode. Uvek moramo da doigramo do poslednjeg atoma, da u svaki duel ulazimo da moramo da dobijemo da bi bili sigurni za doigravanje. Jer, gde je ko trenutno na tabeli, a ima još osam kola i pet, šest konkurenata, sve je otvoreno. Znači, uvek odigrati žestoko, na pobedu i ne boli glava - jednostavno će Pavlović. U prilog tome da crno - belima i ne predstoji tako težak zadatak, bivši reprezentativac nastavlja: - Imamo sasvim dovoljno vremena i prostora za trening, igramo jednu utakmicu nedeljno, idealno za tim gde ima mladosti i neiskustva.

Nema osvrtanja na niz koji je iza nas, samo pogled napred. Sledeći rival, maksimum i, tako do kraja ligaške faze. I, da ne zaboravim, da nas sve zdravlje posluži - poručuje Saša Pavlović.Šta je najvažnije SRCE PRE BOLA- Ne bih se bavio više košarkaškim poslom, da nisam u stanju da igram punog srca. Da se razumemo, svaki profesionalac u karijeri odigra 90 odsto mečeva preko granice bola odnosno počne sa tim osećajem, ali kada se zagreješ, onda počneš da osećaš nešto drugo. Igru, navijače, atmosferu, ništa drugo nije važno - priznaje Pavlović.I kada je mnogo teško DIŠEMO KAO JEDAN O tome kako Partizan NIS (ne) stoji finansijski najbolje, kako se kasni sa platama igračima i ostale nevesele teme, Duško Vujošević se potrudio da se dovoljno puta oglasi. I kada ga stigne neblagonaklon pogled ili (in)direktna opomena, trener Partizana obeća da će da nastavi da priča. A igrači, ćute igraju i, gaje li nadu u bolje sutra? - Trener radi neverovatan posao, onako kako bi uvek trebalo. Kada bira igrače, na prvom mestu, ili barem ravnopravno su ljudski i košarkaški kvaliteti.

Znao sam situaciju i kada sam se vraćao u klub, kao i ostali članovi, ali dišemo kao jedan. Iz svega možeš nešto da „izvučeš” za sebe ako si maksimalno dobar. I to je to, da ne pričamo više o novcu. Ali, otkriću ću vam nešto. Vraćamo se iz Valjeva, posle utakmice, a priča sa Mačvanom ide otprilike ovako - nikada možda nije bilo teže klubu finansijski, a atmosfera, ma ne da se opisati. I to je naša pobeda, i to velika - iskusno će Saša.Brojčani odnos na tribinama SKUPE SE, PA SE RAŠIRE Na pitanje o brojčanom odnosu navijača na tribinama valjevske Hale sportova, Saša će šeretski: - Na početku utakmice, Metalac je imao malo više simpatizera, ali je i „grobara” bilo sasvim dovoljno. Na kraju, kada smo ih pozdravljali i pevali, kao i uvek, kao da ih je bilo više...

Sportski žurnal - Biljana Kostreš Edo Murić, jedan od lidera Partizana NIS, posle mesec i po dana provedenih van terena odigrao prvi meč u društvu novih saigrača. Privilegija je učiti od Pavlovića i Milosavljevića, kaže Slovenac o konkurenciji na spoljnim pozicijama. Imamo lepe šanse kada smo kompletni. Sada je sve dobro - gotovo uz uzdah olakšanja uzvratio je Edo Murić na naše pitanje: „Kako ste?“ Sada je, zaista, sve dobro. Mladi Slovenac se vratio u trenažni proces, posle 47 dana pauze odigrao je prvu utakmicu. I to dobro. NJegov Partizan je pobedio Metalac, nastavio trijumfalni niz i učvrstio poziciju za plej-of.

Ali, kako je bilo u proteklih mesec i po dana dok je lečio povredu ramena koju je zadobio u duelu sa Crvenom zvezdom Telekom. U danima dok je sedeo pored klupe i gledao Partizan kako pobeđuje, ali i gubi... - Uf! Bilo je mnogo teško – priznao je Murić. - Naročito kada smo igrali protiv Cedevite i Olimpije. To su nam bile veoma bitne utakmice, a u „Pioniru“ je bio pravi pakao. Jeza me je prolazila, koliko sam samo želeo da uđem na parket. Važno je da smo to dobili, bio sam mnogo srećan. Sada ću učiniti sve da ostanem zdrav. Ne želim da propustim više nijednu utakmicu. Dolaze one najbitnije i hoću da u njima budem deo tima. Nadam se da će nas za to vreme i sreća pratiti. U Valjevu je izgledao baš željan igre.

Kaže, tako se i osećao. - Jedva sam čekao da se vratim na parket. Nadao sam se će to biti i ranije, ali nije moglo. Šta je tu je. Bilo mi je mnogo lepo u Valjevu. Trenirao sam sa ekipom proteklih sedam dana i baš sam uživao. I Grobari su me ispratili, napravili sjajnu atmosferu. Uživanje je igrati takve utakmice. Ali, bilo je i nervoze – ono koškanje sa Jevtovićem krajem prvog poluvremena, pa namerna greška, ubrzo i tehnička. Murić je objasnio: - Nije me bilo mesec i po dana. Za to vreme i tim se dosta promenio, pa nisam znao šta tačno da očekujem. Zato je bilo nervoze. Uopšte nije trebalo da se upuštam u to. Već od sledeće utakmice biće lakše i to više neću ponavljati. Nije opravdanje, ali sve se to dešava mladom igraču koji samo želi da igra a u tome je sprečen. Bez obzira na dugu pauzu, u Valjevu je igrao dobro. - Svi smo bili dobri. Ovo nam je peta uzastopna pobeda, mislim da možemo da napravimo i mnogo veći niz. Kriza je ostala iza nas.

Želimo da se odužimo navijačima koji su uz nas od početka sezone i da im donesemo što više prilika za radovanje. Sada kada smo kompletni, imamo lepe šanse. Važno je samo da ostanemo zdravi i da dobro treniramo. Sve ostalo će doći samo po sebi. Posle utakmice sa Crvenom zvezdom Telekom – na kojoj se Murić povredio – spoljna linija je značajno ojačana. U tim su se vratili Dragan Milosavljević i Saša Pavlović. - Veoma sam srećan što su Pavlović i Milosavljević tu. Sada imam priliku da učim od igrača koji je deset godina proveo u NBA, koji je mnogo dobar i van terena i na njemu. Imam šansu da treniram sa Milosavljevićem koga je samo teška povreda udaljila od nekog top evropskog kluba. Igraćemo još mnogo utakmica zajedno, i to onaj ko u tom trenutku može najviše da pruži Partizanu. To je normalno i to je jedino važno. Svi smo ovde da igramo za klub, ne samo za sebe. Dok klub pobeđuje, svi smo srećni. Mnogo mi se više sviđa ovo sada, nego ono što je bilo pre. To se i oseća. Pobeđujemo i nastavićemo tako. Do kraja regularnog dela ABA lige ostalo je još osam kola. - Imamo još dva teška gostovanja, protiv Cibone i Budućnosti, mada ni u Skoplju neće biti lako – dodao je Murić. - Ništa nije gotovo. Nismo se zadovoljili četvrtim mestom, borićemo se za što bolju poziciju. Kad igramo ovako, svaku utakmicu možemo da pobedimo.

Ne znam zašto ne bismo to i uradili.Opomena za odbranu Odjavljujući utakmicu u Valjevu, Murić je napravio kratku analizu: - Metalac igra dobro. Digao je formu, dobio Cedevitu i Budućnost i pokazao da visok plasman u ABA ligi nije proizvod slučajnosti. Znali smo šta nas tamo čeka, puna dvorana, igrači koji će da budu da 150 odsto mogućnosti. Valjevci su tokom čitave utakmice bili na istom nivou, a mi smo u nekoliko navrata malo popustili. Trener nas je odmah opomenuo, posle čega smo podigli odbranu i sve je došlo na svoje mesto. Pun Pionir ruši Igokeu Sledeći rival crno-belih je Igokea – subota, Pionir, 21 čas. - Ostali su nam dužni za ono što se desilo u Aleksandrovcu. Želimo da im vratimo. Od tada smo podigli formu, a oni kao da su ostali na istom nivou. Neće biti lako.

Ali, ako „Pionir“ bude pun i ako nas navijači isprate kao do sada, možemo da se nadamo još jednoj pobedi. Grobari vole sve igrače Za kratko vreme je postao ljubimac navijača Partizana. - Grobari vole sve igrače Partizana. To, ne samo meni, već svima u ekipi, puno znači. Oni su u toku ove godine pokazali da su stvarno najbolji navijači. Bili su uz nas kada je bilo najteže. Čak i kada smo gubili, oni su punili dvoranu. Dosta su zaslužni što smo počeli da igramo bolje.

Zahvalni smo im na tome i učinićemo sve da ih što više puta obradujemo, da na svakom meču damo sve od sebe, što oni i očekuju – rekao je Murić.Zamerio bratu, pa uradio isto Kada se Edo dotakao utakmice protiv Olimpije, nismo mogli da ne pitamo. U tom meču je njegov stariji brat Dino skrivio tehničku grešku posle koje je Partizan slomio Ljubljančane i slavio pobedu. Posle utakmice, Edo je prišao bratu i nešto mu rekao. Šta? - Da mi je žao što se to baš njemu desilo, ali da ne može tako da se ponaša – otkrio je mlađi Murić, pa uz kiseli osmeh dodao: - To sam njemu rekao, a ja sam protiv Metalca isto to uradio. Znam da tokom igre imaš neku drugu glavu i napraviš nešto što inače ne bi. Dinu je bilo mnogo žao zbog te tehničke greške. Ipak je kapiten Olimpije i uvek će učiniti sve da klub pobedi.

Dodajući da mu je žao što se to njemu desilo, Partizanov Slovenac je nastavio: - Naravno da mi je bilo drago što smo mi dobili. Mi jesmo braća, ali u igri se to ne gleda. Van terena smo najbolji prijatelji i najviše se volimo, ali na terenu je drugačije. Bila je mnogo važna utakmica za obe ekipe, mi smo pokazali bolju igru i zasluženo smo dobili.

Sportski žurnal - Milun NešovićNikola Milutinov, jedan od najmlađih igrača Partizana NIS, ostvario dabl-dabl protiv Olimpije i pogodio dva ključna penala Kada sada stanem na liniju penala svašta mi prolazi kroz glavu. Previše razmišljam o tome šta će biti. Lopta mi je prevelika a obruč premali. Ovako je Nikola Milutinov za Žurnal objašnjavao seriju utakmica u kojima su slobodna bacanja bila njegov najveći neprijatelj. Pričao je 26. decembra. Dve nedelje kasnije stao je na liniju penala kroz koju je prolazila struja. Minut i po pre kraja ključne utakmice, u trenutku kada njegova ekipa vodi jedan razlike, nakon što je prethodna dva pokušaja promašio, pred ljudima koji nisu zaslužili da odu kućama razočarani. - Samo sam se trudio da se opustim. Promašio sam pre toga a znao sam i koliko su bitna ta dva bacanja.

Ostalo je malo vreme-na do kraja. Najvažnije je bilo da ne razmišljam o važnosti – priseća se 20-godišnji Novosađanin ključnih detalja iz utakmice protiv Olimpije. Posle prvog pogođenog stegli ste pesnicu? - Mnogo mi je laknulo, drugo je bilo daleko lakše. Stvarno su bili teški ti penali. To zna svako ko se bavi košarkom.Da li je bilo dodatno teško jer ste bili sami u reketu zbog tehničke Murića? To često izvođačima bacanja predstavlja pro-blem?- Meni su problem bili samo moji prethodni promašaji. Što se tiče te situacije to ništa nije menjalo.Pre dve nedelje smo pričali na istu temu, samo sa pitanjem zašto promašujete penale kada ste inače dobar izvođač. Da li ovo znači da ste sada mirniji?- Polako počinjem da se popravljam. Gledao sam statistike. Onih pet utakmica sam očajno šutirao bacanja. U poslednjim mečevima je bolje. Znači napredujem – nasmejao se Miluti-nov.Tada ste pričali o samopouzdanju? Protiv Olimpije ste delovali prilično samouvereno?- Definitivno igram sa više vere u sebe. Ali, uvek može bolje, težim tome. Ali, sve dok pobeđujemo dobro je.Ponovo ste šutirali i sa poludistance, što ste u prvom delu sezone „zaboravili“?- I tu moram da probijem psihološku barijeru. Moram više da šutiram, jer ko ne pokuša neće ni uspeti.

Protiv Olimpije Vam je sigurnost ulivao ofanzivni skok Mačvana?- Više podrška Gagija Milosavljevića i drugih saigrača. Ohrabruju me da više šutiram. Čini mi se da više oni veruju u moj šut nego ja sam u sebe. Odlično ste sarađivali sa Mačvanom protiv Zmajčeka?- Ono što svi pričaju za njega je istina. Mačvan je plejmejker u telu četvorke. Volim da igram u paru sa njim, kao i svi drugi. Sve razume, kad god se otkrijem dobiću pravovremeno loptu. Odlično prati igru, uvek imam rešenje. Sjajan je.Bila je dosta žestoka borba u reketu na meču sa Ljubljančanima, sevali su i laktovi?- Izuzetno čvrsta utakmica, a kao takva podrazumeva veliku borbu, pa i da dobijam laktove u glavu. Takva mi je pozicija – smeje se Milutinov. – Mora da se bori tokom svih 40 minuta. Nije lako, ali tako je. Ipak, na kraju ste izašli kao pobednici iz velikog boja...- Nikako nismo uspevali da se odlepimo, da prelomimo meč, non-stop smo bili egal. Bitno je da smo na kraju bili pravi. Pripremali smo se da u utakmicu uđemo kao prošle nedelje protiv Cedevite, sa istim ritmom.

Želeli smo da odigramo što bolju odbranu, ali nismo bili na tom nivou. Ipak, to je nešto čemu moramo da težimo. U početku sezone smo imali problema, ali oni polako nestaju. Samo da se svi vrate i oporave, onda će biti Partizan onakav kakav svi očekuju - dodao je Nikola Milutinov, momak koji je jednu od najvažnijih utakmica završio sa 14 poena, 12 skokova i tri rampe. I dva ključna slobodna bacanja. Partizan ne bi bio to što jeste da nije navijača Protiv Cedevite je Partizan konačno pobedio pritisak domaćeg terena. Navijači su uvek bili podrška, a sada energiju sa tribina crno-beli počinju da koriste i na parketu. - Kao da smo osećali opterećenje da odgovorimo navijačima na podršci. I dalje to želimo, ali sada uspevamo da iskoristimo njihov ogroman broj i oni su ti koji nam mnogo pomažu.

Kada se umorimo na terenu da ne padnemo nego da izvučemo sve od sebe. Mnogo im hvala, stvarno su fantastični. Niko od nas igrača nije očekivao da će doći u tom broju. Navikli smo da imamo veliku posetu, ali ovako nešto... Partizan ne bi bio to što jeste da nije njih. Moramo da „grizemo“ u Valjevu Na sledećem meču u Valjevu crno-beli žele da nastave pobedničku seriju. Ipak, rival je takođe u naletu. - Metalac stvarno odlično igra, posebno na domaćem terenu. Neće biti lako, ali za nas je najbitnije da samo igramo odbranu kao protiv Cedevite. Da grizemo od prvog do poslednjeg minuta jako.

Večernje novosti - Đorđe MatićNajlepši poklon za ovaj 18. rođendan bile bi mi titule u ABA ligi i domaćem šampionatu. Vujošević je najbolji trener u Srbiji - kaže slavljenik Vanja. Vanja Marinković će u petak zakoračiti u "svet punoletnih". Ali, srpski i evropski biser, čiji sjaj uveliko osvetljava beležnice brojnih poslenika kontinentalnih giganata i NBA timova i pre svega oduševljava ogroman broj ljubitelja igre pod obručima, u košarkaški svet odraslih ušao je još prošle sezone (bio povremeni član crno-belog tima). Trener Partizana, Duško Vujošević ga je 4. oktobra, pred početak meča sa Solnokom, na otvaranju ovosezonske ABA lige, "imenovanjem" za člana startne petorke uveo u prebogatu istoriju najtrofejnijeg srpskog kluba, kao jednog od najmlađih crno-belih startera ikada. U petak, kada svečano gasi 18 slavljeničkih svećica na rođendanskoj torti, Vanja se više od Solnoka, priseća duela na pripremnom turniru u Sarajevu. - Tada sam prvio put bio starter.

Bio sam, s jedne strane iznenađen, a s druge presrećan. Da li je bilo određenog tereta? Pa i nije, jer takav trenutak svi priželjkujemo - počninje Vanja "rođendansku" priču za "Novosti". Priznaje da ne može tačno da se seti prvog treninga u Partizanu, ali zna kako je došao u Humsku. - Prešao sam iz FMP, na poziv mog tadašnjeg trenera Marka Anđelkovića, koji je malo pre mene stigao u Partizan. Nisam bio zadovoljan statusom u prethodnom klubu, a i kako sam rastao i ukus mi se izoštravao. Pa me, tako, evo u Partizanu. Košarkašku loptu je uzeo zbog starijeg brata... - Rano je počeo da se zanima za košarku, pa sam tako i ja uz njega igrao na terenu u Čuburskom parku. Zatim smo nas nekolicina drugara otišli da probamo u KK Vračar, koji je imao treninge u obližnjoj školi. Proba, očigledno, nije bila loša - stiže Vanja da se našali i na svoj račun. I sada zna da prođe kroz Vračarski park. Ali u njemu, kako kaže, nema više mnogo klinaca... - Uglavnom je teren prazan, ili bude tek po nekoliko momaka. Šteta.

Obaveze mu ne dozvoljavaju da se sa "starim" društvom okupi. - Možda jednog dana budemo odigrali neki basket ili zajedno šutnemo po neku loptu. Golobradi momak igrama u crno-belom dresu polako zauzima "poziciju" i u štampi, na TV... Ređaju se i nezaobilazna poređenja sa velikim šuterima Partizana... - Svakome poređenja sa vrhunskim igračima prijaju i lepo ih je čuti, ali čovek bi uvek trebalo da ostane na zemlji - smireno objašnjava Vanja, koji je za kratko vreme prešao put od klinca sa Čuburskog parka do prvotimca Partizana. - Baš posle meča sa MZT osećao sam se malo čudno, jer sam bio u svakoj novini, video sebe na skoro svakoj TV. Ali, i to je deo našeg posla, doduše sporedan. Važno je da ostanem koncentrisan na košarku. U tome ima veliku pomoć kluba, na čelu sa trenerom Duškom Vujoševićem. - Dule je najbolji trener u Srbiji. Trudi se da od nas napravi ne samo dobre igrače već i kompletne ljude, učestvuje u našoj edukaciji, od predloga koju pozorišnu predstavu da pogledamo, film, ili koju knjigu da pročitamo.

Takođe zna da predloži i muziku. Kada se priča u medijima o Duletovim savetima van košarke, gotovo nikad se ne pominje muzika. - Recimo, poslednje mi je proporučio Dina Dvornika, Azru, Olivera Mandića - otkriva Marinković, ne zaboravljajući da istakne i ulogu ostalih članova stručnog štaba Partizana, Gašića, Božića, Tadića, Šćekića i ostalih, kao i koliko mu znači prisustvo iskusnih igrača, Pavlovića, Tepića, Mačvana, Milosavljevića, Bogdanovića...- Mnogo znači rad sa njima. Saša poseduje ogromno NBA iskustvo i znanje. Tepić i Mačvan su igrali u velikim evropskim klubovima, osvajali titule.

Dragan je primer kako treba biti posvećen sportu i kako se boriti za dres kluba koji voliš. Uvek se tu da pomognu, savetuju, bodre. Imamo sjajnu komunikaciju na terenu i van njega.- Titula u ABA ligi i domaćem šampionatu - kratko, bez dileme i jasno završava Marinković na šta će pomisliti kada bude duvao rođendanske svećice. BUĆAN Dok priča o košarkaškom odrastanju, Vanja ističe još jednog trenera - Aleksandra Bućana, pod čijim nadzorom se razvijao u kadetima i juniorima Partizana. - U velikom klubu su obaveze i očekivanja daleka veća, pa je potrebno neko vreme na privikavanje. Sećam se dana kad me nije išlo, pa sam znao, onako klinački, sam sebe da pitam šta radim ja u košarci, da li da počnem da se bavim nekim drugim sportom.

Ali Buća(n) je osetio da imam talenat, nije dozvolio da "padnem", već me je gurao napred. Dobar čovek i odličan trener.TENIS Srbija je odavno "fudbalska" zemlja, pa ogromna većina klinaca prvo potrči za "bubamarom". Vanja, ipak, nije bio opčinjen fudbalom. - Nekako u moje vreme odrastanja fudbal nam nije bio na zavidnom nivou, pa sam više, uz košarku, zavoleo tenis koji i danas često gledam na TV.UZORI Kada se pominju uzori Vanja nabraja dvojicu. - Od igrača Partizana, to je sigurno Haris Brkić. Nisam imao sreću da ga gledam uživo, jer sam bio mali kada je tragično nastradao, ali sam često "vrteo" snimke. Od NBA igrača - Kobi Brajant. VEŽBA ČINI MAJSTORA Precizan šut je posledica talenta, ali i velikog rada. - Trudim se da svaki trening završim sa deset trojki u nizu. Ponekad to zahteva podosta vremena. Taman mislite da ste uhvatili ritam, a onda čim jedan šut promašite, opet iz početka. Ali, nema odsutajanja...

KURIR - Milan Rašević/Predrag Gajić “Kad je Partizan u pitanju, u Srbiji je uvek poplava” Predsednik KK Partizan Predrag Danilović u eksluzivnom novogodišnjem intervujuu za Kurir otkriva šta se dešava u Humskoj i u kakvim je odnosima s Duškom Vujoševićem. Saša otvoreno priča o problemima koji ga najviše muče, šta zamera vlasti i kakve pritiske trpi kao prvi čovek već 14 godina najupešnijeg srpskog košarkaškog kluba. Koliko ovaj period ima sličnosti s onim kada ste zajedno s Divcem i Paspaljem stigli u Partizan? - Bio je to jako težak period. Razni krizni štabovi su bili spremni da uđu u klub. Tada je Ivica Dačić uradio najbolju stvar, odnosno, zajedno sa Banetom Lazarevićem je izneo ideju da dođemo Divac, Paspalj i ja.

Mi smo uneli smo lični novac i to priličnu sumu i tako smo spasili klub. Nismo bili iskusni, ali sam se tada pravio da znam šta radim i pokušavao sam da prenesem nešto od onoga što sam naučio u Italiji. Ali najvažnije je što smo uneli po milion evra svežih para. Tako da je situacija kao petog oktobra, samo što sad nije peti oktobar, nego šesti - kaže Danilović. Kako se to odražava na preživljavanje kluba? Da li neko hoće da ga otme ili da ga ugasi? - Situacija u zadnjih godinu i po je jako čudna. Ne u smislu da neko hoće da ugasi sportsko društvo. Pazite, nije samo košarka u pitanju, a to je simptomatično.

Dakle, nije neko tako neintiligentan, da ne kažem glup, da ugasi košarkaški klub koji je jedan od glavnih brendova grada i Srbije. Kako mislite čudna? - Tako što imam informaciju, a nadam se da nije tačna, da dok su neki ljudi u klubu, Partizan neće dobiti novac od sponzora. Priča se da vam je postavljen ultimatum: Sklonite Vujoševića i dobićete sredstva od sponzora. - Nije direktno tako rečeno, ali sve mi se čini da je tako. Sad, ne znam da li sam i ja s njim u paketu. Verovatno jesam, ali suština je u tome da nisu bitni Vujošević i Danilović, niti oni čine Partizan. Klub je postojao pre nas i postojaće, nadam se, i posle nas. Država mora da pomaže Zvezdu i Partizan, kao i manje klubove koji su negde i baza za nas. Jer svi smo mi mnogo igrača doveli iz unutrašnjosti. Ali, država mora da vodi računa o ova dva kluba i naravno da treba da kontroliše sredstva koje daje. Zvezda je postala šampion Evrope u fudbalu, a Partizan u košarci i to je zapisano za vjeke vjekova. Tako su nas proglasili najuspešnijim brendom Srbije, a ovde naši pametnjakovići pričaju da nam je marketing ne radi dobro. O tome je govorio i trener Vujošević. - Jeste, ali on ponekad priča o stvarima o kojima ne zna sve, a ima ljudi koji mu daju pogrešne informacije. Tako on iznese neke stvari s kojima se ne slažem. Ali, ako vas proglase najvećim brendom, a ovde vam ne daju novac, onda je to vrlo čudno. Konkretno, zašto Telekom nije produžio otvoreni ugovor s Partizanom? - Telekom je naš poslovni prijatelj godinama.

I onda se ne udostoji da nam odgovori na dopis za sastanak, i to dva puta. Kao što se ne slažem s tim da Vujošević poziva navijače da promene provajdera i to sam mu rekao. Da razjasnimo, i kad je Partizan beležio super rezultate Dule i ja se u dosta stvari nismo slagali, što je normalno. Ali tada se nije obraćala pažnja na to. Sad odjednom svaka šuša na svom portalu može da napiše šta hoće i to mediji prenose, a ne proveravaju informacije. Kakav je sad vaš odnos sa Vujoševićem? - Takav je kakav je. Ne slažem se s njim oko mnogo tema, pogotovo kad pominje politiku, Vučića. Ne treba da pominje ni njega ni njegovog brata. Jer za rešavanje problema postoje drugi načini. Neke stvari moraju da se kažu, nažalost, Dule je u većini stvari u pravu. Samo što ne treba da se iznose na takav način. A kako ste došli do te informacije da neki ljudi treba da se sklone? - Preko određenih krugova.

Ne želim da ih pominjem. Dato mi je do znanja. Ali preterano je sve to, ti sukobi Vujoševića i Čovića s obe strane. Ali, i sam Dule je rekao da je otišlo predaleko. Ne postoji samo jedan krivac. Ne bi on tako reagovao, ali neke stvari moraju da se kažu, narod mora da zna. Da li ova situacija može da se prenebregne, da bude novca za klub, a da se ne prave veliki rezovi? - Može, ako s druge strane shvate da je Partizan važan za grad i državu, da je to najuspešniji klub u poslednjih 14 godina. Ali i s naše strane mora da se shvati da se problemi rešavaju na drugi način. Ne prijateljski, nije meni Vučić prijatelj, a pominjem njega jer je najmoćniji čovek u državi. Zameram mnogima što koriste njegovo ime pa kažu: Ne smem od Vučića. A on verovatno ni ne zna ništa o tome. Ko vam je direktno priznao da ne sme da pomaže klub? - Ne mogu da ih pominjem. Jednom je rečeno ko nam je platio čarter, pa mu je sutra došla neka inspekcija u firmu. Ne želim te ljude da stavim u neprijatnu situaciju. Neki su dali novac, ali su me zamolili da ne otkrivam.

Nisam ni blesav ni neozbiljan kao što izgledam, ali ovo je istina. Da li vam se čini da je, bez obzira na strukturu vlasti, uvek postojala neka kočnica kada je KK Partizan u pitanju? - To je tačno. Kao što je neobjašnjiva i nemoguća stvar da su konstantno kočili izgradnju trenažne hale za nas. To je bilo toliko smešno i jadno da su na kraju izašli s tim da i Zvezda treba da dobije halu. Pa nema problema, napravite pet hala. Mislim da je Alisa Marić, kada je bila ministar sporta, napravila veliku štetu. Puštaju se u jednom dnevnom listu konstantno lažne informacije da projekat košta šest miliona evra, što je čista laž, a radi se o milion i po. A ne shvataju ovi na vlasti da će to biti i njihova zadužbina jednog dana kad odu. Nego su vođeni sitnim, jadnim interesima. Sve je ovde podeljeno na Zvezdu i Partizan u bolesnom smislu. Ovde je glavni princip da vam podmetnu nogu.

Čini se da se Dragan Đilas nije rukovodio navijačkim strastima. - Nikada, on je pokušavao i imao je dobru nameru, ali njegovi ljudi u administraciji su namerno kočili izgradnju hale. Šta kažete na priče da se ugrađujete u ugovore igrača? - Svestan sam toga da optužuju Duleta i mene kako imamo razne račune, a mi imamo samo jedan klupski i to je veoma lako proveriti. B>Poslednje što se pominjalo je obeštećenje za Bogdanovića. Šta se tu desilo? - Smatram da Vujošević tu nije dobro odreagovao. On je inteligentan čovek, ali smatram da neke stvari treba da se reše u klubu. Rekao sam mu da to nije u redu, ali razlog je netrpeljivost između njega i menadžera Aleksandra Raškovića iz njemu znanih razloga. Jasna je situacija oko Bogdana. Jedan deo novca je otišao kao provizija menadžerskoj agenciji koja godinama nije uzimala ništa. To je bila prilika da se ta agencija naplati, kao i svaka druga. Pa je na kraju ispalo da sam se talio s tim menadžerom. Možete li da pojasnite zašto je Jaki Klobučaru isplaćeno znatno više novca nego što je trebalo? - On je čekao da mu se isplati dug i tačno je da je u ugovoru pisalo da se radi o 200.000. Iz dobre namere je navedeno tako i sigurno je da niko nije želeo da to ode na BAT.

Mi nismo bili u situaciji da mu platimo u roku, jer te sezone nismo nikog prodali. Onda Klobučar nije nastupio korektno. Hteli smo da mu damo jedan deo, pa da sačeka. Ali, on je odbio taj predlog. Gde ide najveći deo novca od sponzora NIS? - Na porez. Postojala je želja od strane vlasti da se dug reprogramira, ali ništa od toga. Vučić nam je pomogao jednokratno i hvala mu, ali to nije bilo dovoljno. S druge strane Zvezdi se mnogo toga omogućava. Ne želim da otvaram frontove, ali oduvek je tako bilo. Da li ste ikada razmišljali da primenite Zvezdin sistem, zamrznete klub u dugovima i osnujute novi? - Imali smo takve predloge od strane određenih ljudi na vlasti. Taj zakon verovatno postoji samo u ovoj zemlji, zamrznete klub koji ima 15 miliona evra duga, pozajmite obeležja i nastavite dalje.

Nije to ilegalno, ali ja dok sam na čelu, neću da budem taj koji će zamrznuti pravi Partizan. Zvezda je to uradila, ali to je njihova stvar. Kada ste poslednji put imali konkretan razgovor sa ljudima iz države na temu pomoći? - Razgovarao sam s Vanjom Udovičićem o hali i o privatizaciji. Pa mi smo za privatizaciju, ali neka dođe neko sa čistim namerama, neko ko voli Partizan i ima garancije. Siguran sam da će i država da zaštiti neke stvari. I, ako treba, ja ću da se povučem.

Bio sam i s Vučićem, ali mi je malo teško da pričam s njim oko pomoći kada ga dva dana pre toga neko isproziva. I šta je zaključak kada je privatizacija u pitanju? - Ne znam. Kao što ne znam šta je s našom halom. Kao, poplave su. naravno da treba pomoći ugroženima, ali mislim da je i tu bilo zloupotreba. Izgleda da je, kada treba Partizanu da se pomogne, uvek neka poplava. Znate šta, Srbiju znaju po ratu, Hagu i po sportistima. Mi tri olimpijska ciklusa pravimo odlične rezultate, pa to nije normalno! Šta je s dovođenjem plejmejkera koga svi navijači željno očekuju? - Nemamo novca, a i ti igrači koji su nam bili u radaru traže bankovne garancije. Razumem ih, ali nismo u stanju da ih omogućimo.

Većina imena koja su se pominjala su u sklopu menadžerskih igara i dizanja cena. Kako su onda došli Mačvan i Pavlović? - Drugačiji su ljudi. Oni su izuzetne ličnosti, obezbeđeni su, ne predstavlja im problem ako ne prime stipendiju nekoliko meseci. Pa i svi ostali koji igraju u Partizanu su odlični momci i ja to izuzetno cenim. Kao i radnici u klubu, i njima se duguje. Kako gledate na uspehe Crvene zvezde u Evroligi i ABA ligi? - Zvezda igra odlično ove godine, imaju odgovarajući budžet. Imam poštovanje prema tom klubu i rade dobru stvar za ovaj grad i državu. Ali mi to radimo 14 godina i uporno se taj naš uspeh poništava i vuče nas na dole. Ako smo Dule i ja problem, ako će našim odlaskom stići značajna sredstva u klub, odlazim ovog trenutka! Šta bi bilo da je nekim slučajem poslednjih 14 godina Zvezda bila šampion, šta bi bilo s Partizanom? - Partizan bi bio odavno ugašen.

Mi smo sada u blatu do guše i košarkaški klub i sportsko društvo. Da li vam je nekada palo na pamet da se politički angažujete? - Nikada. Imam prijatelje u raznim partijama i ne delim ljude prema tome. Znam da za vlast Partizan nije najveća briga, ali znam i da su to minimalna sredstva da se održi nešto što je vredno. Nemojte to da uništavate. O internet groznici Neka idoiti forumaši dođu u HumskuKako reagujete na razne priče o vama i o klubu koji se šire po internetu? - Imate razne idiote koji ni fizičko nisu radili, a oglašavaju se po forumima i društvenim mrežama. Oni znaju bolje od mene šta se dešava u Partizanu. Pozivam te mangupe koji se kriju iza nadimaka da dođu u Humsku da ih upoznam i da mi kažu ono što ja ne znam.Često u Pioniru Lažu da ne dolazim na utakmiceDa li je tačno da u poslednje vreme ne dolazite u Pionir na utakmice? - To je laž. Dolazim kad god mi to omogućavaju obaveze. Ne stojim u tunelu kao ranije jer me bole leđa, pa odem u obližnji kafić gde jedan deo meča odgledam na televiziji.