KK PARTIZAN MOZZART BET

Sportski žurnal - Biljana Kostreš Edo Murić, jedan od lidera Partizana NIS, posle mesec i po dana provedenih van terena odigrao prvi meč u društvu novih saigrača. Privilegija je učiti od Pavlovića i Milosavljevića, kaže Slovenac o konkurenciji na spoljnim pozicijama. Imamo lepe šanse kada smo kompletni. Sada je sve dobro - gotovo uz uzdah olakšanja uzvratio je Edo Murić na naše pitanje: „Kako ste?“ Sada je, zaista, sve dobro. Mladi Slovenac se vratio u trenažni proces, posle 47 dana pauze odigrao je prvu utakmicu. I to dobro. NJegov Partizan je pobedio Metalac, nastavio trijumfalni niz i učvrstio poziciju za plej-of.

Ali, kako je bilo u proteklih mesec i po dana dok je lečio povredu ramena koju je zadobio u duelu sa Crvenom zvezdom Telekom. U danima dok je sedeo pored klupe i gledao Partizan kako pobeđuje, ali i gubi... - Uf! Bilo je mnogo teško – priznao je Murić. - Naročito kada smo igrali protiv Cedevite i Olimpije. To su nam bile veoma bitne utakmice, a u „Pioniru“ je bio pravi pakao. Jeza me je prolazila, koliko sam samo želeo da uđem na parket. Važno je da smo to dobili, bio sam mnogo srećan. Sada ću učiniti sve da ostanem zdrav. Ne želim da propustim više nijednu utakmicu. Dolaze one najbitnije i hoću da u njima budem deo tima. Nadam se da će nas za to vreme i sreća pratiti. U Valjevu je izgledao baš željan igre.

Kaže, tako se i osećao. - Jedva sam čekao da se vratim na parket. Nadao sam se će to biti i ranije, ali nije moglo. Šta je tu je. Bilo mi je mnogo lepo u Valjevu. Trenirao sam sa ekipom proteklih sedam dana i baš sam uživao. I Grobari su me ispratili, napravili sjajnu atmosferu. Uživanje je igrati takve utakmice. Ali, bilo je i nervoze – ono koškanje sa Jevtovićem krajem prvog poluvremena, pa namerna greška, ubrzo i tehnička. Murić je objasnio: - Nije me bilo mesec i po dana. Za to vreme i tim se dosta promenio, pa nisam znao šta tačno da očekujem. Zato je bilo nervoze. Uopšte nije trebalo da se upuštam u to. Već od sledeće utakmice biće lakše i to više neću ponavljati. Nije opravdanje, ali sve se to dešava mladom igraču koji samo želi da igra a u tome je sprečen. Bez obzira na dugu pauzu, u Valjevu je igrao dobro. - Svi smo bili dobri. Ovo nam je peta uzastopna pobeda, mislim da možemo da napravimo i mnogo veći niz. Kriza je ostala iza nas.

Želimo da se odužimo navijačima koji su uz nas od početka sezone i da im donesemo što više prilika za radovanje. Sada kada smo kompletni, imamo lepe šanse. Važno je samo da ostanemo zdravi i da dobro treniramo. Sve ostalo će doći samo po sebi. Posle utakmice sa Crvenom zvezdom Telekom – na kojoj se Murić povredio – spoljna linija je značajno ojačana. U tim su se vratili Dragan Milosavljević i Saša Pavlović. - Veoma sam srećan što su Pavlović i Milosavljević tu. Sada imam priliku da učim od igrača koji je deset godina proveo u NBA, koji je mnogo dobar i van terena i na njemu. Imam šansu da treniram sa Milosavljevićem koga je samo teška povreda udaljila od nekog top evropskog kluba. Igraćemo još mnogo utakmica zajedno, i to onaj ko u tom trenutku može najviše da pruži Partizanu. To je normalno i to je jedino važno. Svi smo ovde da igramo za klub, ne samo za sebe. Dok klub pobeđuje, svi smo srećni. Mnogo mi se više sviđa ovo sada, nego ono što je bilo pre. To se i oseća. Pobeđujemo i nastavićemo tako. Do kraja regularnog dela ABA lige ostalo je još osam kola. - Imamo još dva teška gostovanja, protiv Cibone i Budućnosti, mada ni u Skoplju neće biti lako – dodao je Murić. - Ništa nije gotovo. Nismo se zadovoljili četvrtim mestom, borićemo se za što bolju poziciju. Kad igramo ovako, svaku utakmicu možemo da pobedimo.

Ne znam zašto ne bismo to i uradili.Opomena za odbranu Odjavljujući utakmicu u Valjevu, Murić je napravio kratku analizu: - Metalac igra dobro. Digao je formu, dobio Cedevitu i Budućnost i pokazao da visok plasman u ABA ligi nije proizvod slučajnosti. Znali smo šta nas tamo čeka, puna dvorana, igrači koji će da budu da 150 odsto mogućnosti. Valjevci su tokom čitave utakmice bili na istom nivou, a mi smo u nekoliko navrata malo popustili. Trener nas je odmah opomenuo, posle čega smo podigli odbranu i sve je došlo na svoje mesto. Pun Pionir ruši Igokeu Sledeći rival crno-belih je Igokea – subota, Pionir, 21 čas. - Ostali su nam dužni za ono što se desilo u Aleksandrovcu. Želimo da im vratimo. Od tada smo podigli formu, a oni kao da su ostali na istom nivou. Neće biti lako.

Ali, ako „Pionir“ bude pun i ako nas navijači isprate kao do sada, možemo da se nadamo još jednoj pobedi. Grobari vole sve igrače Za kratko vreme je postao ljubimac navijača Partizana. - Grobari vole sve igrače Partizana. To, ne samo meni, već svima u ekipi, puno znači. Oni su u toku ove godine pokazali da su stvarno najbolji navijači. Bili su uz nas kada je bilo najteže. Čak i kada smo gubili, oni su punili dvoranu. Dosta su zaslužni što smo počeli da igramo bolje.

Zahvalni smo im na tome i učinićemo sve da ih što više puta obradujemo, da na svakom meču damo sve od sebe, što oni i očekuju – rekao je Murić.Zamerio bratu, pa uradio isto Kada se Edo dotakao utakmice protiv Olimpije, nismo mogli da ne pitamo. U tom meču je njegov stariji brat Dino skrivio tehničku grešku posle koje je Partizan slomio Ljubljančane i slavio pobedu. Posle utakmice, Edo je prišao bratu i nešto mu rekao. Šta? - Da mi je žao što se to baš njemu desilo, ali da ne može tako da se ponaša – otkrio je mlađi Murić, pa uz kiseli osmeh dodao: - To sam njemu rekao, a ja sam protiv Metalca isto to uradio. Znam da tokom igre imaš neku drugu glavu i napraviš nešto što inače ne bi. Dinu je bilo mnogo žao zbog te tehničke greške. Ipak je kapiten Olimpije i uvek će učiniti sve da klub pobedi.

Dodajući da mu je žao što se to njemu desilo, Partizanov Slovenac je nastavio: - Naravno da mi je bilo drago što smo mi dobili. Mi jesmo braća, ali u igri se to ne gleda. Van terena smo najbolji prijatelji i najviše se volimo, ali na terenu je drugačije. Bila je mnogo važna utakmica za obe ekipe, mi smo pokazali bolju igru i zasluženo smo dobili.

Sportski žurnal - Milun NešovićNikola Milutinov, jedan od najmlađih igrača Partizana NIS, ostvario dabl-dabl protiv Olimpije i pogodio dva ključna penala Kada sada stanem na liniju penala svašta mi prolazi kroz glavu. Previše razmišljam o tome šta će biti. Lopta mi je prevelika a obruč premali. Ovako je Nikola Milutinov za Žurnal objašnjavao seriju utakmica u kojima su slobodna bacanja bila njegov najveći neprijatelj. Pričao je 26. decembra. Dve nedelje kasnije stao je na liniju penala kroz koju je prolazila struja. Minut i po pre kraja ključne utakmice, u trenutku kada njegova ekipa vodi jedan razlike, nakon što je prethodna dva pokušaja promašio, pred ljudima koji nisu zaslužili da odu kućama razočarani. - Samo sam se trudio da se opustim. Promašio sam pre toga a znao sam i koliko su bitna ta dva bacanja.

Ostalo je malo vreme-na do kraja. Najvažnije je bilo da ne razmišljam o važnosti – priseća se 20-godišnji Novosađanin ključnih detalja iz utakmice protiv Olimpije. Posle prvog pogođenog stegli ste pesnicu? - Mnogo mi je laknulo, drugo je bilo daleko lakše. Stvarno su bili teški ti penali. To zna svako ko se bavi košarkom.Da li je bilo dodatno teško jer ste bili sami u reketu zbog tehničke Murića? To često izvođačima bacanja predstavlja pro-blem?- Meni su problem bili samo moji prethodni promašaji. Što se tiče te situacije to ništa nije menjalo.Pre dve nedelje smo pričali na istu temu, samo sa pitanjem zašto promašujete penale kada ste inače dobar izvođač. Da li ovo znači da ste sada mirniji?- Polako počinjem da se popravljam. Gledao sam statistike. Onih pet utakmica sam očajno šutirao bacanja. U poslednjim mečevima je bolje. Znači napredujem – nasmejao se Miluti-nov.Tada ste pričali o samopouzdanju? Protiv Olimpije ste delovali prilično samouvereno?- Definitivno igram sa više vere u sebe. Ali, uvek može bolje, težim tome. Ali, sve dok pobeđujemo dobro je.Ponovo ste šutirali i sa poludistance, što ste u prvom delu sezone „zaboravili“?- I tu moram da probijem psihološku barijeru. Moram više da šutiram, jer ko ne pokuša neće ni uspeti.

Protiv Olimpije Vam je sigurnost ulivao ofanzivni skok Mačvana?- Više podrška Gagija Milosavljevića i drugih saigrača. Ohrabruju me da više šutiram. Čini mi se da više oni veruju u moj šut nego ja sam u sebe. Odlično ste sarađivali sa Mačvanom protiv Zmajčeka?- Ono što svi pričaju za njega je istina. Mačvan je plejmejker u telu četvorke. Volim da igram u paru sa njim, kao i svi drugi. Sve razume, kad god se otkrijem dobiću pravovremeno loptu. Odlično prati igru, uvek imam rešenje. Sjajan je.Bila je dosta žestoka borba u reketu na meču sa Ljubljančanima, sevali su i laktovi?- Izuzetno čvrsta utakmica, a kao takva podrazumeva veliku borbu, pa i da dobijam laktove u glavu. Takva mi je pozicija – smeje se Milutinov. – Mora da se bori tokom svih 40 minuta. Nije lako, ali tako je. Ipak, na kraju ste izašli kao pobednici iz velikog boja...- Nikako nismo uspevali da se odlepimo, da prelomimo meč, non-stop smo bili egal. Bitno je da smo na kraju bili pravi. Pripremali smo se da u utakmicu uđemo kao prošle nedelje protiv Cedevite, sa istim ritmom.

Želeli smo da odigramo što bolju odbranu, ali nismo bili na tom nivou. Ipak, to je nešto čemu moramo da težimo. U početku sezone smo imali problema, ali oni polako nestaju. Samo da se svi vrate i oporave, onda će biti Partizan onakav kakav svi očekuju - dodao je Nikola Milutinov, momak koji je jednu od najvažnijih utakmica završio sa 14 poena, 12 skokova i tri rampe. I dva ključna slobodna bacanja. Partizan ne bi bio to što jeste da nije navijača Protiv Cedevite je Partizan konačno pobedio pritisak domaćeg terena. Navijači su uvek bili podrška, a sada energiju sa tribina crno-beli počinju da koriste i na parketu. - Kao da smo osećali opterećenje da odgovorimo navijačima na podršci. I dalje to želimo, ali sada uspevamo da iskoristimo njihov ogroman broj i oni su ti koji nam mnogo pomažu.

Kada se umorimo na terenu da ne padnemo nego da izvučemo sve od sebe. Mnogo im hvala, stvarno su fantastični. Niko od nas igrača nije očekivao da će doći u tom broju. Navikli smo da imamo veliku posetu, ali ovako nešto... Partizan ne bi bio to što jeste da nije njih. Moramo da „grizemo“ u Valjevu Na sledećem meču u Valjevu crno-beli žele da nastave pobedničku seriju. Ipak, rival je takođe u naletu. - Metalac stvarno odlično igra, posebno na domaćem terenu. Neće biti lako, ali za nas je najbitnije da samo igramo odbranu kao protiv Cedevite. Da grizemo od prvog do poslednjeg minuta jako.

Večernje novosti - Đorđe MatićNajlepši poklon za ovaj 18. rođendan bile bi mi titule u ABA ligi i domaćem šampionatu. Vujošević je najbolji trener u Srbiji - kaže slavljenik Vanja. Vanja Marinković će u petak zakoračiti u "svet punoletnih". Ali, srpski i evropski biser, čiji sjaj uveliko osvetljava beležnice brojnih poslenika kontinentalnih giganata i NBA timova i pre svega oduševljava ogroman broj ljubitelja igre pod obručima, u košarkaški svet odraslih ušao je još prošle sezone (bio povremeni član crno-belog tima). Trener Partizana, Duško Vujošević ga je 4. oktobra, pred početak meča sa Solnokom, na otvaranju ovosezonske ABA lige, "imenovanjem" za člana startne petorke uveo u prebogatu istoriju najtrofejnijeg srpskog kluba, kao jednog od najmlađih crno-belih startera ikada. U petak, kada svečano gasi 18 slavljeničkih svećica na rođendanskoj torti, Vanja se više od Solnoka, priseća duela na pripremnom turniru u Sarajevu. - Tada sam prvio put bio starter.

Bio sam, s jedne strane iznenađen, a s druge presrećan. Da li je bilo određenog tereta? Pa i nije, jer takav trenutak svi priželjkujemo - počninje Vanja "rođendansku" priču za "Novosti". Priznaje da ne može tačno da se seti prvog treninga u Partizanu, ali zna kako je došao u Humsku. - Prešao sam iz FMP, na poziv mog tadašnjeg trenera Marka Anđelkovića, koji je malo pre mene stigao u Partizan. Nisam bio zadovoljan statusom u prethodnom klubu, a i kako sam rastao i ukus mi se izoštravao. Pa me, tako, evo u Partizanu. Košarkašku loptu je uzeo zbog starijeg brata... - Rano je počeo da se zanima za košarku, pa sam tako i ja uz njega igrao na terenu u Čuburskom parku. Zatim smo nas nekolicina drugara otišli da probamo u KK Vračar, koji je imao treninge u obližnjoj školi. Proba, očigledno, nije bila loša - stiže Vanja da se našali i na svoj račun. I sada zna da prođe kroz Vračarski park. Ali u njemu, kako kaže, nema više mnogo klinaca... - Uglavnom je teren prazan, ili bude tek po nekoliko momaka. Šteta.

Obaveze mu ne dozvoljavaju da se sa "starim" društvom okupi. - Možda jednog dana budemo odigrali neki basket ili zajedno šutnemo po neku loptu. Golobradi momak igrama u crno-belom dresu polako zauzima "poziciju" i u štampi, na TV... Ređaju se i nezaobilazna poređenja sa velikim šuterima Partizana... - Svakome poređenja sa vrhunskim igračima prijaju i lepo ih je čuti, ali čovek bi uvek trebalo da ostane na zemlji - smireno objašnjava Vanja, koji je za kratko vreme prešao put od klinca sa Čuburskog parka do prvotimca Partizana. - Baš posle meča sa MZT osećao sam se malo čudno, jer sam bio u svakoj novini, video sebe na skoro svakoj TV. Ali, i to je deo našeg posla, doduše sporedan. Važno je da ostanem koncentrisan na košarku. U tome ima veliku pomoć kluba, na čelu sa trenerom Duškom Vujoševićem. - Dule je najbolji trener u Srbiji. Trudi se da od nas napravi ne samo dobre igrače već i kompletne ljude, učestvuje u našoj edukaciji, od predloga koju pozorišnu predstavu da pogledamo, film, ili koju knjigu da pročitamo.

Takođe zna da predloži i muziku. Kada se priča u medijima o Duletovim savetima van košarke, gotovo nikad se ne pominje muzika. - Recimo, poslednje mi je proporučio Dina Dvornika, Azru, Olivera Mandića - otkriva Marinković, ne zaboravljajući da istakne i ulogu ostalih članova stručnog štaba Partizana, Gašića, Božića, Tadića, Šćekića i ostalih, kao i koliko mu znači prisustvo iskusnih igrača, Pavlovića, Tepića, Mačvana, Milosavljevića, Bogdanovića...- Mnogo znači rad sa njima. Saša poseduje ogromno NBA iskustvo i znanje. Tepić i Mačvan su igrali u velikim evropskim klubovima, osvajali titule.

Dragan je primer kako treba biti posvećen sportu i kako se boriti za dres kluba koji voliš. Uvek se tu da pomognu, savetuju, bodre. Imamo sjajnu komunikaciju na terenu i van njega.- Titula u ABA ligi i domaćem šampionatu - kratko, bez dileme i jasno završava Marinković na šta će pomisliti kada bude duvao rođendanske svećice. BUĆAN Dok priča o košarkaškom odrastanju, Vanja ističe još jednog trenera - Aleksandra Bućana, pod čijim nadzorom se razvijao u kadetima i juniorima Partizana. - U velikom klubu su obaveze i očekivanja daleka veća, pa je potrebno neko vreme na privikavanje. Sećam se dana kad me nije išlo, pa sam znao, onako klinački, sam sebe da pitam šta radim ja u košarci, da li da počnem da se bavim nekim drugim sportom.

Ali Buća(n) je osetio da imam talenat, nije dozvolio da "padnem", već me je gurao napred. Dobar čovek i odličan trener.TENIS Srbija je odavno "fudbalska" zemlja, pa ogromna većina klinaca prvo potrči za "bubamarom". Vanja, ipak, nije bio opčinjen fudbalom. - Nekako u moje vreme odrastanja fudbal nam nije bio na zavidnom nivou, pa sam više, uz košarku, zavoleo tenis koji i danas često gledam na TV.UZORI Kada se pominju uzori Vanja nabraja dvojicu. - Od igrača Partizana, to je sigurno Haris Brkić. Nisam imao sreću da ga gledam uživo, jer sam bio mali kada je tragično nastradao, ali sam često "vrteo" snimke. Od NBA igrača - Kobi Brajant. VEŽBA ČINI MAJSTORA Precizan šut je posledica talenta, ali i velikog rada. - Trudim se da svaki trening završim sa deset trojki u nizu. Ponekad to zahteva podosta vremena. Taman mislite da ste uhvatili ritam, a onda čim jedan šut promašite, opet iz početka. Ali, nema odsutajanja...

KURIR - Milan Rašević/Predrag Gajić “Kad je Partizan u pitanju, u Srbiji je uvek poplava” Predsednik KK Partizan Predrag Danilović u eksluzivnom novogodišnjem intervujuu za Kurir otkriva šta se dešava u Humskoj i u kakvim je odnosima s Duškom Vujoševićem. Saša otvoreno priča o problemima koji ga najviše muče, šta zamera vlasti i kakve pritiske trpi kao prvi čovek već 14 godina najupešnijeg srpskog košarkaškog kluba. Koliko ovaj period ima sličnosti s onim kada ste zajedno s Divcem i Paspaljem stigli u Partizan? - Bio je to jako težak period. Razni krizni štabovi su bili spremni da uđu u klub. Tada je Ivica Dačić uradio najbolju stvar, odnosno, zajedno sa Banetom Lazarevićem je izneo ideju da dođemo Divac, Paspalj i ja.

Mi smo uneli smo lični novac i to priličnu sumu i tako smo spasili klub. Nismo bili iskusni, ali sam se tada pravio da znam šta radim i pokušavao sam da prenesem nešto od onoga što sam naučio u Italiji. Ali najvažnije je što smo uneli po milion evra svežih para. Tako da je situacija kao petog oktobra, samo što sad nije peti oktobar, nego šesti - kaže Danilović. Kako se to odražava na preživljavanje kluba? Da li neko hoće da ga otme ili da ga ugasi? - Situacija u zadnjih godinu i po je jako čudna. Ne u smislu da neko hoće da ugasi sportsko društvo. Pazite, nije samo košarka u pitanju, a to je simptomatično.

Dakle, nije neko tako neintiligentan, da ne kažem glup, da ugasi košarkaški klub koji je jedan od glavnih brendova grada i Srbije. Kako mislite čudna? - Tako što imam informaciju, a nadam se da nije tačna, da dok su neki ljudi u klubu, Partizan neće dobiti novac od sponzora. Priča se da vam je postavljen ultimatum: Sklonite Vujoševića i dobićete sredstva od sponzora. - Nije direktno tako rečeno, ali sve mi se čini da je tako. Sad, ne znam da li sam i ja s njim u paketu. Verovatno jesam, ali suština je u tome da nisu bitni Vujošević i Danilović, niti oni čine Partizan. Klub je postojao pre nas i postojaće, nadam se, i posle nas. Država mora da pomaže Zvezdu i Partizan, kao i manje klubove koji su negde i baza za nas. Jer svi smo mi mnogo igrača doveli iz unutrašnjosti. Ali, država mora da vodi računa o ova dva kluba i naravno da treba da kontroliše sredstva koje daje. Zvezda je postala šampion Evrope u fudbalu, a Partizan u košarci i to je zapisano za vjeke vjekova. Tako su nas proglasili najuspešnijim brendom Srbije, a ovde naši pametnjakovići pričaju da nam je marketing ne radi dobro. O tome je govorio i trener Vujošević. - Jeste, ali on ponekad priča o stvarima o kojima ne zna sve, a ima ljudi koji mu daju pogrešne informacije. Tako on iznese neke stvari s kojima se ne slažem. Ali, ako vas proglase najvećim brendom, a ovde vam ne daju novac, onda je to vrlo čudno. Konkretno, zašto Telekom nije produžio otvoreni ugovor s Partizanom? - Telekom je naš poslovni prijatelj godinama.

I onda se ne udostoji da nam odgovori na dopis za sastanak, i to dva puta. Kao što se ne slažem s tim da Vujošević poziva navijače da promene provajdera i to sam mu rekao. Da razjasnimo, i kad je Partizan beležio super rezultate Dule i ja se u dosta stvari nismo slagali, što je normalno. Ali tada se nije obraćala pažnja na to. Sad odjednom svaka šuša na svom portalu može da napiše šta hoće i to mediji prenose, a ne proveravaju informacije. Kakav je sad vaš odnos sa Vujoševićem? - Takav je kakav je. Ne slažem se s njim oko mnogo tema, pogotovo kad pominje politiku, Vučića. Ne treba da pominje ni njega ni njegovog brata. Jer za rešavanje problema postoje drugi načini. Neke stvari moraju da se kažu, nažalost, Dule je u većini stvari u pravu. Samo što ne treba da se iznose na takav način. A kako ste došli do te informacije da neki ljudi treba da se sklone? - Preko određenih krugova.

Ne želim da ih pominjem. Dato mi je do znanja. Ali preterano je sve to, ti sukobi Vujoševića i Čovića s obe strane. Ali, i sam Dule je rekao da je otišlo predaleko. Ne postoji samo jedan krivac. Ne bi on tako reagovao, ali neke stvari moraju da se kažu, narod mora da zna. Da li ova situacija može da se prenebregne, da bude novca za klub, a da se ne prave veliki rezovi? - Može, ako s druge strane shvate da je Partizan važan za grad i državu, da je to najuspešniji klub u poslednjih 14 godina. Ali i s naše strane mora da se shvati da se problemi rešavaju na drugi način. Ne prijateljski, nije meni Vučić prijatelj, a pominjem njega jer je najmoćniji čovek u državi. Zameram mnogima što koriste njegovo ime pa kažu: Ne smem od Vučića. A on verovatno ni ne zna ništa o tome. Ko vam je direktno priznao da ne sme da pomaže klub? - Ne mogu da ih pominjem. Jednom je rečeno ko nam je platio čarter, pa mu je sutra došla neka inspekcija u firmu. Ne želim te ljude da stavim u neprijatnu situaciju. Neki su dali novac, ali su me zamolili da ne otkrivam.

Nisam ni blesav ni neozbiljan kao što izgledam, ali ovo je istina. Da li vam se čini da je, bez obzira na strukturu vlasti, uvek postojala neka kočnica kada je KK Partizan u pitanju? - To je tačno. Kao što je neobjašnjiva i nemoguća stvar da su konstantno kočili izgradnju trenažne hale za nas. To je bilo toliko smešno i jadno da su na kraju izašli s tim da i Zvezda treba da dobije halu. Pa nema problema, napravite pet hala. Mislim da je Alisa Marić, kada je bila ministar sporta, napravila veliku štetu. Puštaju se u jednom dnevnom listu konstantno lažne informacije da projekat košta šest miliona evra, što je čista laž, a radi se o milion i po. A ne shvataju ovi na vlasti da će to biti i njihova zadužbina jednog dana kad odu. Nego su vođeni sitnim, jadnim interesima. Sve je ovde podeljeno na Zvezdu i Partizan u bolesnom smislu. Ovde je glavni princip da vam podmetnu nogu.

Čini se da se Dragan Đilas nije rukovodio navijačkim strastima. - Nikada, on je pokušavao i imao je dobru nameru, ali njegovi ljudi u administraciji su namerno kočili izgradnju hale. Šta kažete na priče da se ugrađujete u ugovore igrača? - Svestan sam toga da optužuju Duleta i mene kako imamo razne račune, a mi imamo samo jedan klupski i to je veoma lako proveriti. B>Poslednje što se pominjalo je obeštećenje za Bogdanovića. Šta se tu desilo? - Smatram da Vujošević tu nije dobro odreagovao. On je inteligentan čovek, ali smatram da neke stvari treba da se reše u klubu. Rekao sam mu da to nije u redu, ali razlog je netrpeljivost između njega i menadžera Aleksandra Raškovića iz njemu znanih razloga. Jasna je situacija oko Bogdana. Jedan deo novca je otišao kao provizija menadžerskoj agenciji koja godinama nije uzimala ništa. To je bila prilika da se ta agencija naplati, kao i svaka druga. Pa je na kraju ispalo da sam se talio s tim menadžerom. Možete li da pojasnite zašto je Jaki Klobučaru isplaćeno znatno više novca nego što je trebalo? - On je čekao da mu se isplati dug i tačno je da je u ugovoru pisalo da se radi o 200.000. Iz dobre namere je navedeno tako i sigurno je da niko nije želeo da to ode na BAT.

Mi nismo bili u situaciji da mu platimo u roku, jer te sezone nismo nikog prodali. Onda Klobučar nije nastupio korektno. Hteli smo da mu damo jedan deo, pa da sačeka. Ali, on je odbio taj predlog. Gde ide najveći deo novca od sponzora NIS? - Na porez. Postojala je želja od strane vlasti da se dug reprogramira, ali ništa od toga. Vučić nam je pomogao jednokratno i hvala mu, ali to nije bilo dovoljno. S druge strane Zvezdi se mnogo toga omogućava. Ne želim da otvaram frontove, ali oduvek je tako bilo. Da li ste ikada razmišljali da primenite Zvezdin sistem, zamrznete klub u dugovima i osnujute novi? - Imali smo takve predloge od strane određenih ljudi na vlasti. Taj zakon verovatno postoji samo u ovoj zemlji, zamrznete klub koji ima 15 miliona evra duga, pozajmite obeležja i nastavite dalje.

Nije to ilegalno, ali ja dok sam na čelu, neću da budem taj koji će zamrznuti pravi Partizan. Zvezda je to uradila, ali to je njihova stvar. Kada ste poslednji put imali konkretan razgovor sa ljudima iz države na temu pomoći? - Razgovarao sam s Vanjom Udovičićem o hali i o privatizaciji. Pa mi smo za privatizaciju, ali neka dođe neko sa čistim namerama, neko ko voli Partizan i ima garancije. Siguran sam da će i država da zaštiti neke stvari. I, ako treba, ja ću da se povučem.

Bio sam i s Vučićem, ali mi je malo teško da pričam s njim oko pomoći kada ga dva dana pre toga neko isproziva. I šta je zaključak kada je privatizacija u pitanju? - Ne znam. Kao što ne znam šta je s našom halom. Kao, poplave su. naravno da treba pomoći ugroženima, ali mislim da je i tu bilo zloupotreba. Izgleda da je, kada treba Partizanu da se pomogne, uvek neka poplava. Znate šta, Srbiju znaju po ratu, Hagu i po sportistima. Mi tri olimpijska ciklusa pravimo odlične rezultate, pa to nije normalno! Šta je s dovođenjem plejmejkera koga svi navijači željno očekuju? - Nemamo novca, a i ti igrači koji su nam bili u radaru traže bankovne garancije. Razumem ih, ali nismo u stanju da ih omogućimo.

Većina imena koja su se pominjala su u sklopu menadžerskih igara i dizanja cena. Kako su onda došli Mačvan i Pavlović? - Drugačiji su ljudi. Oni su izuzetne ličnosti, obezbeđeni su, ne predstavlja im problem ako ne prime stipendiju nekoliko meseci. Pa i svi ostali koji igraju u Partizanu su odlični momci i ja to izuzetno cenim. Kao i radnici u klubu, i njima se duguje. Kako gledate na uspehe Crvene zvezde u Evroligi i ABA ligi? - Zvezda igra odlično ove godine, imaju odgovarajući budžet. Imam poštovanje prema tom klubu i rade dobru stvar za ovaj grad i državu. Ali mi to radimo 14 godina i uporno se taj naš uspeh poništava i vuče nas na dole. Ako smo Dule i ja problem, ako će našim odlaskom stići značajna sredstva u klub, odlazim ovog trenutka! Šta bi bilo da je nekim slučajem poslednjih 14 godina Zvezda bila šampion, šta bi bilo s Partizanom? - Partizan bi bio odavno ugašen.

Mi smo sada u blatu do guše i košarkaški klub i sportsko društvo. Da li vam je nekada palo na pamet da se politički angažujete? - Nikada. Imam prijatelje u raznim partijama i ne delim ljude prema tome. Znam da za vlast Partizan nije najveća briga, ali znam i da su to minimalna sredstva da se održi nešto što je vredno. Nemojte to da uništavate. O internet groznici Neka idoiti forumaši dođu u HumskuKako reagujete na razne priče o vama i o klubu koji se šire po internetu? - Imate razne idiote koji ni fizičko nisu radili, a oglašavaju se po forumima i društvenim mrežama. Oni znaju bolje od mene šta se dešava u Partizanu. Pozivam te mangupe koji se kriju iza nadimaka da dođu u Humsku da ih upoznam i da mi kažu ono što ja ne znam.Često u Pioniru Lažu da ne dolazim na utakmiceDa li je tačno da u poslednje vreme ne dolazite u Pionir na utakmice? - To je laž. Dolazim kad god mi to omogućavaju obaveze. Ne stojim u tunelu kao ranije jer me bole leđa, pa odem u obližnji kafić gde jedan deo meča odgledam na televiziji.

Pozdrav svim ljubiteljima ABA lige, zadovoljstvo mi je što ću na ovaj način imati priliku da komuniciram sa vama, da komentarišemo dešavanja na i oko terena, i da vam prenesem barem delić onoga kako moji saigrači i ja posmatramo sve to. Svaki početak je težak, a možda malo teži nego što smo očekivali je bio i ovaj početak sezone za nas. Sastavili smo novi tim, vredno radili tokom pripremnog perioda, ali stvari na početku nisu išle onim tokom kako bismo mi želeli da idu. Iako su porazi sastavni deo sporta, za svakog sportistu oni su bolni sami po sebi, a posebno su bolni kada se dešavaju u serijama, ili ako su izraženi velikom razlikom.

Dešava se da utiču na timsku hemiju, samopouzdanje i da ti svaki naredni korak čine težim. Ali mogu i da budu motiv, vođeni parolom: "Gubitnik nije onaj koji izgubi, nego onaj koji ne ustane posle poraza". Mi smo ih posmatrali kao motiv. Motiv za jači trening, za veće timsko zajedništvo i što je u retko kom klubu slučaj, a u Partizanu je to posebno izraženo, to je bio motiv i za navijače da nam pruže još veću podršku. I sve to zajedno počinje da budi veru u bolje sutra, neke nove pobede, uspehe... Uspeli smo da ustanemo, ali stvari koje nas svaki dan čine boljima moramo da zadržimo. I za nas kao tim, najveći uspeh bi bio da nam svaka naredna utakmica bude barem malo bolja od prethodne, i da naše najbolje partije pružamo na kraju sezone. Pozitivan pogled na stvari i pravi motiv je uvek dobar način da idemo napred. Do sledećeg čitanja veliki pozdrav,Vaš Tepa

Partizan NIS jači je za još jednog šampiona koji se vratio u redove kluba iz Humske. Milan Mačvan danas je i prvi put po potpisivanju novog ugovora imao susret sa predstavnicima medija, sa kojima je podelio zadovoljstvo povratka u svoj klub:- Drago mi je što sam se vratio, Partizan je moj klub. Uradiću sve što budem mogao da pomognem timu u ovoj sezoni da ostvari svoje rezultate i ciljeve - pred novinarima je počeo svoju priču krilni centar crno-belog tima. - Partizan je oduvek i uvek će biti veliki klub. Klub koji se takmiči sa najboljim timovima Evrope i koji pobeđuje iste te timove. Razlozi zbog koji sam se vratio su isključivo sportski i naravno, da probam da pomognem ekipi da ostvari svoje ciljeve.

Ima tu mnogo mladih igrača i nadam se da ću uspeti da utičem na njih da se razviju na pravi način - istakao je Mačvan. Najnovije pojačanje srpskog šampiona istako je još jedan motiv, zbog kog je doneo odluku da se vrati u crno-beli tim: - Motiv i želja svakako jeste da ponovo zaigram za reprezentaciju. To sam već ranije istakao. Nadam se da ćemo pre svega imati dorbu sezonu, jer daleko je da se sada priča o reprezentaciji.

Nadam se da ću uspešnom sezonom i dobiti poziv selektora - rekao je Mačvan. Duško Vujošević nije krio zadovoljstvo činjenicom što je baš Milan Mačvan pojačao njegovu ekipu u ovom momentu: - Veoma sam zadovoljan što je Mačvan postao ponovo član Partizana. Takva pomoć zaista nam je preko potrebna, a kada je on u pitanju, stiže i igrači i ljudski i na svaki drugi način. Igrač poznatog kvaliteta i svoju ljubav prema Partizanu, je pokazao i u momentu kada se razmišljalo i da potpiše i prvi profesionalni ugovor, pa onda kada je došao u Partizan na pozajmicu, pa posle toga, kada nije bio isplaćen do kraja i kada su mnogi pretili BAT blokadom, koristili advokate, avans svega toga je i ova sadašnja situacija, dokaz njegove pripadnosti ovom klubu.

Igrački nema potrebe ništa da objašnjavam, jasno je da je igrač tog kvaliteta uvek dragocen, a pogotovu u ovoj situaciji u kojoj se mi sada nalazimo. Sigurno će pomoći da se stabilnost tima uspostavi i da ovi mladi igrači i novi tim Partizana koji je počeo da se stvara, imaju stabilnije temelje i bolje uslove da što pre dođu do rezultata - konstatovao je strateg kluba iz Humske. Milan je imao tri treninga sa ekipom, očekuje ga i četvrti u večernjim satima dan uoči meča sa Banvitom. - Videćemo na sutrašnjoj utakmici, koja će mi biti prva ove sezone, u kakvoj sam formi. Mislim da sam spreman. Partizan nije imao dobar start sezone, vezana su četiri poraza: - Ovo je tek početak, oscilacije su normalne s obzirom da je mlad tim u pitanju. Naše je da radimo i u predstojećim utakmicama pokažemo pravo lice i ostvarimo neki bolji uspeh. Koliko već od sutra očekujem da će sve izgledati mnogo bolje - jasan je bio krilni centar kluba iz Humske.

U suret ekipi Partizana NIS dolazi turski Banvit u sklopu takmičenja u 2. kolu Evrokupa: - Banvit je ozbiljna ekipa, koja je u poslenje tri ili četiri sezone u vrhu turske košarke. Imaju najviše ambicije u Evrokupu, sa okosnicom tima koja se ne menja. Očekujemo tešku utakmicu i pokušaćemo da uradimo sve da je dobijemo - zaključio je Milan Mačvan, stari-novi član šampionskog kluba. Susret Partizana NIS i Banvita zakazan je za sredu 22. oktobar sa početkom u 18 časova.

U prvom kolu ABA lige Partizan NIS je u oslabljenom sastavu uspeo da savlada mađarski Solnok i prekine niz poraza na njiuhovom terenu u prethodnim sezonama. Jedan od momaka u crno-belom dresu koji je dao veliki doprinos pobedi je svakako i Mihajlo Andrić, koji je zabeležio 13 poena uz 4 skoka, 2 asistencije i jednom ukradenom loptom. - Znali smo za negativnu tradiciju utakmica Partizana u Solnoku i drago nam je što smo prekinuli taj niz poraza. Bila je teška utakmica, veoma teško gostovanje. Odigrali smo dobro timski, jako dobro u odbrani. Kontrolisali smo utakmicu skoro čitavih 40 minuta. Misim da smo zasluženo pobedili.

Ekipa iz Humske zabaležila je pobedu na startu takmičenja i to baš na 69. rođendan SD Partizan. - Prokomentarisali smo to između sebe i svima nam je mnogo drago što smo priredili crno-beloj porodici poklon za rođendan, pobeda na teškom gostovanju i to baš na početku sezone, što je veoma važno za sve nas. Andrić je bio starter na meču u Mađarskoj, ostvario i pomenuti učinak, ali je krilni igrač naravno istakao doprinos svojih saigrača: - Uvek postoji isti osećaj odgovornosti i kada si u petorci i kada krećeš sa klupe, to je ono sa čim se ulazi u svaku utakmicu. Svi uvek dajemo maksimum, na ovom meču smo nešto rasploženiji bili Milenko, Boris i ja, na nekom sledećem će to biti Andreja i Edo, kada se priključe, potom Đorđe, Nikola i svi ostali. Mi smo tim i uvek svako da određeni doprinos, a zavisi od utakmice do utakmice kako se kome otvori, po poenima i učinku. Bitno je da smo od početka zajendo u svemu i da predano radimo kako bismo ostvarili što bolje rezultate.

Mihajlo je u Solnoku postigao tri trojke, uz šut sa distance, što je njegovo glavno oružje. - Imam osećaj da sam napredovao, vredno radim i naravno da rezultati dolaze. Ali postoji tu još mnogo prostora i naravno da ću nastaviti sa treningom kako bih unapredio svaki segment svoje igre. Takmičenje u regionalnom takmičenju se nastavlja već u sredu, kada crno-beli dočekuju slovenačku Krku. - Krka je pokazala da je neougodna ekipa, samom pobedom nad Cedevitom, koja ima evroligaški tim, napravili su iznenađenje odmah na startu sezone. Sasvim je sigurno da nas očekuje teška utakmica, možda i teža nego u Solnoku, ali igramo u Pioniru pred našim navijačima. Nadamo se da će dosta ljudi doći i pružiti nam važnu podršku, da odigramo kao u Solnoku, pa i bolje, kako bismo zabeležili još jednu pobedu - zaključio je priču za klupski sajt krilni igrač srpskog šampiona Mihajlo Andrić.

Ekipu Partizana NIS očekuje završnica takmičenja u ABA ligi. Tim Duška Vujoševića, aktuelni šampion regiona, u polufinalnom susretu sastaje se sa ekipom Cedevite. Član idealne petorke lige, bek kluba iz Humske, Bogdan Bogdanović za sajt govorio je o fajnal-foru, narednom protivniku i raspoloženju u taboru crno-belih. ABA liga ulazi u završnicu i došao je trenutak kada jedna utakmica odlučuje mnogo toga. U poslednjem kolu ligaškog dela takmičenja sastali ste se upravo sa protivnikom sa kojim ćete odmeriti snage u polufinalu. Koliko će se naredni susret razlikovati od tog iz poslednjeg kola? - Razlikovaće se samim tim što će biti veći dobitak ako dobijemo meč jer sigurno da je i pritisak veći. Timovi neće igrati rasterećeno, kao što je to bio slučaj sa prošlom utakmicom koja nije imala rezultatski značaj.

Mislim da će na predstojećoj utakmici biti i veća gledanost i bolja atmosfera, zbog samog značaja utakmice. U kontekstu polufinala, koliko znači što je Partizan NIS u ovoj sezoni igrao Top 16 fazu Evrolige, kao i iskustvo igranja velikih mečeva u najvećoj hali na Balkanu? - Značiće dosta. Mi smo to prošle godine propustili pa znamo koliko nam je bilo teško u nekim situacijama, ali eto ove godine smo uspeli da prođemo u TOP 16 fazu pa ćemo moći da prenesemo to iskustvo iz Arene. To će nam dosta pomoći, imaćemo neku vrstu olakšice. Šta po tvom mišljenju može biti ključno u igri Partizana za pozitivan rezultat i plasman u finale? - Nabrojao bih četiri stvari, a to su: energija, zalaganje, želja i navijači. Da li upravo ta podrška navijača i to što Cedevita nikada nije igrala u Kombank Areni, mogu biti neki od glavnih aduta crno-belih? - Sigurno će biti olakšica, ali to je jedna utakmica i gde god da se igra može svašta da se desi. Neke velike ekipe su grešile na tim koracima, pa ne bi trebalo da se opustimo. Mislim da treba da igramo kao svaku utakmicu do sada, sa velikim zalaganjem i da na taj način možemo da pobedimo.

Pre godinu dana crno-beli su u polufinalu igrali sa Igokeom, prolaskom u finale obezbeđena je Evroliga. Koliko je ovo polufinale različito u odnosu na prošlogodišnje u pogledu pripreme ekipe za njega? - Ove godine je malo teže zbog obaveza koje smo imali u Evroligi, ali što ima prednosti ima i mane. Prošle sezone smo imali više vremena i snage. Mislim da se kroz treninge najviše i sprema utakmica i sigurno da se na treningu stvara ta pobednička atmosfera. Mi smo ove godine utakmice u Evroligi morali odmah da ostavljamo iza sebe, jer je skoro svaki meč u ABA ligi bio za prolaz dalje. Kako se tim priprema za utakmicu sezone, s obzirom na važnost meča, kao i na očekivanja navijača i crno-bele košarkaške javnosti, radujete li se toj utakmici? - Radujemo se, ima tu svakakvih emocija. I sreće i napetosti, tenzije, sve dolazi po malo.

Da li su brojne povrede koje vas nažalost prate ove sezone učinile ekipu psihološki jačom i podstakle je za daljim dokazivanjem i borbom? - Na našem primeru se dokazalo da smo samo postali još jači. Povreda svakog sledećeg igrača, koja se nažalost desila, donela još veću snagu u ekipu i dodatno poverenje od navijača, stručnog štaba i svih saigrača međusobno. To nas je još više ujedinilo, svi smo dobili na samopouzdanju, verujem da smo ojačali. Nastavili svojim ritmom koji smo morali da pojačamo, nismo pali i nismo dozvolili da nas to sruši. Sada nas čeka utakmica sezone, treba dati sve od sebe i sigurno se neće završiti loše. U ime svih saigrača i svoje ime Bogdanović je pozvao navijače kluba iz Humske da u petak dođu u Kombank Arenu: - Oni znaju za šta se mi borimo.

Znam da su uvek uz nas, da će doći u velikom broju, očekujemo to. Mogu da kažem da je Arena i naš teren, dosta mečeva smo igrali ovde. Imamo iskustvo i zajedno sa našim navijačima možemo da napravimo pravi domaći teren - istakao je bek Partizana NIS. Polufinalni meč Cedevita - Partizan NIS zakazan je za petak, 25. april sa početkom u 20 časova.

Povrede su splet okolnosti, koje u slučaju Partizana nisu bile najpovoljnije - ističe predsednik crno-belih, koji je pričao i o nepromenjenim ambicijama, pojačanjima... U sportu može da se desi poraz, a tek povreda, ali kada se tome doda i slučaj odstranjivanja najboljeg igrača usred utakmice, onda „zasvetli“ pred očima. Malo je previše, čak i za košarkaški kolektiv Partizana, koji poput magneta privlači negativnu karmu u nešto više od pola godine. Posle teških ozleda trojice prvotimaca, samo je još nedostajalo da Bogdan Bogdanović, doduše silom nediscipline, završi u svlačionici tokom preksinoćnog meča ABA lige sa MZT u „Pioniru“ (66:73). A kada oluja sa parketa preti da se prenese tamo gde joj opasno nije mesto, dugogodišnji predsednik najboljeg srpskog kluba Predrag Danilović racionalno spušta loptu. - Za sve u životu, pa i u ovom našem poslu, uprkos maksimalnom zalaganju, radu, potrebno je i koje zrnce sreće. U nekim periodima bitisanja kluba smo je imali, trenutno koji gram nedostaje.

Ne mogu „dušebrižnicima“ da zabranim da prave razne teorije, ali mogu da im poručim da je kod nas sve pod kontrolom. Verovatno bih bio zadovoljniji i srećniji da smo mogli nešto da „preskočimo“... - kaže Danilović. Nekadašnji proslavljeni reprezentativac ima spremno objašnjenje i na najsvežiji primer sa reprezentativnim bekom. - Nema nikakvog slučaja, takve stvari se dešavaju. Zar bi trebalo da tumačim odluku trenera Vujoševića? Nema potrebe. Uopšte ne sumnjam u postojanje razloga zašto je Bogdanovića, čiji potencijali su dobro poznati, a koga plus izuzetno voli, poslao put svlačionice. Danilović želi i da dodatno pojasni oficijelnu formulaciju „nedisciplinovano ponašanje“. - Nije to ni u kakvom ružnom smislu, takvi momenti mogu da se dogode na treningu, utakmicama, ko zna koliko puta. Ko se profesionalno bavio sportom, zna o čemu govorim. Nema potrebe da se digne tolika prašina. O tome da li je trenerski autoritet, po cenu hodanja po ivici, vrh klupske hijerarhije, Danilović kaže: - Naravno. Tako se funkcioniše u svim ozbiljnim klubovima.

Na kome je veća odgovornost, odnosno zasluga za sve ono što se (ne)uradi? Pa, na treneru. On bira igrače, on krvnički radi sa njima. Njegove se odluke ne dovode u pitanje, ako si ozbiljan. Ako bi drugačije razmišljao, iza nas ne bi bile sve ove godine uspeha. Crno-beli su u delikatnoj situaciji izazvanoj brojnim povredama, mora li se i tada „trenirati strogoća“... - Ne bih to tako nazvao, već sam objasnio da se to dešava i, dešavaće se, ali nije niakakav signal na uzbunu. Lako je biti general posle rata. Na pitanje da li ćemo reprezentativnog beka videti u timu u prvom sledećem (evroligaškom) duelu, koliko već 31. januara protiv Lokomotive Kubanj, Danilović kaže: - To je pitanje za trenera, ali mislim da je reč o trenutnoj sankciji.

Uostalom, možda sve to što se desilo, bude od koristi Bogdanoviću, čak sam ubeđen u to. Nema potrebe da pričam o njegovom talentu, igračkom iskustvu, potencijalu, vratima koja se otvaraju... Ali, košarkašku veštinu, igrački instinkt ne prate i određene stvari, zasada. Ako će Bogdanović brzo u vatru, dva izuzetno važna takmičarska fronta (regionalni, evroligaški), to nažalost, neće biti slučaj sa Leom Vestermanom i Draganom Milosavljevićem, koji su zbog povrede prednjih ukrštenih ligamenata završili tekuću sezonu. Zbog iste povrede, na svu sreću, Davis Bertans, privodi bolovanje kraju. Nije li lošem zdravstvenom biltenu kumovala preopterećenost raspoloživog igračkog kadra, jer klupa nije bila dugačka... - Da se vratim na početak i - sreću. Sve je to splet okolnosti, koje u slučaju Partizana nisu bile najpovoljnije. Sigurno je da su razni problemi pomalo „kumovali“, ali ne može da se pravi lista, od broja jedan, pa nadalje. Ne možete baš uvek sve da objasnite pod parolom „dva plus dva...“ Kako će i gde će Partizan do kraja sezone. - Naše ambicije su uvek iste, ne odričemo se plena („pobeda“), niti ćemo od toga bežati. Trudićemo se da budemo makasimalni, da damo sve od sebe...

Ako se baš i desi da ne uradimo sve ono što smo planirali, čestitaćemo drugima i nastaviti našim, dobro znanim putem. Nije valjda pitanje života i smrti, ali nas i ne oslobađa obaveze i najviših ciljeva - zaključuje Predrag Danilović. SVE U ROK SLUŽBE DA li imate slično iskustvo, poput Bogadnovića, iz vaše igračke karijere? - Naravno da je bilo toga, dok sam igrao u Italiji, ali i u Partizanu, sa Duletom Vujoševićem. Sve to ide u rok službe i na neki način je normalna stvar. UMORAN OD PRIČE NA pitanje da li je umoran od hronično teškog zatvaranja finansijske konstrukcije kluba, Danilović ističe: - Umoran sam od priča, ubeđivanja da Partizan vredi više pažnje i brige, pre svega državnih organa. Ne kažem da je država napravljena da bilo koga izdržava, pa i naš klub. Ali...

Za sve što smo radili i radimo, već 12, 13 godina, potrebno je više razumevanja i pomoći. Već dugo na najbolji mogući način reprezentujemo klub i zemlju. ŠTO PRE POJAČANJA Poslednja povreda doskorašnjeg kapitena Dragana Milosavljevića prelila je čašu, a osmeh je nestao sa klupskih lica. - Logično da gledamo da što pre dovedemo pojačanja, u najkraćem mogućem roku. Ipak, ne želim da licitiram sa brojem dana. A i znate da nikad nismo dovodili da bi nekog doveli. Da nismo u finansijskoj situaciji u kojoj jesmo, bilo bi drugačije, ovako... Na početku smo se opredelili za „malog“ Daloa, veliki talenat, ali on tek treba da počne da igra košarku. R. NIKOLIĆ

Oficijelni sajt Evrolige objavio je intervju sa bekom Partizana NIS Bogdanom Bogdanovićem, koji prenosimo u celosti:Čestitke za veliku pobedu protiv CSKA prošle nedelje. Koliko Partizanova prva pobeda u Top 16 fazi za tri godine znači ovom timu? Čim se prođe u Top 16 ne traže se alibi varijante, nego se igra zbog takmičenja i reputacije, i klupske i individualne. Sigurno da je dosta važno i da nam je puno značilo i zbog timskog duha i atmosfere u ekipi. Dali smo sve od sebe i verovali da možemo da pobedimo. Pre dva meseca u regularnom delu sezone Partizan je izgubio od CSKA u Moskvi 88:46. Kako se desio preokret od izgubljene utakmice sa 42 poena do pobede? Nije to nimalo lako. Za mene je to tada bilo veliko poniženje, ali desio se jedan nesrećan slučaj.

Vesterman se povredio, pa smo mi malo klonuli duhom, pa smo hteli da se utakmica završi što pre. Bio je to stvarno težak trenutak za sve nas. U meču u Beogradu u regularnoj fazi nismo se dobro spremili, a oni su došli sa ekstra motivom da završe godinu sa pobedom. U ovoj poslednjoj utakmici, oni su sigurno bili u minusu jer su bili bez Hajnsa, koji je jedan od bitnijih igrača. Ali verovali smo u pobedu od samog početka i nismo se predavali u niti u jednom trenutku. To jedno iskustvo koje smo imali iz regularnog dela, kada nismo mogli da prelomimo, spustimo na 5, 6 pa oni opet odu na 10. Tako je bilo sad, ali smo poslednju četvrtinu uhvatili neki ritam, prelomili i pobedili. Šta se promenilo u poslednjih devet nedelja? Da li postoji neki specifičan trenutak preokreta? Timski duh i timska atomosfera utiču dosta na igru. Ima momenata gde samopouzdanje raste i ne postoji granica za to. U takvim trenucima 'pali se mašina'. Tako i kod nas, postoji neki trenutak nakon čega se prelomi i onda je sve lakše.

Od pobede protiv Fenerbahčea je uspon forme, a pre toga smo imali nevorovatan kiks u Parizu protiv Nantera. I onda smo morali negde da se vadimo. Uspeli smo i okrenuli sezonu. Odigrao si veliku ulogu u prošlonedeljnoj pobedi, sa trećim najvišim individualnim brojem poena u ovoj sezoni Evrolige. Kakav je osećaj? Osećaj je neopisiv. Nije nešto što bih mogao da napišem na papiru i kažem tako je. Pogotovu na kraju. U tim trenucima još si uvek fokusiran na utakmicu da treba pobediti. Ništa to ne znači ako se utakmica ne pobedi. Pošto je košarka kolektivan sport, nije individualizam pre kolektiva, tako da se uvek nekom drugom otvori. Meni se otvorila ova utakmica, imali smo u Istanbulu Kinsija, imali smo Lovernja i Milosavljevića koji su takođe imali velike utakmice. Koga krene, njega cela ekipa gura i taj nas igrač vodi do pobede. Tako je u svim ekipama, tako se igra košarka.

A osećaj stvarno ne znam da opišem. Jednom rečju je fenomenalno, i to je malo. Sada imaš niz od devet uzastopnih utakmica na kojima si postigao dvocifreni broj poena. Kako si razvio takvo samopouzdanje ove sezone, šta se promenilo u odnosu na prošlu godinu? Ekipa i trener su mi otvorili dosta prostora za napredak. Svojim radom, trudom I željom sigurno da sam došao do nekog nivoa. I dalje ću raditi i truditi se, nadam se da će to biti sve bolje i bolje. Uvek mislim da mogu više, optimista sam uvek. Najbitnije je samopouzdanje, i kad cela ekipa ima samopouzdanje, što više igrača, to je lakše za igru i lakše je doći do pobede. Kao 21-godišnjak trenutno vodiš na tabeli najboljih strelaca u Top 16, koliko ti to znači? Znači mi mnogo. Sigurno da mi je drago, ali ako se okrenem tome može samo da me opteretiti. Zato ne volim da pričam o tome i ne obazirem se previše na individualne statistke, ali to je stvarno super čuti i lepo je. To je za mene novo iskustvo. Partizan Top 16 fazu sada igra u Kombank Areni ispred više od 21 000 navijača. Kakvu energiju oni vama daju? U Areni je drugačije. Pionirkoji je naša kuća, bučnija je atmosfera, hala je manja i lakše je organizovati navijanje. Ali u Arenu dolazi dosta više ljudi.

Već smo se navikli i super nam je stvarno. Imamo konekciju s navijačima, oni znaju kad trebaju da zapevaju glasnije, kad fali energija, kad treba da nas podignu. Oni dosta pomažu, umeju i da uplaše protivnika. Arena je prevelika i onda još onoliko ljudi kad dođe, stvarno je fenomenalno igrati. Kao neko ko je rođen i odrastao u Beogradu, kakav je osećaj igrati u klubu iz svog rodnog grada na ovom elitnom nivou, sa posebnom konekcijom sa navijačima? Za mene je to zadovoljstvo. Imam puno drugova, to je non-stop prepiranje najčešće Zvezda-Partizan rivalstvo, ili u Evroligi, kad se izgubi kažu 'dobro jači su', a kad se ovako pobedi onda je potpuna euforija.

Ali takav je naš mentalitet. I stvarno je super da sam ja baš iz Beograda, ali kada je naš klub u pitanju, verujte isto je sjajno iskustvo i za one koji dolaze iz bilo kog drugog mesta. Sledeće što vas očekuje je gostovanje u Tel Avivu i utakmica sa Makabijem, još jedan tim sa odličnom podrškom na domaćem terenu. Šta bi moglo da bude ključno za pobedu na taom meču? Sigurno dobra obrana, agresivnost i kao uvek energija. Mi smo se dovoljno navikli na takvu atmosferu, pod pritiskom igramo i u Srbiji, mislim da imamo iskustva za to. Makabi je ekipa koja je kandidat za Final Four, igraju dobro i u visokom ritmu, nezgodna ekipa, ali daćemo sve od sebe da dođe do iznenađenja. Ne treba se nikad predavati, već uvek verovati u pobedu. Samopouzdanje tima je sada na visokom nivou.

Kao iskoristiti to kao prednost tokom Top 16 faze i koliko daleko mislite da možete da odete? Pre četiri godine kad je Partizan prošao na Final Four, na početku sezone baš niko nije verovao u njih, ali oni se nisu predavali. Dolazile su velike ekipe, a Partizan ih je dobijao. Makabi je kao i svake godine bio kandidat za fajnal-for i osvajanje Evrolige pa ih je Partizan iznenadio i plasirao se na među četiri najbolje ekipe. To je jedna priča koju svi znamo kako se desila. Timski duh, samopouzdanje i forma, treba ih zadržati, držati se te priče.