Boris Dalo, harizmatični mladi Francuz, ne blista u dresu Partizana NIS, ali najavljuje bolja izdanja U potrazi za samopouzdanjem Sportski žurnal - M. Nešović Kada bi Boris Dalo iz utakmice u utakmicu ubacivao po 15-20 poena, zakucavao kao protiv Budivelnika i bio ozbiljniji faktor u Partizanovim pobedama, navijači crno-belih bi ga verovatno na ramenima nosili od kuće do Pionira i nazad. Ovako ga „samo“ obožavaju. Neodoljivo harizmatični 20-godišnjak iz Nanta definitivno ne ispunjava velika očekivanja koja pristalice Partizana imaju od svakog klinca koji obuče njima sveti dres.

Ali, svaki njegov dobar potez je ispraćen ovacijama, njemu se peva, o njemu se prave duhoviti video klipovi...- Ovaj poslednji koji je izašao na Jutjubu mi je poslao menadžer Peđa Materić. On je plakao od smeha, ali ga ja nisam video – ubija Dalo kritički osvrt na parodiju u kojoj se on bori sa „viđenim pojačanjem“ Vilijem Vorenom za mesto u prvoj postavi šampiona. Međutim, pominjanja eventualnih pojačanja na kecu verovatno ne bi ni bilo da je Dalo pružao partije kakvu je ponudio protiv Levskog. Ništa čudesno, ali dovoljno kvalitetno da podseti zašto je tu. Iako je utakmicu započeo promašenim zicerom, sve se posle promenilo. - Istina je da sam bio baš motivisan.

Želeo sam da iskoristim ovu utakmicu da vratim samopouzdanje, da radim osnovne stvari. Pokušao sam da učinim što više. Kada Partizan trči, kao što je bio slučaj protiv Bugara, Dalo prikazuje najveći kvalitet. - Meni odgovara atletska, brza košarka. Recimo da sam potpuna suprotnost od Tepića, on je mozak tima – nasmejao se Dalo i nastavio... – A meni je potreban prostor, što više kontranapada. Svi imaju svoj stil, ali i svi smo tu da radimo ono što nam trener kaže. Probao sam protiv Levskog da iskoristim situaciju i nije bilo loše. Pomenuo je mladi Francuz vraćanje samopouzdanja. Činjenica je da je često izgledao nesigurno što ga je donosilo i frustraciju. - Problem je u glavi, toga sam svestan.

Mnogo želim da pomognem timu, a za to je potrebno samopouzdanje. Sada je mnogo bolje kada smo u nizu pobeda. Budimo se ujutru i odlazimo na posao srećni što smo i dalje u trci za plej-of i što bolje izgledamo. Ali, nije bilo tako u prvom delu sezone... - Bilo je veoma teško. Verujem da su se i naši navijači osećali tako, ali su sve vreme bili uz nas. Partizan jeste navikao na teške situacije, ali je ovaj početak sezone bio nešto više od toga. Nije lako bilo ni Borisu Dalou. Od igrača koji je u prvoj utakmici na parketu proveo 32 minuta, na drugoj 22, posle prosečno petnaestak, slabim izdanjima je došao do toga da u jednom periodu jedva ulazi u igru... Ali, sada deluje daleko sigurnije. - Osećam se mnogo bolje, iako to još ne pokazujem u dovoljnoj meri na utakmicama.

Veoma jako radim, vidim da mi ide. Samo je pitanje glave, da prelomim. Uz vedar karakter i naizgled večitu smirenost i samouverenost ne slažu se takve psihološke barijere. - Jesam ja uvek smiren, ali kada mnogo očekuješ i u tome ne uspeš, moraš da budeš i razočaran. Počinješ da ispituješ sebe. Igrači sa najvećim samopouzdanjem bi pali. Ali bi ustali kada bi shvatili da imaju bezrezervnu podršku kakvu ima Boris Dalo. - Osetio sam to, posebno u najtežim situacijama. Bilo mi je mnogo teško i trudio sam se da što manje razmišljam o navijačima kako bih se koncentrisao samo na teren i trening. Ali, oni mi nikada nisu okrenuli leđa, posebno ne timu. Pa protiv Levskog je bilo više od 6500 ljudi. To je neverovatno. Hvala svima – dodao je simpatični Francuz na kome je sada da na terenu uzvrati za poverenje. Po šest sati dnevno na parketu Ispadanjem iz Evrokupa Partizan je dobio mnogo vremena za treninge. Za mlad tim, okupljen oko Duška Vujoševića, to može da bude veoma korisno. - Mislim da je ova sezona dobra za nas. Nismo dobro počeli i bio nam je potreban ogroman rad. Mnogo smo vremena proveli zajedno u dvorani, mnogo trenirali.

Čak i kada smo na terenu i po šest sati dnevno. Svi smo tu sa jednim ciljem – objašnjava Dalo. Ipak, činjenica je da je taj tempo rada teži za igrače. - Jeste – nasmejao se Boris. - Kao pripreme pred početak sezone. Zato ćemo biti sve bolji.U Bar kod Saše Dalo je zvao i prizvao Aleksandra Pavlovića. Dobro poznatom video porukom „zapretio“ je iskusnom beku da se vrati. Ovaj je odgovorio. - Lakše je sa Sašom, on mi je kao veliki brat. Sjajan je, deset godina je igrao u NBA, ima mnogo iskustva i znanja. Pomaže nama mladima. Dalo pokušava da objasni kako su se Pavlović i on toliko dobro povezali. - Kada čuješ da dolazi neko sa deset godina NBA iskustva, ti imaš poštovanje. Ali, ja ništa posebno nisam uradio, ostao sam kakav jesam i on je bio ono što jeste. Sve je lakše kada se ljudi ponašaju prirodno, a on je sjajna osoba. Ali, Boris nije stigao da ode do Bara. - Nisam mogao, imao sam neke porodične probleme.

Ali ću sigurno ići, moram. Pa baš sam pre dva dana bio kod njega na ručku. Moram i dole da odem.Domaćin Neverovatno brzo je Dalo naučio srpski jezik. Posle samo nekoliko meseci mogao je da se sporazumeva, a sada je već „domaći“.- Ono što svi pričaju je istina - Partizan je porodica. Ovde sam i počeo da pričam srpski jezik, sve razumem, samo imam još malo problema sa nekim rečima. Beograd je moja kuća, osećam se sjajno. Meni bliski ljudi iz Francuske su bili malo uplašeni kada su čuli da dolazim ovde, zbog svih problema koji su u prošlosti bili. Ali, moja porodica je uživala u Beogradu, svi koji su dolazili želeli su da se vrate. Moje je da prenosim lepe reči.Francuska veza zauvek Dalo je u kontaktu sa Francuzima koji su mu utabali put do Partizana – Vestermanom i Lovernjom.- Sa Leom često govorim o onome što mu se dešavalo, kako se sada oseća. Sa Žoom sam se čuo baš kada je napustio Moskvu. Nema šta, to je francuska veza koja će zauvek trajati.

Držali ritam pa ubrzali Partizan je pobedio Levski sa ubedljivih 28 poena razlike. Međutim, krajem trećeg perioda Bugari su bili na jednocifrenom zaostatku, mučili favorita.- Očekivali smo tešku utakmicu, iako je Levski poslednjeplasirani tim šampionata. To je borbena ekipa, tako da smo pokušali da odigramo veći deo utakmice u istom ritmu, a onda da ubrzamo i pobedimo. Protivnik je bio lišen bilo kakvog pritiska, a to je uvek opasno, posebno protiv ekipa koje šutiraju više za tri poena nego za dva. Pogode nekoliko šuteva, uđu u ritam, a onda počnu da razmišljaju i o pobedi. Ali, to nije bilo realno.