Intervju meseca: Slavko Vraneš
04.02.2009.
Posle novogodišnjeg intervjua sa kapitenom Petrom Božićem, naš sledeći sagovornik bio je Slavko Vraneš. U poslednje vreme osim velikog doprinosa u odbrani sve je zapaženiji tvoj napredak u napadu. Da li je to posledica nekog posebnog rada na treninzima ili je to stvar samopouzdanja? „Sâmo samopouzdanje stiče se na treninzima što samim tim daje odgovor na to. Definitivno zbog treninga i zbog poboljšanog i pojačanog rada, kao i zbog velike posvećenosti od strane trenera, stručnog štaba i tima uopšte”. Kakva je razlika između Slavka Vraneša pre nego što je došao u Partizan i danas i kakva je uloga trenera Duška Vujoševića u tome? “Pa sigurno da je velika razlika, to se vidi i po mojim rezultatima iz perioda pre nego što sam došao u Partizan i rezultatima sada. Veliku ulogu u tome je odigrao Duško Vujošević, počevši načinom na koji me je prihvatio i uključio u funkciju tima, pa do sâme šanse koju mi je dao na utakmicama”.
U poslednjih nekoliko utakmica primetili smo jedan tvoj novi potez, neki poluhorog iz ulaza. Da li to vežbaš na treninzima ili je to prosto stvar osećaja i snalaženja na utakmicama? “Ne vežbam ga nešto previše, ništa više nego što vežbam ostale stvari, to je i stvar nekog osećaja na utakmici. Jednostavno, filing je da je reket otvoren i da imam prostora za šut. Iz priloženog se vidi da mi postizanje poena na poslednjih par utakmica uspeva na taj način”. U kojim elementima igre vidiš da bi još mogao da napreduješ? “Dosta bih mogao da napredujem u leđnoj tehnici, što bliže košu, malo više da koristim zakucavanja.
Lako je pričati sa strane ali kad dođe taj trenutak i kad vidiš da ima dosta igrača oko tebe koji te udvajaju ili maltene jurišaju na tebe onda je teško u toj istoj sekundi znati šta uraditi i o onda pokušavaš što pre da daš koš, pre eventualnog faula. Možda bih mogao malo da popravim koncentraciju kod slobodnih bacanja. Pored pobede Partizana, da li postoji nešto što najviše voliš da radiš na terenu? Pretpostavljamo da je to možda lupanje rampi? “Sigurno da jeste. Nije uvek najlakši, ali je lep način da se pomogne ekipi i da budeš koliko-toliko zapažen na terenu. Naravno to je dobra stvar jer publika to voli i to je diže, pa samim tim onda ponesu i nas”. Da li bi mogao da izdvojiš saigrača sa kojim posebno dobro sarađuješ? “To sve zavisi od utakmice do utakmice. Iz meča u meč se ostvaruju nove saradnje i finese. Sa svima jako dobro sarađujem i mislim da je to jedini način da nastavimo da postižemo dobre rezultate”.
Da li vidiš neku svoju ulogu u razvoju Nemanje Bešovića? Budući da ti je najsličniji po fizičkoj konstituciji, da li radite ‘jedan na jedan’ na treninzima? “Radimo ‘jedan na jedan’ na treninzima, doduše ne tako često zbog velikog broja utakmica, pa se najviše fokusiramo na pripremu istih. Mislim da je on veliki potencijal i da ima vremena za napredak. On je došao veoma mlad kod Duleta, što je još jedan plus. Ja sam došao u dvadeset i petoj, a on u šesnaestoj godini, što je velika razlika i prednost za napredak i poboljšanje svih segmenata igre”. Koja ti je omiljena utakmica u dresu Partizana? “Bilo ih je dosta i teško je izdvojiti neku ali to bi možda bila ova poslednja protiv CSKA u Moskvi, bilo je lepo pobediti šampiona Evrope na njegovom terenu”.
Da li i dalje imaš problem sa pronalaženjem odgovarajućeg broja odeće i obuće? “Pa to je stalni problem koji rešavam uz pomoć prijatelja i poznanika širom sveta, koji mi stalno izlaze u susret. Imam i par šnajdera koji mi šiju odeću kad ima potrebe, a i ja sâm ponekad odem do Amerike ili na ovim putovanjima nađem za sebe poneku stvar”. Kako voliš da provedeš ono malo slobodnog vremena što imaš? “Volim da ga iskoristim na najbolji način, pre svega, da se posvetim sebi i prijateljima, jer to vreme vrlo brzo proleti.
Da se vidim sa prijateljima, sa rodbinom, da se na neki način odužim nekome koga sam zapostavio u tom proteklom periodu”. Koja je tvoja poruka navijačima? “Da budu to što jesu i mi ćemo naravno biti to što jesmo. Mi ćemo odraditi svoj deo, ne mogu da kažem posla, jer to već izlazi van svih granica posla. Mi to što radimo, radimo iz srca i duše. Jednostavno, da budu uz nas i kad nam je dobro i kad nam je loše jer i kada nam ne ide na terenu, mi sigurno dajemo svoj maksimum i nijednog trenutka se ne štedimo. Da bude što više atmosfere u Pioniru kakva je bila, recimo, protiv Taukeramike ili Panatinaikosa. Da uvek ostanu uz nas”. Ovom prilikom želimo da ti čestitamo rođendan koji si proslavio pre nekoliko dana. Šta si poželeo, ako nije tajna? “Hvala i znaš kako se kaže, ako poželiš nešto i to nekome kažeš, obično se neće ostvariti. Moje su želje vrlo skromne, da ostanem zdrav i da u kontinuitetu nastavim svoju karijeru, ovako kako sam je započeo u Partizanu”.