Sport - R. NikolićAleksandar Pavlović, krilo Partizana NIS, dok se broje dani do novog večitog okršaja, ovoga puta regionalnom takmičenju: Nema ništa milije nego dobiti Zvezdu. Svaki naš duel je važan, specifičan, težak, i, nikada se ne zna na koju će stranu da se „okrene". Kada je uspešno, to je neverovatan osećaj. Razmišlja, ne razmišlja večitom rivalu. Boli, ne boli kup poraz Nišu. Na prvo pitanje, odgovor je potvrdan, na drugo ne postoji, jer već „stiže" novi okršaj, koliko već 1. marta, ovoga puta regionalnom takmičenju. Sve ono što se događalo polufinalu, proteklog vikenda, već je „izbrisano" iz memorije ili... - Ma, razmišljam o Zvezdi zato što ćemo se uskoro naći licem lice, pripremam se i mislim kako ćemo da dobijemo.
Ono što je bilo, bilo je, idemo dalje, pa ne možeš da „ostaneš" na toj utakmici ovako dugoj sezoni - priča krilo crno belih. Crno bela „trojka" je navijački zalog i vera da „nešto" može da se uradi u jednoj od sezona kada tim nije skockan po optimalnoj meri stručnog štaba, kada finansijske brige ne prestaju da pritiskaju, ali i kada veliki rival nikada u bližoj prošlosti nije demonstrirao toliku dominaciju. Ne samo zbog 2:0 u međusobnom skoru. Ali, kod njega nema miligrama reči koja po činje sa „ne". - Naravno da nema, jer možemo da igramo sa njima. Druga je stvar kada imaš loše veče, napraviš puno propusta u odbrani, u napadu promašiš onoliko slobodnih bacanja ali se opet nađeš u šansi da utičeš na rezultat. Ne, ne vraćam se na meč u Nišu, to je samo primer, nikako dobar, kako ne bi trebalo da se igra protiv crveno belih - priča onaj koji je uspeo da „nakupi" šest učešća u večitim derbijima u dve (polu)sezone.
Možda je mnogo lakše „secirati" neki njegov potez, fintu ulaz, ma šta god bilo od njemu dobro znanog basket repertoara, nego probati da objasnite „ludu" ljubav prema klubu u kome je debitovao na početku četvrte decenije, malo odmorio, pa se vratio, da još nije nakupio ni „ciglo" godinu dana. Ali, veza je za priču...Po Saši i nije. - Pa, veliki sam navijač Partizana i, ništa drugo. To sam mnogo puta rekao, nema ništa više, prosto. Ima i nekih drugih koji igraju i navijaju u istim bojama, ali kod momka koji je više od decenije krstario NBA „meridijanima", emocija izbija lako i često. - Ne znam, po meni to nije ništa specijalno. Mislim da bi svako na mom mestu u ovakvoj situaciji bio upravo ovakav. Kakav uostalom da budem kada mi se ukazala prilika da igram za klub koji najviše volim otkada znam za sebe. Samo radim ono što znam najbolje što mogu. To će pokušati da pokaže i u preostala četiri ligaška kola ABA lige u kojima „njegov" Partizan bije, u ovom trenutku bitke sezone. - Čak ne računajući Zvezdu, nemamo lak raspored (Mega, Zadar, Budućnost).
Ali smo u solidnoj formi, koja sigurno nije još ona sto odsto. Ako pričamo samo o ABA ligi, vezali smo relativno dosta (devet) pobeda. Znajući kako treniramo, ne vidim razlog da ne nastavimo uzlaznom putanjom. Plej of priča, i ona gde će crno-beli završiti ligu, gurne se u stranu kako se odbrojava do večitog derbija. Dupli ulog, takmičarski, plus rivalitet, prepliću se... - Uveliko se spremamo za taj duel. Da ne trošim reči koliko je važno, ali i koliko je svaki taj meč specifičan. I, što se skoro nikada ne zna na čiju stranu će da „prevagne". Kao što nema ništa milije nego kada dobiješ večitog rivala. Prosto teško, što je uvek veliki izazov - smatra Aleksandar Pavlović.
Kada se brzo nakupe lične To ne bih da komentarišem Pavlović je odlično otvorio polufinalni kup meč protiv Zvezde, ali je brzo došao problem sa ličnim greškama (tri do poluvremena). Ima primera iz prošle sezone, protiv istog rivala, sa sličnim epilogom. Sukob pritiska, htenja, uloga...ili...- Ne bih da komentarišem moje lične greške, nije ni posledica neke posebne tenzije. Toga imam, da se niko ne uvredi, i protiv Solnoka, pa zašto ne bilo kada se igra sa večitim rivalom. Za te utakmice se živi, jesu nešto posebno, ali količina adrenalina uvek postoji - objasnio jePavlović.
