KK PARTIZAN MOZZART BET

Sport - R. NikolićBožo Đumić, nova čvrstina i sigurnost u crno - belom reketu, posle uvodnog dela adapatacije:Bilo je malo treme od Vujoševića Jeste, na početku, pa došao sam u najveći klub. Hoće to i od nepoznatog, a sve je bilo takvo za mene u novoj sredini. Potrajalo je dok nisam upoznao kako funkcioniše klupski sistem. Gotovo preko noći mu se promenio život, iako nije bilo ni loto devojke, a još manje „sedmice”. U srpskim, košarkaškim uslovima to već decenijama podrazumeva dolazak u Partizan gde se Božo Đumić (23, 208) igrom sudbine (i odlaska Gagića) obreo pre nešto više od mesec i po dana.

Nije bio mali broj onih koji nisu mogli da prikriju izraz čuđenja, da bi usledilo „upoznavanje” sa momkom čija je seniorska karijera, do tog trenutka, bila vezana za crveno - beli dres Vojvodine. Ipak, u najtrofejnijem nacionalnom kolektivu, ne završava se slučajno. Iako je trebalo brzo, praktično u hodu da „preskoči” ne malu razliku igranja u domaćim i regionalnim okvirima, pa još u klubu koji u bližoj prošlosti ne pamti sezonu bez trofeja. Šta se motalo po glavi (krilnom) centru, koji više nije klinac, ali ni od onih koji su skoro sve, pod obručima, preturili preko glave... - Klub je kao porodica, a kada je tako onda je sve lakše, od prijema do adaptacije - počinje priču Đumić.

Da li je bilo treme od Duška Vujoševića, trenera izuzetno posvećenog izabranicima, ali i prilično autoritativnog? - Jeste, ali malo, na početku. Hoće to i od nepoznatog, a sve je uglavnom bilo takvo za mene u novoj sredini. Sve je bilo novo i veliko za mene, od kluba, trenera, saigrača...Potrajalo je dok nisam video i upoznao kako funkcioniše klupski sistem. A kasnije je rođeni Vrbašanin počeo lagano da se „odrmzava”, da bi proteklog vikenda, protiv Zadra, uprkos debi magnetu američkog kolege Akojona, odigrao i nešto više od epizode. - Samo sam se trudio da što bolje iskoristim minute, da bude što manje grešaka, a što više pomoći. Ne mogu da kažem da sam se skroz adapatirao, ali se sve više uklapam, tu su i saigrači sa savetima, ide... - skromno će sagovornik.

Iako poeni odavno nisu glavno (jedino) merilo, dvocifren učinak (11, 5-4 za dva, 6 sk, 15 ind za 21 min) Đumića ne može da ne „povuče” oko, ali i racionalno i zrelo korišćenje minutaže. - Koševi se uvek više pamte, nego neki drugi doprinosi, igre u odbrani, ili neka druga uloga. Drago mi je, ali uvek može bolje, kao što je najvažnije šta tim uradi, to je logično. A crno - beli su zaključno sa Zadrom nanizali 12. uzastopnu pobedu u regionalnom takmičenju odnosno od kraja decembra, račinajući i srpski Kup, izgubili su samo jedan, polufinalni meč (Zvezda). Ipak, posao oko pozicije za plej - of ABA lige nisu završili. Tačku bi trebalo da udare u nedelju u odlučujućem okršaju sa Budućnošću. U igri je sve, od drugog do četvrtog mesta... - Čim smo završili meč sa Zadrom, krenula je priča o utakmici u Podgorici. Nezahvalno je davati obećanja, osim onog da se već uveliko pripremamo za taj duel, ogromnog značaja i za jedne, i za druge. I da neće izostatai maksimalni angažman - poručio je Đumić.

Svet je zapravo maliNovosadski prijateljiBožo je pun hvale za saigrače, zahvalan na pomoći kada je „banuo” u Partizan, savete, druženje... Ponavlja se reč „svi”, a tek na insistiranje da li sa nekim prvotimcem provodi malo više vremena, kratko će: - Sa Nikolom Milutinovim. Da li je to druženje po „poziciji”? - Moglo i pod takvo da se podvede - nije se dao zbuniti Đumić. Ali, brzo je stigao dodatak na temu kako je svet zapravo mali. - Pričajući sa Tepom (Tepić) i Nikolom, otkrili smo da imamo i zajedničke prijatelje u Novom Sadu.Đumić je u „veliki svet”, doduše novosadski, krenuo sa 13, 14 godina iz male Crvenke, gde je počeo da igra košarku.

Sve ostalo, do odlaska u glavni grad, vezano je uglavnom za klubove srpske Atine, Novi Sad i Vojvodinu, uz sezonu u kruševačkom Napretku. Kada ga upitate za razliku između gradova distanciranih na 70- ak kilometara, Božo će: - Pa, brzina u korist Beograda. Mada je i Novi Sad počeo da „ubrzava” u poslednje vreme. Iako sam za taj grad vezan na poseban način, zbog košarke i školovanja, brzo sam se navikao na Beograd. Ne snalazim se loše, iako se sve uglavnom svede na dvorana - kuća - putovanja - priznaje nekadašnji član kadetske i juniorske selekcije Srbije („nije bilo medalje, već dva četvrta mesta”).

Koji je njegov omiljeni NBA tim? Ko su najbolji igrači sa kojima je igrao? Ko je najbolji plajmejker u ABA ligi? Mnogo pitanja je stiglo na adresu Milana Mačvana, a ovo su njegovi odgovori... Šta je najviše uticalo na vas da počnete profesionalno da se bavis košarkom? Čega se najviše treba pridržavati da biste ostvarili svoj cilj? "Najviše je uticao moj tata koji je igrao košarku i on mi je usadio tu ljubav još kada sam imao 5 godina. Najpotrebnije je voleti košarku bezuslovno i biti joj predan 100% u svakom trenutku." Šta je presudilo u odluci da se vratite u Partizan NIS ove sezone? "Uticalo je to da dodjem i zajedno napredujem sa ovim timom i da Partizan pobedjuje sto je za svakog pojedinca u Partizanu najbitnije." Ko se najviše zalaže na treninzima Partizana NIS? "Na treninzima se najviše zalažu mladji igrači koji u svakom trenutku daju maksimum i ne štede se nijednog trenutka.

To su Milutinov, Marinković... I naravno kapiten Milosavljević." Da li razmišljate o tome, da ostanete još neku sezonu u Partizanu NIS? "Moja ljubav prema Partizanu je velika i šanse da ostanem ili da se vratim ako odem negde uvek postoje, ako klubu bude potrebna moja pomoć." Ko je najduhovitiji u timu Partizana NIS i ko je fizički najspremniji? "Najduhovitiji je bez premca Boris Dalo a najspremniji i najviše radi Vanja Marinković." Koja vam je omiljena navijačka pesma? "Omiljena pesma je: Kao da smo svi iz Laze pobegli... " Koja vam je omiljena poslovica trenera Duška Vujoševića? "Dule je veliki motivator i svaka njegova misao ima specifičnu poruku koju mozak lako prihvata i koristi na najbolji mogući način.

Ne bih voleo da ih izdvajam." Da li mislite da Partizan NIS može naredne sezone da se vrati u Evroligu? "Nadam se da će Partizan igrati Evroligu jer mu je tamo i mesto i to takmičenje nije isto bez Partizana i čuda koje je on pravio u Evroligi." Da li postoji novac zbog kojeg bi prešli u Crvenu zvezdu Telekom? "Ne razmišljam o tome, njih poštujem kao i svakog drugog protivnika." Ko je bio najbolji igrač sa kojim ste igrali i protiv koga ste igrali? "Najbolji igrači sa kojima sam igrao su Nikola Pekovic i Miloš Teodosic a protiv kojih sam igrao Pau Gasol i Toni Parker." Ko je najbolji plejmejker u ABA ligi? "Nadam se da će to biti Josh Akognon." Koji igrač protiv koga ste igrali je bio najteži za čuvanje? "Definitivno Pau Gasol, mislim da ga je nemoguće čuvati, 217, strašna tehnika i jako dobar šut." Koja vam je najdraža utakmica u dresu Partizana NIS? "Dve najdraže utakmice su mi pobede protiv Makabija i Reala u Pioniru." U prvom mandatu u Partizan NIS radili ste sa Vladom Jovanovićem, a sada saradjujete sa Duškom Vujoševićem?

Ima li razlika i ko je po vama bolji trener? "Vlada je sjajna ličnost i Duletov učenik i pred njim je sigurno dobra karijera dok za Duleta ne treba trošiti reci, njegova dela i trofeji govore sve." Da li postoje šanse da opet igrate u reprezentaciji Srbije? "Voleo bih da budem deo reprezentacije ali da to ne bude nista isforsirano s obzirom da su mi mnogo puta postavljali ovo pitanje." Da li mislite da reprezentacija Srbije može da zauzme prvo mesto na Eurobasketu 2015? "Ovi momci su pokazali na Svetskom prvenstvu kako se postaje šampion i pokazali su veru tako da se od njih očekuje samo velika borba koja nas može odvesti do medalje." Koji igrač vam je bio uzor kad ste bili mladi? "Jedan od uzora mi je bio Čarls Barkli, a naravno imao sam ih još dosta iz reprezentacije Jugoslavije i dresa Partizana." Na kojem aspektu igre najviše radite i šta smatrate da bi trebalo da popraviti u vašoj igri? "Možda bi trebalo da više radim na odbrani, jer je to pokazivanje želje.

Mislim da sam napredovao, ali da može jos bolje i na igri bez lopte." Da li mislite da biste možda mogli da uzimate više šuteva za tri poena? "Uzimam onoliko šuteva koliko je potrebno. Mislim da sam bolji u igri kada sam bliže košu pa se ne trudim mnogo da radim stvari koje slabije radim." Koji vam je omiljeni potez, "fadeaway" u stilu Dirka Nowitzkog ili nešto drugo? "Može se reći da mi je to jedan od omiljenih poteza, jer ga koristi mali broj igrača, a svakako najveći koji ga koristi je Dirk Novicki." Da li sa Sašom Pavlovićem igrate basket 1 na 1? "Nisam igrao sa Saletom 1 na 1, jer nismo ista pozicija. Više se ovi mladji igrači lože da mogu da nas dobiju, pa se uglavnom malo šalimo pred trening." Koji je najbolji trener sa kojim ste radili u karijeri i zašto? "Radio sam sa dosta dobrih trenera u karijeri i to je velika sreća.

Mislim da je najbolji onaj koji ima najviše trofeja - Dule. U budućnosti bih voleo da saradjujem sa Željkom Obradovićem ako mi se ukaže prilika." Koji je najdominantniji igrač sa kojim ste zajedno igrali u svojoj karijeri? "Najdominantiji igrač sa kojim sam igrao je Nikola Peković." Sa kojom od bivših legendi Partizana NIS biste želeli da igrate zajedno u istom timu? "Partizan ima mnogo legendi i čast je bilo biti sa njima na parketu, tako da ne bih želeo nikoga da izdvajam, da ne uvredim nekoga." Sa kojim aktivnim NBA igračem biste voleli da igrate zajedno i koji je vaš omiljeni NBA klub? "Najviše volim Klivlend i Lebrona Džejmsa." Da li mislite da postoji mogućnost da potpišete za neki od NBA timova u skorije vreme? "Šansa postoji sve dok se veruje u nju. Draftovan sam od strane Klivlenda tako da i dalje postoji šansa." Koliko ste visoki bez patika? "Visok sam 204 cm." Kojeg košarkaša iz BiH najviše cenite? "Mirza Teletović i Nihad Djedović su po meni dvojica najboljih." Iz kog razloga ste iz FMP-a prešli u Hemofarm, a ne u Partizan? "Partizan je te sezone imao velike finansijske probleme plus su imali dva jako dobra igrača na mojoj poziciji.

Ako se ne varam Veličković i Lazme su tada igrali, tako da nije bilo potrebe za jos jednom četvorkom, a Hemofarm je bio sjajna sredina za moj napredak." Šta smatrate razlogom svog neuspeha u Makabiju? "Neuspeh leži u tome sto je ekipa već bila formirana i što je imala četiri visoka igrača i što me je trener Blat uporno stavljao na poziciju 5, na kojoj sam jedino i dobijao šansu." Koji vam je najteži deo treninga? "Najteže mi pada početak treninga, dok se lepo ne zagrejemo i uvedemo u trening."

Sport - R. NikolićAleksandar Pavlović, krilo Partizana NIS, dok se broje dani do novog večitog okršaja, ovoga puta regionalnom takmičenju: Nema ništa milije nego dobiti Zvezdu. Svaki naš duel je važan, specifičan, težak, i, nikada se ne zna na koju će stranu da se „okrene". Kada je uspešno, to je neverovatan osećaj. Razmišlja, ne razmišlja večitom rivalu. Boli, ne boli kup poraz Nišu. Na prvo pitanje, odgovor je potvrdan, na drugo ne postoji, jer već „stiže" novi okršaj, koliko već 1. marta, ovoga puta regionalnom takmičenju. Sve ono što se događalo polufinalu, proteklog vikenda, već je „izbrisano" iz memorije ili... - Ma, razmišljam o Zvezdi zato što ćemo se uskoro naći licem lice, pripremam se i mislim kako ćemo da dobijemo.

Ono što je bilo, bilo je, idemo dalje, pa ne možeš da „ostaneš" na toj utakmici ovako dugoj sezoni - priča krilo crno belih. Crno bela „trojka" je navijački zalog i vera da „nešto" može da se uradi u jednoj od sezona kada tim nije skockan po optimalnoj meri stručnog štaba, kada finansijske brige ne prestaju da pritiskaju, ali i kada veliki rival nikada u bližoj prošlosti nije demonstrirao toliku dominaciju. Ne samo zbog 2:0 u međusobnom skoru. Ali, kod njega nema miligrama reči koja po činje sa „ne". - Naravno da nema, jer možemo da igramo sa njima. Druga je stvar kada imaš loše veče, napraviš puno propusta u odbrani, u napadu promašiš onoliko slobodnih bacanja ali se opet nađeš u šansi da utičeš na rezultat. Ne, ne vraćam se na meč u Nišu, to je samo primer, nikako dobar, kako ne bi trebalo da se igra protiv crveno belih - priča onaj koji je uspeo da „nakupi" šest učešća u večitim derbijima u dve (polu)sezone.

Možda je mnogo lakše „secirati" neki njegov potez, fintu ulaz, ma šta god bilo od njemu dobro znanog basket repertoara, nego probati da objasnite „ludu" ljubav prema klubu u kome je debitovao na početku četvrte decenije, malo odmorio, pa se vratio, da još nije nakupio ni „ciglo" godinu dana. Ali, veza je za priču...Po Saši i nije. - Pa, veliki sam navijač Partizana i, ništa drugo. To sam mnogo puta rekao, nema ništa više, prosto. Ima i nekih drugih koji igraju i navijaju u istim bojama, ali kod momka koji je više od decenije krstario NBA „meridijanima", emocija izbija lako i često. - Ne znam, po meni to nije ništa specijalno. Mislim da bi svako na mom mestu u ovakvoj situaciji bio upravo ovakav. Kakav uostalom da budem kada mi se ukazala prilika da igram za klub koji najviše volim otkada znam za sebe. Samo radim ono što znam najbolje što mogu. To će pokušati da pokaže i u preostala četiri ligaška kola ABA lige u kojima „njegov" Partizan bije, u ovom trenutku bitke sezone. - Čak ne računajući Zvezdu, nemamo lak raspored (Mega, Zadar, Budućnost).

Ali smo u solidnoj formi, koja sigurno nije još ona sto odsto. Ako pričamo samo o ABA ligi, vezali smo relativno dosta (devet) pobeda. Znajući kako treniramo, ne vidim razlog da ne nastavimo uzlaznom putanjom. Plej of priča, i ona gde će crno-beli završiti ligu, gurne se u stranu kako se odbrojava do večitog derbija. Dupli ulog, takmičarski, plus rivalitet, prepliću se... - Uveliko se spremamo za taj duel. Da ne trošim reči koliko je važno, ali i koliko je svaki taj meč specifičan. I, što se skoro nikada ne zna na čiju stranu će da „prevagne". Kao što nema ništa milije nego kada dobiješ večitog rivala. Prosto teško, što je uvek veliki izazov - smatra Aleksandar Pavlović.

Kada se brzo nakupe lične To ne bih da komentarišem Pavlović je odlično otvorio polufinalni kup meč protiv Zvezde, ali je brzo došao problem sa ličnim greškama (tri do poluvremena). Ima primera iz prošle sezone, protiv istog rivala, sa sličnim epilogom. Sukob pritiska, htenja, uloga...ili...- Ne bih da komentarišem moje lične greške, nije ni posledica neke posebne tenzije. Toga imam, da se niko ne uvredi, i protiv Solnoka, pa zašto ne bilo kada se igra sa večitim rivalom. Za te utakmice se živi, jesu nešto posebno, ali količina adrenalina uvek postoji - objasnio jePavlović.

Sportski žurnal - M. NešovićDragan Milosavljević, momak koji je na sebe preuzeo najveći deo krivice za poraz u derbiju, veruje u bolji ishod u nedelju. Svako pitanje o završenom derbiju nosi priču o narednom. Analiza prethodnog meča sa Crvenom zvezdom Telekom posmatra se u kontekstu duela koji će se tek voditi u nedelju. Greška iz Čaira ispravlja se kako bi u Pioniru bilo bolje. Partizan nije osvojio Kup, ali je za budućnost crno-belih (u svakom smislu) mnogo važnije šta je izgubljeno polufinale nagovestilo.

Da li Zvezda može da se pobedi u nedelju 1. marta. Ako ne tada, onda će verovatno morati da se pobedi tri puta u polufinalu ABA lige. Da li je to izvodljivo? Na kraju krajeva, da li bilo šta može da se nagovesti na osnovu viđenog na Kupu? Dragan Milosavljević pokušava da ponudi odgovore. Momak koji je posle polufinala rekao „moja je krivica najveća“. Kapiten je prvo objasnio tu izraženu samokritiku posle meča sa Zvezdom. - Od početka nisam dobro ušao u meč. Nisam igrao sa dovoljno energije i koncentracije u odbrani, a u napadu sam pravio previše grešaka, dosta i promašivao. Moja je krivica najveća u smislu da sam baš ja taj koji bi ekipi trebalo da daje čvrstinu i energiju u odbrani, a to nisam uradio – priča Milosavljević.

Crvena zvezda Telekom je bila favorit, Partizan je jurio pehar iz drugog plana. Logično je da crveno-beli budu pod većim pritiskom. Jedno promašeno slobodno bacanje Zvezde, čak 14 Partizana, govore drugačije. - Kod nas je bila prisutna velika nervoza, od prvog minuta se to osećalo. Nismo mogli da pogodimo penale, u igri nije postojala tečnost, tako da nismo prikazali ništa od onoga što smo se dogovorili. Još malo smo se zadržali na slobodnim bacanjima koje je Milosavljević objasnio jednom rečju: - Nervoza! Videlo se da je Zvezda ušla u meč mnogo bolje, agresivnije, borbenije, igrala je svoju igru.

Pustili smo rivala da trči kontre, a tu je veoma moćan. Razigrali su se lakim poenima, a mi nismo imali dva takva koša. I pored svega, Partizan je bio u igri do samog kraja – presekli smo pitanjem kritiku kapitena. - Ceo meč smo bili blizu, došli smo i na tri razlike, tada imali četiri napada za izjednačenje. U tim trenucima nismo imali ni sreću. Okolnim putem došli smo do suštine – da li je Kup pokazao da Partizan, uz malo više koncentracije, može da pobedi Zvezdu, ili su crveno-beli ipak neprikosnoveni u zemlji i regionu. - Verujem da možemo da ih savladamo. U Nišu smo igrali veoma loše, što je bilo očigledno, a skoro celu utakmicu smo bili blizu, malo nam je nedostajalo. Ovako lošu igru ne možemo da ponovimo.

Jasno je da moramo da korigujemo greške i da pre svega uđemo bez glupe i nepotrebne nervoze. Onda će i sve ostalo doći na svoje mesto. Ne sme da se dešava da nam se napad svodi na individualna rešenja, kao u Kupu, gde smo pokušavali jedan na jedan, srljali... Nismo imali dva-tri dodavanja u toku napada. Utakmicu smo završili sa pet asistencija! Uvek je teško kada se izgubi od najvećeg rivala. Ipak, sjajni bek smireno komentariše: - Kup je prošao, nemamo ni vremena da žalimo za njim. Očekuje nas važna utakmica u nedelju, protiv istog protivnika. Teško je dobiti jednu ekipu dva puta zaredom, a mi znamo gde smo grešili. Više je bio problem naša loša, nego Zvezdina dobra igra. Do polufinala ništa nije nagoveštavalo da ćemo biti slabi, podizali smo formu, vezali deset pobeda, a onda doživeli kiks. Problem je bio u našim glavama. Nismo bili spremni za veliki meč, a Zvezda je ove sezone imala mnogo više takvih utakmica sa jakim rivalima. Tu se stiče iskustvo i sada oni bolje znaju da se ponašaju u tako važnim utakmicama. Naredni meč je za nas izuzetno bitan. Ukoliko Partizan pobedi crveno-bele, postoji realna šansa da se beogradski rivali ne sretnu u polufinalu ABA lige. O tome mnogi pišu i pričaju, ali ne i igrači. - Ne razmišljamo o protivniku u plej-ofu, već kako da se plasiramo tamo. Ako uspemo, biće teško protiv bilo koje ekipe.

Probaćemo da budemo što bolje plasirani, voleli bismo da dođemo čak i do prednosti domaćeg terena, što bi moglo da bude presudno. U svlačionici isto što i na konferenciji Posle poraza, u svlačionici Partizana kapiteni obično imaju šta da kažu ekipi. - Rekao sam im isto što i na konferenciji. Svi smo pravili greške, svi smo bili prenervozni, ali da je najveći deo krivice moj, da nisam obavio svoj posao – prenosi nam Milosavljević. Sigurni smo da je mišljenje saigrača bilo drugačije, da su to i rekli omiljenom među njima. Sve u granicama sporta Okršaj ljutih rivala u Nišu je odisao fer-plejem. Kod nekih manje, kod drugih više, ali celokupno na visokom nivou sportskog ponašanja. Milosavljević je bio jedan od onih koji je pokazivao kako derbi može da se igra sa maksimumom borbenosti i pristojnosti. - Uvek bi trebalo da bude sportski ambijent. Biće i bilo je jačih kontakata u želji za pobedom, biće grublje igre i prljavih faulova, ali je i to sastavni deo igre.

Čak i u manje važnim utakmicama, kamoli u onima za trofej. Bitno je samo da nema incidenata i da se svi ponašaju u granicama sporta – kaže dobri 25-godišnji Kruševljanin. Obavezujuća vernost Za navijače ne postoji teži poraz od onog u derbiju. Međutim, s obzirom da Partizanove pristalice ove sezone pomeraju granice vernosti prema klubu u najtežim trenucima, tako se i sa tribina Čaira dugo orila pesma podrške crno-bele publike. - To što oni pokazuju je neverovatno i zaista nigde ne postoji. U trenutku kada je klub imao toliko loše rezultate i kada je tako teška situacija, navijači su sve više i više na utakmicama, sve jače nas bodre. Prepoznali su trenutak kada nam je najteže, a ovo jeste jedna od najkomplikovanijih sezona Partizana. Ti ljudi su pokazali nesvakidašnju vernost. U pitanju je retkost koja nas obavezuje više od svega da već od sledeće utakmice igramo bolje.

Mozzartsport.com - M. ProtićKup Radivoja Koraća je zatvorena knjiga za Partizan. Trofej nije stigao u Humsku, Crvena zvezda je bila jača u polufinalu, ali priliku za revanš crno-beli će imati za vikend u Jadranskoj ligi. Da bi iskoristili tu priliku, kako je naveo Mihajlo Andrić, moraće da promene dosta stvari u igri i svedu greške na minimum. Andrić nije mogao da pomogne ekipi u punoj meri na turniru u Nišu zbog zdravstvenih problema, ali stvari se polako vraćaju u normalu, pa će biti spreman za nedelju. - Odigrali smo protiv Zvezde u Nišu utakmicu koju smo, kako se kasnije ispostavilo, mogli da dobijemo. Dva puta smo se približili na jedan posed. Da je bilo malo više koncentracije ili pameti, stigli bi Zvezdu. U trenucima kada se lomila utakmica imali smo neke ishitrene šuteve i bili smo brzopleti - rekao je Andrić za Mozzart Sport.

Krilni košarkaš Partizana je u polufinalu nacionalnog kupa odigrao 12 minuta zbog zdravstvenih problema. - Poslednjih nedelju dana sam imao malo problema sa temperaturom, ali sada se osećam bolje. U ponedeljak sam počeo da treniram normalno i sve je u redu - obradovao je navijače crno-belih. Sledeći duel sa gradskim rivalom mogao bi u velikoj meri da odredi dalji tok sezone kada je u pitanju regionalno takmičenje. U slučaju pobede nad Zvezdom, ekipa Partizana sačuvala bi šanse da osvoji drugo mesto pred plej-of. - Moramo da popravimo određene segmente u igri. Napad mora da funkcioniše bolje, a i moramo da pogađamo slobodna bacanja. Imali smo u Nišu čak 14 promašenih penala.

Teško je igrati i pobediti takav meč gde oni pogode maltene sve, a mi samo pola šuteva - naveo je Andrić.Košarkaš crno-belih smatra da će nova utakmica sa Zvezdom doneti još jedan jak košarkaši duel na terenu, što je bila odlika i ovih susreta i svih prethodnih godina. - Promašena slobodna bacanja verovatno imaju veze sa slabijom koncentracijom na terenu. U svakom slučaju, nadam se da ćemo pružiti drugačiju, bolju partiju. Očekujem zaista tvrdu utakmicu u nedelju, kao I svaki put do sada protiv Zvezde i nadam se da ćemo ovaj put da slavimo - poručio je Andrić.On je dodao da se niko u ekipi ne opterećuje kalkulacijama o konačnom plasmanu u vrhu tabele I mogućem protivniku u polufinalu plej-ofa Jadranske lige. - Dok god postoji i teoretska šansa, borićemo se da osvojimo drugo mesto na tabeli.

Ne znam da li ćemo uspeti u tome, ali idemo na pobede u preostale četiri utakmice ligaškog dela i videćemo dokle će to da nas dovede - objasnio je mladi Kragujevčanin. Navijači crno-belih su protiv Cibone u Jadranskoj ligi I na završnom turniru Kupa imali priliku da na delu vide I novog centra Partizana Božu Đumića.- Boža se dobro uklapa, svi su ga prihvatili lepo prihvatili u ekipi. Naravno, i dalje mu pomažemo, pre svega oko nekih detalja u vezi sa taktikom, trudimo se da ga ispravimo, ali radi se o dobrom igraču i značiće nam u nastavku sezone zaključio je Andrić. Partizan trenutno deli treće mesto na tabeli Jadranske lige sa Cedevitom, oba tima imaju po 15 pobeda I sedam poraza. Meč sa Crvenom zvezdom igra se u nedelju u hali Pionir od 19 sati.

Boris Dalo, harizmatični mladi Francuz, ne blista u dresu Partizana NIS, ali najavljuje bolja izdanja U potrazi za samopouzdanjem Sportski žurnal - M. Nešović Kada bi Boris Dalo iz utakmice u utakmicu ubacivao po 15-20 poena, zakucavao kao protiv Budivelnika i bio ozbiljniji faktor u Partizanovim pobedama, navijači crno-belih bi ga verovatno na ramenima nosili od kuće do Pionira i nazad. Ovako ga „samo“ obožavaju. Neodoljivo harizmatični 20-godišnjak iz Nanta definitivno ne ispunjava velika očekivanja koja pristalice Partizana imaju od svakog klinca koji obuče njima sveti dres.

Ali, svaki njegov dobar potez je ispraćen ovacijama, njemu se peva, o njemu se prave duhoviti video klipovi...- Ovaj poslednji koji je izašao na Jutjubu mi je poslao menadžer Peđa Materić. On je plakao od smeha, ali ga ja nisam video – ubija Dalo kritički osvrt na parodiju u kojoj se on bori sa „viđenim pojačanjem“ Vilijem Vorenom za mesto u prvoj postavi šampiona. Međutim, pominjanja eventualnih pojačanja na kecu verovatno ne bi ni bilo da je Dalo pružao partije kakvu je ponudio protiv Levskog. Ništa čudesno, ali dovoljno kvalitetno da podseti zašto je tu. Iako je utakmicu započeo promašenim zicerom, sve se posle promenilo. - Istina je da sam bio baš motivisan.

Želeo sam da iskoristim ovu utakmicu da vratim samopouzdanje, da radim osnovne stvari. Pokušao sam da učinim što više. Kada Partizan trči, kao što je bio slučaj protiv Bugara, Dalo prikazuje najveći kvalitet. - Meni odgovara atletska, brza košarka. Recimo da sam potpuna suprotnost od Tepića, on je mozak tima – nasmejao se Dalo i nastavio... – A meni je potreban prostor, što više kontranapada. Svi imaju svoj stil, ali i svi smo tu da radimo ono što nam trener kaže. Probao sam protiv Levskog da iskoristim situaciju i nije bilo loše. Pomenuo je mladi Francuz vraćanje samopouzdanja. Činjenica je da je često izgledao nesigurno što ga je donosilo i frustraciju. - Problem je u glavi, toga sam svestan.

Mnogo želim da pomognem timu, a za to je potrebno samopouzdanje. Sada je mnogo bolje kada smo u nizu pobeda. Budimo se ujutru i odlazimo na posao srećni što smo i dalje u trci za plej-of i što bolje izgledamo. Ali, nije bilo tako u prvom delu sezone... - Bilo je veoma teško. Verujem da su se i naši navijači osećali tako, ali su sve vreme bili uz nas. Partizan jeste navikao na teške situacije, ali je ovaj početak sezone bio nešto više od toga. Nije lako bilo ni Borisu Dalou. Od igrača koji je u prvoj utakmici na parketu proveo 32 minuta, na drugoj 22, posle prosečno petnaestak, slabim izdanjima je došao do toga da u jednom periodu jedva ulazi u igru... Ali, sada deluje daleko sigurnije. - Osećam se mnogo bolje, iako to još ne pokazujem u dovoljnoj meri na utakmicama.

Veoma jako radim, vidim da mi ide. Samo je pitanje glave, da prelomim. Uz vedar karakter i naizgled večitu smirenost i samouverenost ne slažu se takve psihološke barijere. - Jesam ja uvek smiren, ali kada mnogo očekuješ i u tome ne uspeš, moraš da budeš i razočaran. Počinješ da ispituješ sebe. Igrači sa najvećim samopouzdanjem bi pali. Ali bi ustali kada bi shvatili da imaju bezrezervnu podršku kakvu ima Boris Dalo. - Osetio sam to, posebno u najtežim situacijama. Bilo mi je mnogo teško i trudio sam se da što manje razmišljam o navijačima kako bih se koncentrisao samo na teren i trening. Ali, oni mi nikada nisu okrenuli leđa, posebno ne timu. Pa protiv Levskog je bilo više od 6500 ljudi. To je neverovatno. Hvala svima – dodao je simpatični Francuz na kome je sada da na terenu uzvrati za poverenje. Po šest sati dnevno na parketu Ispadanjem iz Evrokupa Partizan je dobio mnogo vremena za treninge. Za mlad tim, okupljen oko Duška Vujoševića, to može da bude veoma korisno. - Mislim da je ova sezona dobra za nas. Nismo dobro počeli i bio nam je potreban ogroman rad. Mnogo smo vremena proveli zajedno u dvorani, mnogo trenirali.

Čak i kada smo na terenu i po šest sati dnevno. Svi smo tu sa jednim ciljem – objašnjava Dalo. Ipak, činjenica je da je taj tempo rada teži za igrače. - Jeste – nasmejao se Boris. - Kao pripreme pred početak sezone. Zato ćemo biti sve bolji.U Bar kod Saše Dalo je zvao i prizvao Aleksandra Pavlovića. Dobro poznatom video porukom „zapretio“ je iskusnom beku da se vrati. Ovaj je odgovorio. - Lakše je sa Sašom, on mi je kao veliki brat. Sjajan je, deset godina je igrao u NBA, ima mnogo iskustva i znanja. Pomaže nama mladima. Dalo pokušava da objasni kako su se Pavlović i on toliko dobro povezali. - Kada čuješ da dolazi neko sa deset godina NBA iskustva, ti imaš poštovanje. Ali, ja ništa posebno nisam uradio, ostao sam kakav jesam i on je bio ono što jeste. Sve je lakše kada se ljudi ponašaju prirodno, a on je sjajna osoba. Ali, Boris nije stigao da ode do Bara. - Nisam mogao, imao sam neke porodične probleme.

Ali ću sigurno ići, moram. Pa baš sam pre dva dana bio kod njega na ručku. Moram i dole da odem.Domaćin Neverovatno brzo je Dalo naučio srpski jezik. Posle samo nekoliko meseci mogao je da se sporazumeva, a sada je već „domaći“.- Ono što svi pričaju je istina - Partizan je porodica. Ovde sam i počeo da pričam srpski jezik, sve razumem, samo imam još malo problema sa nekim rečima. Beograd je moja kuća, osećam se sjajno. Meni bliski ljudi iz Francuske su bili malo uplašeni kada su čuli da dolazim ovde, zbog svih problema koji su u prošlosti bili. Ali, moja porodica je uživala u Beogradu, svi koji su dolazili želeli su da se vrate. Moje je da prenosim lepe reči.Francuska veza zauvek Dalo je u kontaktu sa Francuzima koji su mu utabali put do Partizana – Vestermanom i Lovernjom.- Sa Leom često govorim o onome što mu se dešavalo, kako se sada oseća. Sa Žoom sam se čuo baš kada je napustio Moskvu. Nema šta, to je francuska veza koja će zauvek trajati.

Držali ritam pa ubrzali Partizan je pobedio Levski sa ubedljivih 28 poena razlike. Međutim, krajem trećeg perioda Bugari su bili na jednocifrenom zaostatku, mučili favorita.- Očekivali smo tešku utakmicu, iako je Levski poslednjeplasirani tim šampionata. To je borbena ekipa, tako da smo pokušali da odigramo veći deo utakmice u istom ritmu, a onda da ubrzamo i pobedimo. Protivnik je bio lišen bilo kakvog pritiska, a to je uvek opasno, posebno protiv ekipa koje šutiraju više za tri poena nego za dva. Pogode nekoliko šuteva, uđu u ritam, a onda počnu da razmišljaju i o pobedi. Ali, to nije bilo realno.

mozzartsport.com - M. Protić Očekivanja u Partizanu su uvek najveća, a ja želim da uzvratim dobrim radom i kvalitetnim partijama, rekao je 21-godišnji Kragujevčanin Kultni američki pisac Čarls Bukovski svojevremeno je napisao: “Ono što je najvažnije je koliko dobro hodaš kroz vatru“. Košarkaši Partizana imali su dosta prilika da već u prvom delu sezone pokažu kako i koliko umeju da se nose sa problemima, na tom putu moraju ubrazano sazrevaju, a jedan od onih koji je “porastao“ je i Mihajlo Andrić.

Ovaj 21-godišnji Kragujevčanin postao je jedan od igrača od kojih se dosta očekuje, što je velika promena u odnosu na prošlu sezonu, kada je u Jadranskoj ligi imao prosečnu minutažu od 7,6 minuta, a sada na svakom meču igra 24 minuta. - Verovatno kod navijača, sa novim partijama rastu i očekivanja, ali trudim se da se ne opterećujem time, da radim još jače i da imam što konstantniju formu. Uostalom, kao i cela ekipa, napredujemo svaki dan, podižemo igru i nadam se da ćemo doći do željenog cilja. Očekivanja u Partizanu su uvek najveća, a ja želim da uzvratim dobrim radom i kvalitetnim partijama - rekao je Andrić za MOZZART Sport. Crno-beli su prvi deo sezone u Jadranskoj ligi, a pogotovo Evrokupu odigrali veoma promenljivo. Toliko da je u jednom trenutku došao u pitanje i plasman u plej-of regionalnog takmičenja.

Mnogi su posumnjali u kvalitet i karakter tima, ali je onda došla tesna i teška pobeda nad Solnokom u decembru u hali Pionir, a za njom još šest trijumfa i sada Partizan čvrsto drži četvrto mesto na tabeli. - Protiv Solnoka se dosta dobro završilo za nas, iako je bila veoma teška utakmica. Od tada smo počeli da se 'skupljamo' i počeli da radimo svi zajedno na treninzima. Sticajem okolnosti, kako smo ispali iz Evrokupa, imali smo dosta vremena, pa nam je na neki način i prijalo što igramo jedan meč nedeljno.

Ceo fokus mogli smo da prebacimo na Jadransku ligu - naveo je Andrić. Poslednja u nizu pobeda došla je u Skoplju, na uvek nezgodnom gostovanju MZT-u, a beogradskim tim pitanje pobednika rešio je u poslednjoj četvrtini. - Bilo je neizvesno do samog kraja, ali smo ostvarili veoma važnu pobedu koja će nam značiti u borbi za plej-of. Jedan od razloga što nismo ranije prelomili meč sa MZT-om su i njihovi ofanzivni skokovi. Mislim da su ih u prvom poluvremenu imali čaj 11. Taj segment u kojem smo zakazali, ali posle smo podigli odbranu i došli do pobede - kazao je krilni igrač Partizana. Polako, ali sigurno Andrićev prepoznatljiv znak postao je, pre svega, šut za tri poena, a njegova “meka ruka“ sa distance postala je nešto na šta protivnički treneri sve više obraćuju pažnju. - Stvarno ne brojim koliko puta šutnem za tri poena na treninzima. Trudim se svaki put da ostanem i posle treninga, da bih taj šut dodatno usavršio i da postane stvar rutine - objasnio je on. Do kraja ligaškog dela takmičenja na Jadranu ostalo je još šest kola, a Partizan teoretski ima šansu da se popne i stepenik više, odnosno na treće mesto. Ukoliko ostane četvrti, u polufinalu plej-ofa čeka ga duel sa Crvenom zvezdom. - Idemo iz meča u meč, čeka nas još teških gostovanja.

Možemo da napravimo dobar rezultat, u svakoj utakmici ćemo pokušati da pobedimo, a videćemo do koje pozicije će to da nas dovede. Dosta smo sebi zakomplikovali situaciju rezultatima u prvom delu sezone, ali znam da imamo kvalitet da se nosimo sa svakim rivalom u Jadranskoj ligi. Ime Partizan nosi težinu i znači da se uvek ide na sve trofeje, to je normalnije, a videćemo šta će na kraju da bude - izjavio je on. Andrić smatra i da bi rezultati crno-belih u prvom delu sezone bili bolji da je ekipa bila kompletna, odnosno da su je mimoišli problemi sa povredama. - Težak period je iza nas. U prvom delu sezone, maltene nijednu utakmicu nismo bili kompletni. Neki igrači su se kasnije priključili, neki su se vraćali iz povreda. Sve to je uticalo da naša igra varira. Čim smo se kompletirali, krenulo stvari su krenule napred.

Znam, međutim, da je pred nama dosta rada, jer možemo još bolje- ocenio je on. Partizanov “snajper“ rekao je i da mlađim igračima u ekipi mnogo znači prisustvo iskusnih Saše Pavlovića, Milana Mačvana i Dragana Milosavljevića.Njihovo iskustvo, pomoć na treninzima i energija na terenu mnogo nam pomažu da napredujemo. Takođe, imamo neverovatnu podršku navijača, pokazuju koliko su verni. Bili su uz nas i onda kada nam nije išlo. To nam mnogo znači, na svakoj utakmici pune halu i pokazuju koliko nas vole, a mi ćemo dati sve da im tu ljubav uzvratimo na terenu - zaključio je Andrić.

Večernje novosti - Đ. Matić Naučili smo sebe i druge da radimo nerealne stvari. Drugi bi se ugasili da žive kao Partizan, rekao je trener crno-belih u opširnoj priči za “Novosti” Nikad teže u klubu, nikad veća ljubav na tribinama. Partizan je u velikoj finansijskoj krizi, ali navijači pune "Pionir" ko god bio rival. O fenomenu na košarkaškim utakmicama crno-belih, karanfilima koje "grobari" donose u dvoranu posle spota grupe JNA, učiteljskom odnosu prema igračima, hvatanju za vrat talenata koje uvek privuče maksimalnu pažnju medija, šansama da i dalje ostane najbolji u Srbiji... pričali smo sa čovekom koji je mnogo više od trenera - Duškom Vujoševićem.

Kako objašnjavate interakciju tima i navijača, koji neprestano pune Pionir?- Publika je osvešćena, tačno prepoznaje težinu situacije u kojoj se klub i tim nalaze i uzroke takve situacije. Njeno prisustvo u ovolikom broju, koje nije realno očekivati u nekim normalnim okolnostima, govori o brizi, spremnosti da se na neki način pomogne klubu koji je svih ovih godina zajedno sa publikom pravio vrhunske rezultate, a sada se nalazi u velikim problemima. Nekada je publika punila dvoranu da bi videla Real, Olimpijakos... Sada navijači dolaze samo iz ljubavi prema Partizanu? - Bio je ranije jedan deo i turističke publike, kako je ja zovem, da vidi Real i Olimpijakos, ali i da bude viđena. Opet, najveći broj ljudi na tribinama gaji iskrenu ljubav prema Partizanu, zna s kakvom ljubavi i stoicizmom se radi u klubu.

Određenim ljudima ne prija ovolika posećenost, ali osetio sam kod publike zabrinutost za klub, kao i bunt. Naravno da takva poseta ima veliku moralnu satisfakciju. Nisam toliko iznenađen, znam šta sam ja uradio, šta svi igrači trpe, sa kojim ljudima radimo i koji ljudi za nas navijaju. Partizan je godinama oduševljavao navijače. Da li im je klub ostao dužan ove sezone zbog kvaliteta tima? - Ovo je odnos publike i igrača u kome su navijači prepoznali u kakvim uslovima rade ti košarkaši i revanšira im se svojom ljubavlju. Ljudi su prepoznali stoicizam.

Ja sam tek primio januarsku platu za 2013, zaposleni nisu primili 11 plata, igrači prime po jednu, dve za sezonu, a treniraju kao da su redovno plaćeni. Svi smo svesni zašto smo dovedeni u takvu situaciju i s kakvom namerom, što kod svih budi inat da se te namere ne ostvare. Mislite da je isključivo neko drugi krivac, možda je nešto i do ljudi u vašem klubu? - Ne bih da ulazim u tautologiju, osim što neprestano moram da objašnjavam kakvo je stanje.

Osnovni krivac je stav države i ljudi na vlasti, onih koji bi trebalo da vode računa o izgradnji sistema finansiranja vrhunskog sporta, o odabiru klubova sa prioritetom kada su u pitanju i interesovanja publike i postignuti rezultati, kreiranju uslova, kroz zakone, za sponzorisanje vrhunskog sporta... Koliko vam znači uloga u spotu grupe JNA i kako komentarišete donošenje karanfila na meč sa Igokeom? - Pozvali su me da učestvujem. To su simpatični mladi ljudi čiji rad cenim. Sviđa mi se kako navijaju za Partizan, kako forsiraju muzički ritam koji odgovara sportskim borilištima. Nisam glumio, nego sam se više samo pojavio. Bilo je raznih komentara, dobronamernih i zlonamernih, ali i taj gest sa karanfilima pokazuje odgovor tim zlonamernim, ujedno i pravilno tumačenje spota i svega što žrtvujem za Partizan.

Šta ste sve igračima, osim što ste im trener? - Pokušavam da im budem učitelj. Iako znaju da primanja nisu redovna i da se radi naporno, vraćaju se Partizanu, ali dolaze i iz drugih država, kao Francuzi Leo, Žofri i Boris, što je jasan gest kakav je naš odnos. Gledam da funkcionišemo kao prijatelji, familija. To su mladi ljudi, koje biram po strogim kriterijumima. Još osećam slast stvaralaštva, a ne samo da koristim gotove igrače. U tim godinama igrači su lomljivi, treba da izgrade radne navike i sportske kvalitete, da emotivnu stabilnost steknu igrajući dobro na terenu. Sami košarkaši pričaju da pokušavate da ih naučite mnogim stvarima koje nisu vezane za struku? - Gledam, znajući kad je važno, da razumeju da podnesu uspeh, da od zvezda ne postanu crne rupe. Pokušavam da učestvujem u vaspitanju, ne zamenjujući ulogu njihovih roditelja, jer je ona nezamenjiva, već uslovno rečeno kao treći roditelj, koji zna šta se sve dešava u sportu i oko njega.

Ti momci nemaju mogućnost da idu redovno u školu, takođe ne žive sa svojom generacijom, u kontaktu su sa menadžerima i drugim raznim profiterima i parizitima koje interesuje novac, pa pokušavam da utičem na njih da steknu određeno obrazovanje, ne samo kroz školstvo, nego kroz knjigu, pozorište, film... Imam veliku brigu za njih i oni to veoma dobro osećaju. Ne možete to da isfingirate, napravite virtuelno, ako ne postoji. Izazivate oštre reakcije kada nekog hvatate za gušu ili psujete, zašto to radite? - Najgore je da trener dopusti igračima da rade šta hoće. Oni greše, a on ne reaguje održavajući neke lažne odnose, plašeći se da ne izgubi kontakt sa potencijalnim zvezdama, kojima svi počinju da prilaze sa strane i tapšu ih po ramenu. Dugo sam u poslu, u zemlji čuda gde se čovek mnogo troši i sigurno da imam više prava, jer imam više potrošenih nerava i emocija, pa neki put i pogrešno reagujem. Ali te reakcije su mali deo generalno poštenog, pozitivnog stava, punog ljubavi i bliskosti.

Iz takve emocije ima i pogrešnih reakcija, ali je neophodno da se posmatraju u celini, a ne odvojeno. Tokom svih ovih godina izveli ste na zvezdani put bezbroj igrača. Ko vas je pozitivno, a ko negativno iznenadio? - Svaki čovek sa iskustvom mora da zna da drugi iz svoje slabosti veoma teško praštaju bilo kome ko im je mnogo pomogao, a kada nisu unapred to zaslužili. Može da se razočara čovek bez iskustva, a onaj koji ga poseduje ne očekuje ništa, pa ne može da se razočara. Drago mi je što posle svega nisam izgubio dečačku potrebu da volim te ljude i da im dajem. Jer prilikom davanja osećate istu količinu sreće kao i kada dobijate. Znam da je zahvalnost retka osobina. Dovoljno je da je neko pokaže lepim rečima ili spremnošću da me "brani" u mom odsustvu, pred nekim od kolega iskompleksiranim zbog manje uspeha, a zaduženim za atmosferu. Može li Partizan posle svih ovih muka da stigne do 14. uzastopne nacionalne titule ili do finala plej-ofa ABA lige koje obebzeđuje evroligašku ulaznicu? - Ne treba zaboraviti kako smo počeli sezonu.

Drugo leto zaredom bio nam je blokiran račun, i to u vreme prelaznog roka. Otošli su Lovernj, Vesterman, Bogdanović, Bertans, Pavlović se vratio u novembru, Kinsi je spakovao kofere još tokom prošle sezone. Ne možemo da angažujemo plejmejkera do danas. Radili smo u hodu, u teškim ulovima u kojima bi drugi beležili daleko lošije rezultate, ili bi se čak ugasili. Sve je moguće, pa i da ostvarimo ciljeve, ali koliko je realno da se desi? Nije previše. Naučili smo sebe i druge da radimo nerealne stvari, pa kad se to ranije dešavalo, nije nas amnestiralo od obaveza, niti gasilo glad za uspehom, željom da pravimo nova čuda. Čuda se dešavaju, ali ne stalno... GROBARE BIH ČASTIO PARKEROM Kad biste mogli da častite navijače angažovanjem jednog igrača, koga biste uzeli? - Tonija Parkera. Poseduje veliku socijalnu inteligenciju i on je neko ko je motivisao francuske sunarodnike iz NBA da igraju za reprezentaciju.

Parker je i igrački napredovao u San Antoniju svih ovih godina i dizao se sa timom, ali je i igrač koji igra na poziciji plejmejkera, na kojoj smo deficitarni. ZAŠTO JE SVE MIRNIJI... U poslednje vreme neuporedivo hladnije reagujete na sudijske odluke, pa čak i smirujete igrače kad su nezadovoljni, što je nekad bilo nezamislivo? - Reagujem na nepravdu ili kada mi se učini da je napravljena, mada je najčešće ta moja procena tačna. Ako sudija greši bez tendencije, treba mu dati pravo na grešku, jer će da se koriguje. Ali ako postoji tendencija, teško da će da se ispravi, bez obzira na trenerski autoritet. Nagle reakcije štete mom zdravlju, jer dolaze iz stomaka, a štete i timu. Pokušavam da ne reagujem jer je bolje za mene, za tim, a čini mi se da na takav način uskraćujem zadovoljstvo jednom broju ljudi koji upravo žele da vide takve prenaglašene reakcije.

Sportski žurnal - Milun NešovićVanja Marinković, talentovani tinejdžer Partizana NIS, prinudno u ulozi plejmejkera, slično kao i Bogdanović prethodne sezone:Saša je najteži čuvar i najteži za čuvanje, prenosi iskustva 18-godišnji bek Koliko god to nezahvalno zvučalo, povreda Lea Vestermana učinila je Bogdana Bogdanovića jednim od najkompletnijih igrača Evrope i među traženijima na NBA tržištu. Bek u Partizanu, a krilo u reprezentaciji, morao je da se, osim standardnim zadacima šutera, pozabavi i organizacijom igre, tehnikom, kontrolom lopte, razigravanjem ostatka ekipe... Pre nekoliko dana, na utakmici njegovog Fenerbahčea u Milanu, podelio je osam asistencija. Rekord mu je deset, u dresu Partizana, u trenutku kada je počeo lagodno da se oseća na poziciji plejmejkera.

Mnogima, najčešće subjektivnima, dok gledaju talenat Vanje Marinkovića priviđa se superiornost kojom se Bogdanović oprostio od Humske. Inače se odupiremo trendu poređenja dva bisera srpske košarke - jednog koji već sija evropskim terenima i drugog koji se još krije u crno-beloj školjci – ali im putevi nekada neodoljivo liče. Problemi Milenka Tepića sa leđima i Partizana sa plejmejkerima, stavili su loptu u Marinkovićeve ruke. Od pre nekoliko dana punoletni Čuburac bio je startni „kec“ protiv Cedevite, Olimpije i Igokee! - Prvi put u životu igram pleja i nije toliko loše. U početku mi je bilo mnogo teško da se snađem, kada igramo „pet na nula“ nisam znao kuda bi trebalo da trčim. Ali, posle sam ušao u ritam, a onda je stiglo i samopouzdanje. Prvi put sam igrao pleja protiv Cedevite.

To je bila neverovatna kocka... Morali smo da prekinemo mladog asa Partizana. Nismo bili sigurni da li je rekao „kocka“ ili „koska“:- I kocka i koska – smeje se Marinković. - Staviti mene na mesto startnog plejmejkera u utakmici koja možda odlučuje i sezonu je neverovatno. I, pobedili smo! A ja se iz meča u meč sve bolje snalazim. Uopšte nije lako. Opasni defanzivci te čuvaju, „terijeri“ koji te stisnu od starta, a ti bi trebalo da preneseš loptu, izbegneš probleme sa faulovima, organizuješ napad... Sve je isto prošle sezone prolazio Bogdanović, samo što je tada imao 21 godinu, dok je Vanja sa 17 kod Vujoševića zadužio organizaciju napada Partizana. - Pitao sam Bogdana kako mu je bilo kada je počeo da igra na pleju. Kaže mi da mu je posle određenog vremena bilo draže na toj poziciji. Ali, najviše saveta mi daje Tepić, koji je najiskusniji u toj ulozi. I uvek ti kaže nešto pametno. Na pleju Marinković ima Tepića za savetnika, na dvojci Milosavljevića i Pavlovića... Zvuči kao bogatstvo za jednog talentovanog tinejdžera. - Gagi i Saša mi mnogo pomažu, svakodnevno.

Pavlović je u NBA bio deset godina, tačno oseti kada skreneš pogled da te probije i zakuca pored tebe. Ima te fore. Sa druge strane, Milosavljević je petu godinu u Partizanu, zna sve. Kapiten stvarno zna mnogo, ali najbolje što nudi je borbenost i beskompromisna odbrana. Pretpostavku da je i Vanja jedna od Milosavljevićevih žrtvi, mladi bek dočekuje uz uzdah. - Ma, samo mene i čuva. Ali, moram da priznam da mi je malo teže protiv Pavlovića! Jači je. A zamislite kad je neko jači od Gagija! Ja desno - on desno, ja levo - on levo. Uvek je korak ispred. Milosavljević je lud defanzivac, ali je i Saša. Uz izvinjenje što se ponovo vraćamo na Bogdanovića, kažemo Marinkoviću da je Bogdan svojevremeno pričao koliko mu je Pavlović pomogao da unapredi, naprimer, završnicu prodora uz kontakt. - To, to, uvek uz kontakt... I da te napadne kada ne očekuješ. Pun je fora, veliki igrač. Dok nudi trunku opisa atmosfere u timu, jasno je da je Partizan u mnogo boljem momentu od kada su došle pobede. - Jeste lakše, ali je nama uvek atmosfera bila dobra. Spontano smo je podizali posle poraza, ništa na silu.

Biće sve bolje. Na pitanje da li veruje u plasman u plej-of ABA lige, osetili smo Marinkovićevo čuđenje: - Verujem u mnogo više od toga – zaključio je Vanja razgovor koji je vodio nekoliko minuta nakon što mu se završila školska nastava. Odbrana - 90 odsto želja, 10 odsto znanje Neretko se prilikom preuzimanja u odbrani Marinković hrabro postavi sa svojih 195 santimetara i 86 kilograma znatno jačim i višim rivalima. I ne posustaje lako. - Samo uporedite mene i, recimo, Bilana kada stanemo jedan protiv drugog. Za mene je odbrana 90 odsto želja, 10 odsto znanje kako da je igraš i gde da se postaviš. Kada preuzmeš većeg rivala, moraš da ga nateraš da postigne koš iz auta. Izguraj ga, pa ako uspe, svaka čast. Oseća se razlikaVanja Marinković je prošle sezone odigrao nekoliko minuta u prvom timu. Bio je junior koji je svojevremeno dobijao priliku. Uspon je bio vrtoglav. - Osećam napredak, posebno sada.

Baš smo pre nekoliko meseci igrali neke kvalifikacije za HEBA juniorsku ligu, poslati smo Glišić i ja u mlađe kategorije. Tada sam osetio najveću razliku.Nisam preuzimao odgovornost S obzirom na pobedničku seriju Partizana koja traje maltene su u zaborav pali izuzetno teški trenuci na početku sezone. Tada je Vanja Marinković istupio i na nekoliko utakmica zablistao preuzevši odgovornost. - Ne osećam da je baš tako bilo. Sve je išlo spontano, nešto me „puklo“. Protiv MZT-a sam se dobro uveo odbranom i asistencijom. U odnosu na početak sezone Marinković sada „uzima“ mnogo manje šuteva. - Sada su tu Milosavljević, Pavlović, Murić, Tepić, Mačvan...

Večernje novosti - J. JevremovićNi slovo o košarci, kapiten košarkaša Partizana NIS Dragan Milosavljević Sportisti često putuju, ali poseta glavnim turističkim atrakcijama grada nekad traje koliko i dozvoljeni boravak centra u reketu. Vole da gledaju filmove, dobre i efektne kao koš uz faul, ali najčešća greška u koracima pred jutarnji trening je zaglavljivanje do sitnih sati uz ekran ili, ne daj bože, u noćnom provodu.

Prilikom posete „Novostima“, kapiten Partizana NIS Dragan Milosavljević borio se sa ličnim pitanjima kao sa nekim neugodnim čuvarom na terenu, jer zabrana spominjanja basketa onome ko diše za košarku dođe kao nedostatak vazduha. Ali, skromni momak iz Kruševca otvorio je vrata svoje privatnosti mnogo više nego što to čini na društvenim mrežama. - Ne koristim mnogo taj vid komunikacije, jer više volim da budem društven van interneta, na piću sa društvom, devojkom, na ručku sa porodicom. Drug me je nagovorio da otvorim Instagram, ali ne zato što sam neka zvezda, nego zato što hoće da mu lajkujem slike. Kapiten nema zadatak samo da vodi ekipu na terenu, već i u bioskop. To radi svojevoljno, jer je filmofil. Pored knjiga, trener Duško Vujošević voli da preporuči i dobar film, pa čak i muziku. - Kod knjiga se nismo baš našli.

Ne volim mnogo da čitam, što kaže Dule, upala mi dlaka u knjigu kad sam bio mali. Više volim ekran na kome su Denzel Vašington ili Robert De Niro. Često do kasno gledam filmove, prednost je što nikad ne izgledam umorno sutradan na treningu. Umesto što se vrtim po krevetu kad ne mogu da zaspim, bolje da me uspava neka lagana serija. Ne španska, samo turske gledam – izričit je Milosavljević, ali osmeh odaje da ne bi gledao „Sulejmana“ čak ni da na kraju sezone prelazi u Fener, a u klauzuli ugovora mu stoji A1 nivo turskog jezika. Oprobao bi se kapiten crno-belih kao glumac, ali samo ako su mu saigrači pred kamerama momci iz grupe JNA. Kad je šef mogao, može i on. - Super im je spot za pesmu „dajte gol“. Glumio bih i ja u njemu, zašto da ne. Ali bih bio u ulozi davitelja, kao i Dule – uz osmeh poručuje Milosavljević.

Ipak, oskar za najbolji grobarski performans ide u ruke momka koji je započeo akciju povratka Saše Pavlovića u Partizan, snimkom u kome mu poručuje „nemoj da te iznabadabadam“.- Boris Dalo je, pored srpskog, počeo da priča i crnogorski. Sašin uticaj, povukao je akcenat. Neverovatno je koliko je talentovan za jezike, pravi genije. Ja na francuskom znam tek poneku nepristojnu reč koju sam pokupio iz svlačionice. On je u svlačionici jezik novi naučio. I po koju psovku, naravno. Ne učimo ih mi, stranci sami upijaju te reči. A sa Borisom možeš lagano da pričaš na srpskom. Jedino kad ga mrzi nešto da uradi, onda se pravi da ne razume.

Zato Dragan jedva dočeka njegov red da u sobi bude cimer sa Francuzom. - Na svakom gostovanju se menjamo, ali on je najluđi. Uvek nešto lupeta na srpskom. Kad su teški trenuci, jedino me on drži u životu. Nije lako kad odeš u Pariz, a Ajfelov toranj vidiš samo iz aviona. - Hotel, dvorana, aerodrom i tako u krug. Sećam se da smo jednom u Tel Avivu proveli tri dana, jer smo igrali i meč Evroligu i Jadranske. Videli smo plažu, centar, čak smo i u šoping išli! Kad završim karijeru, onda ću natenane da posetim sve te gradove koje volim. Istanbul, Barselona... Valensiju sam uspeo da obiđem dok sam pauzirao zbog povrede, sviđaju mi se ti veliki španski gradovi.

Družimo se sa zvezdašima Kad odu u bioskop zajedno, košarkaši Partizana ne mogu da prođu neopaženi sa gorostastnim Milutinovim. Ipak, još veću pažnju Milosavljević privlači kad se pojavi u kafiću sa Bobanom Marjanovićem. - Družimo se sa Zvezdašima. Ne nešto posebno, ali Bobi je recimo super dečko. Znamo se iz reprezentacije. Ima tu još nekoliko sjajnih momaka. Čudno bude ljudima kad nas vide zajedno, ali to je normalno.