KK PARTIZAN MOZZART BET

Večernje novosti - Đ. Matić Naučili smo sebe i druge da radimo nerealne stvari. Drugi bi se ugasili da žive kao Partizan, rekao je trener crno-belih u opširnoj priči za “Novosti” Nikad teže u klubu, nikad veća ljubav na tribinama. Partizan je u velikoj finansijskoj krizi, ali navijači pune "Pionir" ko god bio rival. O fenomenu na košarkaškim utakmicama crno-belih, karanfilima koje "grobari" donose u dvoranu posle spota grupe JNA, učiteljskom odnosu prema igračima, hvatanju za vrat talenata koje uvek privuče maksimalnu pažnju medija, šansama da i dalje ostane najbolji u Srbiji... pričali smo sa čovekom koji je mnogo više od trenera - Duškom Vujoševićem.

Kako objašnjavate interakciju tima i navijača, koji neprestano pune Pionir?- Publika je osvešćena, tačno prepoznaje težinu situacije u kojoj se klub i tim nalaze i uzroke takve situacije. Njeno prisustvo u ovolikom broju, koje nije realno očekivati u nekim normalnim okolnostima, govori o brizi, spremnosti da se na neki način pomogne klubu koji je svih ovih godina zajedno sa publikom pravio vrhunske rezultate, a sada se nalazi u velikim problemima. Nekada je publika punila dvoranu da bi videla Real, Olimpijakos... Sada navijači dolaze samo iz ljubavi prema Partizanu? - Bio je ranije jedan deo i turističke publike, kako je ja zovem, da vidi Real i Olimpijakos, ali i da bude viđena. Opet, najveći broj ljudi na tribinama gaji iskrenu ljubav prema Partizanu, zna s kakvom ljubavi i stoicizmom se radi u klubu.

Određenim ljudima ne prija ovolika posećenost, ali osetio sam kod publike zabrinutost za klub, kao i bunt. Naravno da takva poseta ima veliku moralnu satisfakciju. Nisam toliko iznenađen, znam šta sam ja uradio, šta svi igrači trpe, sa kojim ljudima radimo i koji ljudi za nas navijaju. Partizan je godinama oduševljavao navijače. Da li im je klub ostao dužan ove sezone zbog kvaliteta tima? - Ovo je odnos publike i igrača u kome su navijači prepoznali u kakvim uslovima rade ti košarkaši i revanšira im se svojom ljubavlju. Ljudi su prepoznali stoicizam.

Ja sam tek primio januarsku platu za 2013, zaposleni nisu primili 11 plata, igrači prime po jednu, dve za sezonu, a treniraju kao da su redovno plaćeni. Svi smo svesni zašto smo dovedeni u takvu situaciju i s kakvom namerom, što kod svih budi inat da se te namere ne ostvare. Mislite da je isključivo neko drugi krivac, možda je nešto i do ljudi u vašem klubu? - Ne bih da ulazim u tautologiju, osim što neprestano moram da objašnjavam kakvo je stanje.

Osnovni krivac je stav države i ljudi na vlasti, onih koji bi trebalo da vode računa o izgradnji sistema finansiranja vrhunskog sporta, o odabiru klubova sa prioritetom kada su u pitanju i interesovanja publike i postignuti rezultati, kreiranju uslova, kroz zakone, za sponzorisanje vrhunskog sporta... Koliko vam znači uloga u spotu grupe JNA i kako komentarišete donošenje karanfila na meč sa Igokeom? - Pozvali su me da učestvujem. To su simpatični mladi ljudi čiji rad cenim. Sviđa mi se kako navijaju za Partizan, kako forsiraju muzički ritam koji odgovara sportskim borilištima. Nisam glumio, nego sam se više samo pojavio. Bilo je raznih komentara, dobronamernih i zlonamernih, ali i taj gest sa karanfilima pokazuje odgovor tim zlonamernim, ujedno i pravilno tumačenje spota i svega što žrtvujem za Partizan.

Šta ste sve igračima, osim što ste im trener? - Pokušavam da im budem učitelj. Iako znaju da primanja nisu redovna i da se radi naporno, vraćaju se Partizanu, ali dolaze i iz drugih država, kao Francuzi Leo, Žofri i Boris, što je jasan gest kakav je naš odnos. Gledam da funkcionišemo kao prijatelji, familija. To su mladi ljudi, koje biram po strogim kriterijumima. Još osećam slast stvaralaštva, a ne samo da koristim gotove igrače. U tim godinama igrači su lomljivi, treba da izgrade radne navike i sportske kvalitete, da emotivnu stabilnost steknu igrajući dobro na terenu. Sami košarkaši pričaju da pokušavate da ih naučite mnogim stvarima koje nisu vezane za struku? - Gledam, znajući kad je važno, da razumeju da podnesu uspeh, da od zvezda ne postanu crne rupe. Pokušavam da učestvujem u vaspitanju, ne zamenjujući ulogu njihovih roditelja, jer je ona nezamenjiva, već uslovno rečeno kao treći roditelj, koji zna šta se sve dešava u sportu i oko njega.

Ti momci nemaju mogućnost da idu redovno u školu, takođe ne žive sa svojom generacijom, u kontaktu su sa menadžerima i drugim raznim profiterima i parizitima koje interesuje novac, pa pokušavam da utičem na njih da steknu određeno obrazovanje, ne samo kroz školstvo, nego kroz knjigu, pozorište, film... Imam veliku brigu za njih i oni to veoma dobro osećaju. Ne možete to da isfingirate, napravite virtuelno, ako ne postoji. Izazivate oštre reakcije kada nekog hvatate za gušu ili psujete, zašto to radite? - Najgore je da trener dopusti igračima da rade šta hoće. Oni greše, a on ne reaguje održavajući neke lažne odnose, plašeći se da ne izgubi kontakt sa potencijalnim zvezdama, kojima svi počinju da prilaze sa strane i tapšu ih po ramenu. Dugo sam u poslu, u zemlji čuda gde se čovek mnogo troši i sigurno da imam više prava, jer imam više potrošenih nerava i emocija, pa neki put i pogrešno reagujem. Ali te reakcije su mali deo generalno poštenog, pozitivnog stava, punog ljubavi i bliskosti.

Iz takve emocije ima i pogrešnih reakcija, ali je neophodno da se posmatraju u celini, a ne odvojeno. Tokom svih ovih godina izveli ste na zvezdani put bezbroj igrača. Ko vas je pozitivno, a ko negativno iznenadio? - Svaki čovek sa iskustvom mora da zna da drugi iz svoje slabosti veoma teško praštaju bilo kome ko im je mnogo pomogao, a kada nisu unapred to zaslužili. Može da se razočara čovek bez iskustva, a onaj koji ga poseduje ne očekuje ništa, pa ne može da se razočara. Drago mi je što posle svega nisam izgubio dečačku potrebu da volim te ljude i da im dajem. Jer prilikom davanja osećate istu količinu sreće kao i kada dobijate. Znam da je zahvalnost retka osobina. Dovoljno je da je neko pokaže lepim rečima ili spremnošću da me "brani" u mom odsustvu, pred nekim od kolega iskompleksiranim zbog manje uspeha, a zaduženim za atmosferu. Može li Partizan posle svih ovih muka da stigne do 14. uzastopne nacionalne titule ili do finala plej-ofa ABA lige koje obebzeđuje evroligašku ulaznicu? - Ne treba zaboraviti kako smo počeli sezonu.

Drugo leto zaredom bio nam je blokiran račun, i to u vreme prelaznog roka. Otošli su Lovernj, Vesterman, Bogdanović, Bertans, Pavlović se vratio u novembru, Kinsi je spakovao kofere još tokom prošle sezone. Ne možemo da angažujemo plejmejkera do danas. Radili smo u hodu, u teškim ulovima u kojima bi drugi beležili daleko lošije rezultate, ili bi se čak ugasili. Sve je moguće, pa i da ostvarimo ciljeve, ali koliko je realno da se desi? Nije previše. Naučili smo sebe i druge da radimo nerealne stvari, pa kad se to ranije dešavalo, nije nas amnestiralo od obaveza, niti gasilo glad za uspehom, željom da pravimo nova čuda. Čuda se dešavaju, ali ne stalno... GROBARE BIH ČASTIO PARKEROM Kad biste mogli da častite navijače angažovanjem jednog igrača, koga biste uzeli? - Tonija Parkera. Poseduje veliku socijalnu inteligenciju i on je neko ko je motivisao francuske sunarodnike iz NBA da igraju za reprezentaciju.

Parker je i igrački napredovao u San Antoniju svih ovih godina i dizao se sa timom, ali je i igrač koji igra na poziciji plejmejkera, na kojoj smo deficitarni. ZAŠTO JE SVE MIRNIJI... U poslednje vreme neuporedivo hladnije reagujete na sudijske odluke, pa čak i smirujete igrače kad su nezadovoljni, što je nekad bilo nezamislivo? - Reagujem na nepravdu ili kada mi se učini da je napravljena, mada je najčešće ta moja procena tačna. Ako sudija greši bez tendencije, treba mu dati pravo na grešku, jer će da se koriguje. Ali ako postoji tendencija, teško da će da se ispravi, bez obzira na trenerski autoritet. Nagle reakcije štete mom zdravlju, jer dolaze iz stomaka, a štete i timu. Pokušavam da ne reagujem jer je bolje za mene, za tim, a čini mi se da na takav način uskraćujem zadovoljstvo jednom broju ljudi koji upravo žele da vide takve prenaglašene reakcije.

Sportski žurnal - Milun NešovićVanja Marinković, talentovani tinejdžer Partizana NIS, prinudno u ulozi plejmejkera, slično kao i Bogdanović prethodne sezone:Saša je najteži čuvar i najteži za čuvanje, prenosi iskustva 18-godišnji bek Koliko god to nezahvalno zvučalo, povreda Lea Vestermana učinila je Bogdana Bogdanovića jednim od najkompletnijih igrača Evrope i među traženijima na NBA tržištu. Bek u Partizanu, a krilo u reprezentaciji, morao je da se, osim standardnim zadacima šutera, pozabavi i organizacijom igre, tehnikom, kontrolom lopte, razigravanjem ostatka ekipe... Pre nekoliko dana, na utakmici njegovog Fenerbahčea u Milanu, podelio je osam asistencija. Rekord mu je deset, u dresu Partizana, u trenutku kada je počeo lagodno da se oseća na poziciji plejmejkera.

Mnogima, najčešće subjektivnima, dok gledaju talenat Vanje Marinkovića priviđa se superiornost kojom se Bogdanović oprostio od Humske. Inače se odupiremo trendu poređenja dva bisera srpske košarke - jednog koji već sija evropskim terenima i drugog koji se još krije u crno-beloj školjci – ali im putevi nekada neodoljivo liče. Problemi Milenka Tepića sa leđima i Partizana sa plejmejkerima, stavili su loptu u Marinkovićeve ruke. Od pre nekoliko dana punoletni Čuburac bio je startni „kec“ protiv Cedevite, Olimpije i Igokee! - Prvi put u životu igram pleja i nije toliko loše. U početku mi je bilo mnogo teško da se snađem, kada igramo „pet na nula“ nisam znao kuda bi trebalo da trčim. Ali, posle sam ušao u ritam, a onda je stiglo i samopouzdanje. Prvi put sam igrao pleja protiv Cedevite.

To je bila neverovatna kocka... Morali smo da prekinemo mladog asa Partizana. Nismo bili sigurni da li je rekao „kocka“ ili „koska“:- I kocka i koska – smeje se Marinković. - Staviti mene na mesto startnog plejmejkera u utakmici koja možda odlučuje i sezonu je neverovatno. I, pobedili smo! A ja se iz meča u meč sve bolje snalazim. Uopšte nije lako. Opasni defanzivci te čuvaju, „terijeri“ koji te stisnu od starta, a ti bi trebalo da preneseš loptu, izbegneš probleme sa faulovima, organizuješ napad... Sve je isto prošle sezone prolazio Bogdanović, samo što je tada imao 21 godinu, dok je Vanja sa 17 kod Vujoševića zadužio organizaciju napada Partizana. - Pitao sam Bogdana kako mu je bilo kada je počeo da igra na pleju. Kaže mi da mu je posle određenog vremena bilo draže na toj poziciji. Ali, najviše saveta mi daje Tepić, koji je najiskusniji u toj ulozi. I uvek ti kaže nešto pametno. Na pleju Marinković ima Tepića za savetnika, na dvojci Milosavljevića i Pavlovića... Zvuči kao bogatstvo za jednog talentovanog tinejdžera. - Gagi i Saša mi mnogo pomažu, svakodnevno.

Pavlović je u NBA bio deset godina, tačno oseti kada skreneš pogled da te probije i zakuca pored tebe. Ima te fore. Sa druge strane, Milosavljević je petu godinu u Partizanu, zna sve. Kapiten stvarno zna mnogo, ali najbolje što nudi je borbenost i beskompromisna odbrana. Pretpostavku da je i Vanja jedna od Milosavljevićevih žrtvi, mladi bek dočekuje uz uzdah. - Ma, samo mene i čuva. Ali, moram da priznam da mi je malo teže protiv Pavlovića! Jači je. A zamislite kad je neko jači od Gagija! Ja desno - on desno, ja levo - on levo. Uvek je korak ispred. Milosavljević je lud defanzivac, ali je i Saša. Uz izvinjenje što se ponovo vraćamo na Bogdanovića, kažemo Marinkoviću da je Bogdan svojevremeno pričao koliko mu je Pavlović pomogao da unapredi, naprimer, završnicu prodora uz kontakt. - To, to, uvek uz kontakt... I da te napadne kada ne očekuješ. Pun je fora, veliki igrač. Dok nudi trunku opisa atmosfere u timu, jasno je da je Partizan u mnogo boljem momentu od kada su došle pobede. - Jeste lakše, ali je nama uvek atmosfera bila dobra. Spontano smo je podizali posle poraza, ništa na silu.

Biće sve bolje. Na pitanje da li veruje u plasman u plej-of ABA lige, osetili smo Marinkovićevo čuđenje: - Verujem u mnogo više od toga – zaključio je Vanja razgovor koji je vodio nekoliko minuta nakon što mu se završila školska nastava. Odbrana - 90 odsto želja, 10 odsto znanje Neretko se prilikom preuzimanja u odbrani Marinković hrabro postavi sa svojih 195 santimetara i 86 kilograma znatno jačim i višim rivalima. I ne posustaje lako. - Samo uporedite mene i, recimo, Bilana kada stanemo jedan protiv drugog. Za mene je odbrana 90 odsto želja, 10 odsto znanje kako da je igraš i gde da se postaviš. Kada preuzmeš većeg rivala, moraš da ga nateraš da postigne koš iz auta. Izguraj ga, pa ako uspe, svaka čast. Oseća se razlikaVanja Marinković je prošle sezone odigrao nekoliko minuta u prvom timu. Bio je junior koji je svojevremeno dobijao priliku. Uspon je bio vrtoglav. - Osećam napredak, posebno sada.

Baš smo pre nekoliko meseci igrali neke kvalifikacije za HEBA juniorsku ligu, poslati smo Glišić i ja u mlađe kategorije. Tada sam osetio najveću razliku.Nisam preuzimao odgovornost S obzirom na pobedničku seriju Partizana koja traje maltene su u zaborav pali izuzetno teški trenuci na početku sezone. Tada je Vanja Marinković istupio i na nekoliko utakmica zablistao preuzevši odgovornost. - Ne osećam da je baš tako bilo. Sve je išlo spontano, nešto me „puklo“. Protiv MZT-a sam se dobro uveo odbranom i asistencijom. U odnosu na početak sezone Marinković sada „uzima“ mnogo manje šuteva. - Sada su tu Milosavljević, Pavlović, Murić, Tepić, Mačvan...

Večernje novosti - J. JevremovićNi slovo o košarci, kapiten košarkaša Partizana NIS Dragan Milosavljević Sportisti često putuju, ali poseta glavnim turističkim atrakcijama grada nekad traje koliko i dozvoljeni boravak centra u reketu. Vole da gledaju filmove, dobre i efektne kao koš uz faul, ali najčešća greška u koracima pred jutarnji trening je zaglavljivanje do sitnih sati uz ekran ili, ne daj bože, u noćnom provodu.

Prilikom posete „Novostima“, kapiten Partizana NIS Dragan Milosavljević borio se sa ličnim pitanjima kao sa nekim neugodnim čuvarom na terenu, jer zabrana spominjanja basketa onome ko diše za košarku dođe kao nedostatak vazduha. Ali, skromni momak iz Kruševca otvorio je vrata svoje privatnosti mnogo više nego što to čini na društvenim mrežama. - Ne koristim mnogo taj vid komunikacije, jer više volim da budem društven van interneta, na piću sa društvom, devojkom, na ručku sa porodicom. Drug me je nagovorio da otvorim Instagram, ali ne zato što sam neka zvezda, nego zato što hoće da mu lajkujem slike. Kapiten nema zadatak samo da vodi ekipu na terenu, već i u bioskop. To radi svojevoljno, jer je filmofil. Pored knjiga, trener Duško Vujošević voli da preporuči i dobar film, pa čak i muziku. - Kod knjiga se nismo baš našli.

Ne volim mnogo da čitam, što kaže Dule, upala mi dlaka u knjigu kad sam bio mali. Više volim ekran na kome su Denzel Vašington ili Robert De Niro. Često do kasno gledam filmove, prednost je što nikad ne izgledam umorno sutradan na treningu. Umesto što se vrtim po krevetu kad ne mogu da zaspim, bolje da me uspava neka lagana serija. Ne španska, samo turske gledam – izričit je Milosavljević, ali osmeh odaje da ne bi gledao „Sulejmana“ čak ni da na kraju sezone prelazi u Fener, a u klauzuli ugovora mu stoji A1 nivo turskog jezika. Oprobao bi se kapiten crno-belih kao glumac, ali samo ako su mu saigrači pred kamerama momci iz grupe JNA. Kad je šef mogao, može i on. - Super im je spot za pesmu „dajte gol“. Glumio bih i ja u njemu, zašto da ne. Ali bih bio u ulozi davitelja, kao i Dule – uz osmeh poručuje Milosavljević.

Ipak, oskar za najbolji grobarski performans ide u ruke momka koji je započeo akciju povratka Saše Pavlovića u Partizan, snimkom u kome mu poručuje „nemoj da te iznabadabadam“.- Boris Dalo je, pored srpskog, počeo da priča i crnogorski. Sašin uticaj, povukao je akcenat. Neverovatno je koliko je talentovan za jezike, pravi genije. Ja na francuskom znam tek poneku nepristojnu reč koju sam pokupio iz svlačionice. On je u svlačionici jezik novi naučio. I po koju psovku, naravno. Ne učimo ih mi, stranci sami upijaju te reči. A sa Borisom možeš lagano da pričaš na srpskom. Jedino kad ga mrzi nešto da uradi, onda se pravi da ne razume.

Zato Dragan jedva dočeka njegov red da u sobi bude cimer sa Francuzom. - Na svakom gostovanju se menjamo, ali on je najluđi. Uvek nešto lupeta na srpskom. Kad su teški trenuci, jedino me on drži u životu. Nije lako kad odeš u Pariz, a Ajfelov toranj vidiš samo iz aviona. - Hotel, dvorana, aerodrom i tako u krug. Sećam se da smo jednom u Tel Avivu proveli tri dana, jer smo igrali i meč Evroligu i Jadranske. Videli smo plažu, centar, čak smo i u šoping išli! Kad završim karijeru, onda ću natenane da posetim sve te gradove koje volim. Istanbul, Barselona... Valensiju sam uspeo da obiđem dok sam pauzirao zbog povrede, sviđaju mi se ti veliki španski gradovi.

Družimo se sa zvezdašima Kad odu u bioskop zajedno, košarkaši Partizana ne mogu da prođu neopaženi sa gorostastnim Milutinovim. Ipak, još veću pažnju Milosavljević privlači kad se pojavi u kafiću sa Bobanom Marjanovićem. - Družimo se sa Zvezdašima. Ne nešto posebno, ali Bobi je recimo super dečko. Znamo se iz reprezentacije. Ima tu još nekoliko sjajnih momaka. Čudno bude ljudima kad nas vide zajedno, ali to je normalno.

Sport - R. NikolićNikola Milutinov, mladi centar Partizana NIS, ne opterećuje se potencijalnim rivalom u plej - ofu, koji je sve izvesniji. Zvuči dominantno kada se izgovori šesta uzastopna pobeda u regionalnom takmičenju, ali košarkaši Partizana NIS nisu tek rutinski „oduvali” srčanog rivala iz Laktaša. Čak bi i konačnih plus devet moglo da zavara one koji preksinoć nisu bili u punom „Pioniru”. Umesto da dvocifrena razlika (59:49) na startu poslednje četvrtine bude zamajac da se Igokea „slomi”, usledilo je skoro pet minuta „uživanja” u roli favorita, dok gosti nisu zapretili da totalno otope minus. Sportsko kockanje je završilo bez posledica po aktuelnog srpskog šampiona, ako se izuzmu pedagoške, verbalne mere trenera Vujoševića u svlačionici. - Nije trebalo da bude teško, ali je, na kraju bilo teško.

Umesto da „prelomimo” utakmicu na plus deset, kada je sve bilo u našim rukama, protivnik se vratio u igru. Imali smo oscilacija, ali posle svega, najvažnije da smo slavili i da nismo prekinuli niz - priča Nikola Milutinov. Mladi centar ne traži opravdanje za padove, koji su doneli „nešto” drame u finišu, ali kaže: - Cele protekle nedelje smo jače trenirali, teže smo ušli u meč i sa težinom smo se kretali. I to je uticalo da ne držimo jači i konstatni ritam svih 40 minuta. Ali Cedevita, čije je treće mesto mnogo primamljivije crno - belima od trenutno četvrte pozicije, u mogućem raspletu za plej - of, i dalje beži „dve” pobede. - Kako smo započeli sezonu, kompletirajući se u hodu, u jednom trenutku je bilo pitanje kako ćemo se uopšte naći u kvartetu, koji će se kroz doigravanje boriti za naslov. Istina je da je mnogo teže dostići i prestići jadranskog vicešampiona, jer imaju i bolji međusobni skor sa nama. Ali, ne opterećujemo se sa onim što može da se desi na kraju sezone u regionalnom takmičenju.

Svaka nam je utakmica izuzetno važna, pa i sledeći okršaj u Skoplju protiv MZT. Potrudućemo se da uvek budemo maksimalni, a za to ima osnova jer igramo sve kvalitetnije, uprkos oscilacijama tokom neke utakmice. Uopšte nije važno protiv koga ćemo igrati, Crvene zvezde ili nekog drugog u polufinalu. Važan je nivo na kojem igramo, a još ima prostora da se „lestvica” diže uvis. Zato i verujem da imamo ogromne šanse da izborimo vizu i od jeseni ponovo zaigramo u Evroligi, kao što je Partizan radio godinama unazad - proradio je „nerv” i kod rođenog Novosađanina, koji je u smiraj prošle godine zakoračio u treću deceniju. Nikola Milutinov je protiv Igokee, na parketu proveo više od tri četvrtine, kako već lagano navikava okolinu, bio dominantan u skoku (8+1), ali nešto slabiji egzekutor sa njegovih, šuterskih (8-3) pozicija. Vizuelni doživljaj, bez bacanja pogleda na papir, kao da ga je bilo svuda „pomalo”.

Ali, umeo je pozicioni konkurent (Duško Bunić) da oteža put do 12. trijumfa crno - belih. - Polazilo mu je za rukom kada smo slabije dejstvovali u odbrani, pa je znao da pravi probleme, što je već moja najveća odgovornost - samokritičan je Milutinov. Slična reakcija stiže i kada se generalno spomenu njegove sve bolje partije i evidentan napredak momka koga srpski zaljubljenici u košarku s pravom vrlo brzo očekuju u nacionalnom seniorskom dresu. - Ja sam najzadovoljniji kada timski odigramo najbolje što možemo. Kada je na početku ABA lige bilo teško, kada smo gubili, nisam ni ja bolje „izgledao” - konstatuje crno - bela „jedanaestica”. Slovo o reprezentacijiMakar širi spisakNikola Milutinov je prošao sve mlađe reprezentativne selekcije, arhivirao svetsko juniorsko srebro pre godinu i po dana, a prošlog leta je problem sa kolenom anulirao poziv Aleksandra Đorđevića. - Morao sam da „odmorim” koleno i ove sezone mnogo „lakše” skačem. Ne bi trebalo trošiti reči koliko znači poziv u A selekciju, zato ću se potruditi da se makar nađem na onom širem spisku.

On igra, i to sve bolje, a „Saša nacionale” ga često gleda uživo, iz lože „Pionira”. Još koja reč o navijačimaMa, strašni su... Duško Vujošević, pored igrača, kao da „trenira” i navijače Partizana NIS. Ako su prvotimci protiv Igokee znali da „pogube” ritam, onima na tribinama, to nije moglo da se desi. Ne samo da nisu stali skoro dva sata, u hladnu i kišovu subotnju noć, nego su bezgrešno znali kada da zagrme ne bili se rivalu „stegla” krv u žilama, a miljenicima još porasla krila. Grobari polako, ali sigurno postaju sociološki izazov... - Ne znam šta da kažem, a još manje umem da objasnim. Kao da smo usred evroligaških obaveza. Samo najkraće - mnogo su „strašni” i, mnogo im hvala. Nadam se da ćemo na kraju znati da im se odužimo - kaže Milutinov. A skoro dupke „Pionir” ne bira rivale onih koje obožava. Sa pesmom se počne i završi, i kada dobiju, i kada izgube...

mozzartsport.com - M. Protić - U svim utakmicama do kraja ćemo da idemo na pobede, pa ćemo videti do kog mesta će to da nas odvede pred plej-of- poručio je Murić. Pre mesec dana Partizan je bio na ivici provalije, „visio“ je plasman u plej-of Jadranske lige, a onda se sve okrenulo. Crno-beli su počeli da nižu pobede, na teren su se vratili povređeni igrači, a među njima i Edo Murić koji je kao i cela ekipa polako, ali sigurno uhvatio ritam. Šampion Srbije sada iza sebe ima šest vezanih pobeda, čvrsto drži četvrto mesto na tabeli i drži sudbinu u sopstvenim rukama. Poslednja u nizu pobeda došla je u subotu u hali Pionir, kada je pala Igokea (74:65) u uzbudljivoj završnici. - Konačno smo ušli u seriju, lepo je kada se pobeđuje. Ostalo nam je još utakmica do kraja ligaškog dela na Jadranu, pokušaćemo da održimo ovakvu formu što duže. Možda smo protiv Igokee ranije mogli da rešimo meč, ali biće nam to velika škola i dobra opomena da na ulazimo u neizvesne završnice- rekao je Murić za MOZZART Sport.

Partizan u 2015. godini još ne zna za poraz, a do kraja ligaškog dela ostalo je još sedam utakmica od kojih će četiri biti gostovanja. - Verujem da ćemo biti još bolji u nastavku sezone. Ne zaboravite da smo tek mesec i po dana kompletni. Pošto smo ispali iz Evrokup sada imamo više vremena za treninge. Na neki način, ta eliminacija koliko je bila loša stvar, sa druge strane nam je plus. Sve u svemu, srećni smo što sada svi radimo zajedno i možemo da napredujemo kao ekipa. Ono najteže je prošlo, sada slede lepe stvari - poručio je slovenački reprezentativac. Kako se bliži završnica ligaškog dela takmičenja, tako su i sve češće priče o parovima u polufinalu, gde će ako stanje na tabeli ostane kao sadašnje, snage odmeriti Partizan i Crvena zvezda. - Nikog se ne plašimo. U svim utakmicama do kraja ćemo da idemo na pobede, pa ćemo videti do kog mesta će to da nas odvede pred plej-of.

Jednostavno, u ovom trenutku ne razmišljamo o protivniku u polufinalu nego samo o prvom sledećem meču - naveo je Murić. Crno-beli još uvek imaju teoretske šanse da osvoje treće mesto, odnosno da u trci za tu poziciji preteknu zagrebačku Cedevitu. U sledećem kolu Jadranske lige Partizan će biti na ozbiljnom ispitu u Skoplju protiv MZT-a. - Znamo svi šta je bilo prošle sezone u Skoplju. Oni će sigurno napuniti halu, svi su motivisani protiv Partizana, moramo da odigramo najbolje što znamo i da budemo svesni svih opasnosti koje nam prete od MZT-a. Ipak, sad smo kompletni, treniramo svi zajedno. Takođe, dobili smo neke važne mečeve krajem prošle i na početku ove godine i odmah nam je poraslo samopouzdanje - objasnio je Murić. Slovenački košarkaš još jednom se zahvalio navijačima na podršci i atmosferi koju prave u Pioniru, iako na početku sezone rezultati nisu bili na očekivanom nivou. - Super je bila jučerašnja akcija sa cvećem. Generalno, stvarno mislim da je atmosfera na tribinama Pionira, ali i u ekipi odlična od početka sezone. Mnogo nam znači podrška navijača, bili su uz nas kada je najteže.

Svi smo kao jedna porodica u Pioniru - istakao je on. Murić je dodao i da je bio pomalo nervozan zbog povratka na teren, ali da će stvari doći na svoje kako budu prolazili treninzi i utakmice. - Malo sam bio nervozan na prvom meču po povratku na teren protiv Metalca, nije me bilo dugo pa nisam znao šta da očekujem. Ipak, ispeglaću sve to kvalitetnim treningom. Sada je lakše svima u ekipi, pošto nas ima više, delimo minute i možemo da ostanemo sveži - zaključio je Murić.

Sport - R. Nikolić Karakter Milenka Tepića, univerzalnog beka Partizana NIS, ne dozvoljava samozadovoljstvo u produženom finišu ligaškog dela regionalnog takmičenja.Moramo da težimo kontinuitetu igre, utakmice, da ne bude padova. Najvažnije da igramo što bolje, onda sve ostalo dolazi na svoje mesto On je jedan od onih koji teško u seniorskoj karijeri može da se seti kada je imao „lufta” tokom nedelje u iščekivanju jedne, jedine utakmice za vikend. Milenko Tepić se na prvu loptu složio, ali, po prirodi precizan i odgovoran, prisetio se: - Slično mi je bilo jedne sezone u Sevilji, u dresu Kahasola - kaže zamenik kapitena Partizana NIS i više za sebe dodaje da i trenutni „višak” vremena proleti, između dnevnih treninga i oficijelnih mečeva.

Crno - beli takvih imaju jedino na regionalnom i najvažnijem koloseku, kojim bi da stignu, prvo do plej - ofa, ali i finala evroligaškog uloga. Evropska sportska priča je završena u prvoj fazi, pa je to ključni razlog što najtrofejniji nacionalni klub ima „manjak” profesionalnih obaveza. Na pitanje da li mu nedostaje Evrokup, ima li možda žala za drugim po rangu kontinentalnim takmičenjem, s obzirom na klupski potencijal, Tepić će: - Neke utakmice smo nesrećno izgubili, jedna lopta nas je delila od one „druge strane”, dok smo neke odigrali na nižem niovu, odnosno slabije od očekivanog, mislim na mečeve u „Pioniru” sa Banvitom i Hapoelom, pa se završilo kako se završilo. Propustili smo neke naše šanse... Niko ne dovodi u sumnju činjenicu da aktuelni srpski šampion nema važnija posla od onog u ABA ligi.

Klub iz Humske je nekako prodisao od trenutka kada je prigrlio (sa željom da ne ispusti) četvrto mesto u ligaškom karavanu. A tek kada su i pobede (pet) počele da se vežu, ni kovanje ambicioznijih planova nije bilo bespredmetna priča. Sagovornik je od drugačijeg materijala, gospodsko umerenog, nešto i ne ide uz njegove godine, ali je njegova karateristika i, ne od juče.

Nije propustio da se ne osvrne, jer, koliko „juče” bilo je samo snova o nizu pluseva. - Poraz od Budućnosti je bio neka vrsta prekretnice, tačka na prvi deo takmičenja i skora od 6-7 kada nije bilo lako i kada je bilo dosta problema. Liga je dosta ujednačena, ima još relativno dosta da se igra, biće pobeda, poraza rivala, konkurenata...Mi ne bi trebali da se bavimo mestom sa koga ćemo u doigravanje, već da igramo što bolje, maksimalno angažovano ne bi li imali što više pobeda i obezbedili učešće u plej - ofu. A ne priča četvrti ili treći, kao da je ono prvo gotova stvar, a nije.

Za Tepića je mnogo važnije nešto što je mnogo teže. - Nema bitnije stvari od popravljanja igre, to je ono oko čega se sve vrti. Ako se taj nivo diže, onda kao logička posledica dolaze rezultati. Ne znam koliko „daleko” možemo da stignemo u „grupi” plej - ofa, ali je najvažnije da ne zavisimo od rezultata protivnika. To i nije najidealnije rešenje, naprotiv. Od početka sezone Milenko Tepić je na poziciji prvog plejmejkera, koja i nije baš najprirodnija u slučaju njegove malenkosti. Ali, prilično „tanka” klupska finansijska situacija i „dovođenje” stranog organizatora igre, koje se proteglo i nadmašilo bilo koje poznato trajno vreme, diktirali su i nove role. Takav, kakav je, nekadašnji reprezentativni bek, trenira, trudi se i, poput maksimalnog profesionalca samo konstatuje: - Znate da se ekipa kompletirala u hodu, ali timski sve bolje delujemo, pa se i ja osećam komotnije. Inače, stara je istina da svaki dobar igrač svakoj ekipi dobro dođe.

Samo da nastavimo sa dosadašnjim partijama, pa još malo bolje, ali i da zdravlje posluži, onda možemo da se nadamo da ćemo pružati najbolja moguća izdanja. Ima toliko iskustva, a trener Duško Vujošević poverenja, da može da kaže šta njegovom Partizanu još nedostaje. - Kontinuitet treninga i nivo utakmica. Igramo na viskom nivou dobar deo meča, a onda uslede prazni minuti. Moramo da se potrudimo da to smanjimo na najmanju moguću meru sa tendecijom ukidanja. Onda ćemo biti pravi - dovoljno dugo se Milenko Tepić bavi košarkaškim poslom, pa ni formula uspeha ne može da bude nepoznanica. Od minusa do plusaZadar i Novo Mesto Kada bi trebalo da izabere, u dosadašnjem delu sezone, mečeve koji su mu se urezali u lepo ili loše sećanje, Tepićevi „pikovi” bi bili: - Najvažnija pobeda je bila ona u Novom Mestu, uoči Nove godine, protiv Krke kada nismo bili kompletni, a nije zgodno gostovanje. Uslovno rečeno, najteži poraz je onaj u Zadru, iako tamo nikada nije bilo lako dobiti utakmicu.

Bez obzira u kom sastavu smo igrali, odigrali smo prilično slabo u odnosu na važnost duela u tom trenutku, poziciju na tabeli. Bili su važni i sudari sa Cedevitom, Olimpijom u „Pioniru”, ali bilo je suviše slabo u Zadru. O večitom rivaluSkor od 18-0 za poštovanje Kada Milenko Tepić odgovara na pitanje o večitom rivalu, onda nijedna strana neće da „premerava”, analizira, traži između redova... - Zvezda ima izuzetno dobar tim i dobro igra na dva fronta, regionalnom takmičenju i Evroligi. Skor od 18-0 je uvek za poštovanje, do toga se ne stiže slučajno, bez obzira ko su bili rivali. To govori o kvalitetu i uigranosti sastava.

Sportski žurnal - B. KostrešMihajlo Andrić, mladi bek Partizana NIS koji je tokom sezone izrastao u igrača koji pogađa najvažnije šuteve.Mihajlo Andrić je jedan od samo četvorice igrača Partizana NIS koji su odigrali sve utakmice u ABA ligi ove sezone. Jedan je od trojice koji nije propustio niti jedan meč u Evrokupu. U regionalnom takmičenju sakupio je i najviše minuta, po ukupnom broju poena treći je strelac tima. Važnije od svega - u ta 132 poena mnogo je onih koji su slamali protivnike i trasirali crnobelima put ka pobedama. Čak i u mečevima u kojima nije bio preterano šuterski raspoložen. Najsvežiji primer – utakmica u Valjevu. Trojka Andrića iz ćoška za 71:81 značila je i kraj utakmice. Dva minuta pre poslednjeg zvuka sirene. To su mu bili jedini poeni na meču. - Prethodno sam promašio tri trojke – precizirao je Andrić. Na kraju, to nije ni važno. Bitnije je da je u trenutku kada se utakmica lomila pogodio.

Tada, kao i sedam dana pre toga protiv Olimpije, ranije i Cedevite, pa i protiv... Važnije je što ga promašaji ne izbacuju iz ritma, ne utiču na odluku da kada se nađe sam na šutu i – šutira. - Trudim se da svaki šut bude plod samopouzdanja i da te promašaje što pre zaboravim – pričao nam je momak koji je početkom godine proslavio 21. rođendan. – Čak i kada promašim, ne prestajem da se nadam da će sledeći put lopta ući u koš. Do sada sam neke baš bitne pogađao, što mi je posebno drago. Nadam se da će tako biti i u narednim utakmicama. Nema dileme da samopuzdanje jača i sa činjenicom da mu trener i saigrači veruju, da u prelomnim trenucima lopta često ide i njemu u ruke. - Osećam se sigurnije. Osećam da sam napredovao u odnosu na početak sezone, da bolje igram. Ovo je definitivno bolji period. Sada mi je i uloga u timu drugačija nego ranije. Osećam se bolje, kao uostalom i svi u ekipi. Sa pobedama dolazi i dobro raspoloženje. Da bi ti bitni šutevi ulazili, potrebno je i da mnogo onih „nebitnih“ uđe. Onih u polumraku „Pionira“, kada se čuje samo lopta – njeni udarci u pod i prolasci kroz mrežicu. - Tih baš dosta mora da uđe – dodao je Andrić. - Ne mogu to da izmerim, nikad i ne pokušavam. Sve ovo zahteva dosta rada, posvećenosti i koncentracije.

Nastaviću da radim, sve jače i jače. Želim da unapredim svoju igru, koliko je god to moguće. Šut, posebno van 6,75, je nešto po čemu ga već prepoznaju. Definitivno njegovo najjače oružje. Ali, da bi uspeo na najvišem nivou, ne sme samo od toga da zavisi. Svestan je toga i mladi Kragujevčanin. - Svakodnevno se trudim da napredujem i u ostalim segmentima igre, da to ne bude samo šut za tri. Svi žele da im igra bude što raznovrsnija. Ni ja nisam izuzetak. O onome čime je trenutno možda manje zadovoljan od, recimo, tog šuta za tri poena, Andrić nije želeo da priča. - Uopšte nisam nezadovoljan – kratko je uzvratio. Ima retku privilegiju da igra u jednom od najvećih klubova u regionu, radi sa jednim od najboljih trenera, stasava pored istinskih asova, kakav je pre svih Aleksandar Pavlović.

Njegovim dolaskom i povratkom Dragana Milosavljevića svima u Partizanu je lakše. Posebno mlađim igračima u spoljnoj liniji. - Uvek je lakše igrati pored dobrih igrača. Osim što možeš mnogo da naučiš od njih na treninzima, na utakmicama su protivničke odbrane koncentrisane više na njih, pa mi ostali imamo više prostora. Samo je neophodno da nastavimo da radimo i napredujemo.

Partizan je u seriji, a sa svakom pobedom ne samo da se plasman na tabeli popravljao, već je i raspoloženje raslo. Osmesi su zamenili sumorna lica sa početka sezone. - Sada, kada smo došli do četvrte pozicije, sve je malo lakše. Svesni smo da je daleko kraj regularnog dela i da nas još mnogo posla očekuje. Ipak, u nastavku će biti lakše, sa manje pritiska ćemo ulaziti u utakmice. Do sada je svaka bila moranje i jeste da je obavezno da dobijemo i sve sledeće kako bismo ostvarili ciljeve, ali sada sa mnogo više samopozudanja ulazimo u njih. A, onda je i lakše – poručio je Andrić. Revanš Igokei Ritam utakmica više nije tako ubitačan. Ali, Metalac je odavno arhiviran, sve misli usmerene na Igokeu koja u subotu stiže u „Pionir“. - Dobro znamo šta nas čeka.

Igokea nam je u prvom delu nanela težak poraz. Daćemo sve od sebe da im se revanširamo. Znamo da neće biti lako. Nadamo se da će navijači ispuniti tribine do poslednjeg mesta i da ćemo uz njihovu pomoć doći do nove pobede. Stvarno su bili izvanredni u prethodnom periodu, punili su dvoranu i bili velika podrška – rekao je Andrić.

Sport - R. NikolićĐorđe Gagić, centar Partizana NIS, ne krije zadovoljstvo zbog boljih izdanja, ali upozoravaOpuštanje ni u snu Lep je osećaj kada pomislite, pet vezanih pobeda, ali mi moramo napred, da nastavimo ovim tempom. Učvrstiti četvrto i napasti treće mesto za plej - of. Znao je pre neki mesec Đorđe Gagić da samokritično kaže kako ne sme da dozvoli da brzo uđe u problem sa ličnim grešakama, a u to vreme, ni Partizan NIS nije mogao da se pohvali rezultatima. Više je bilo, korak napred, dva koraka nazad, iz raznih razloga. U međuvremenu, izvesne stvari su počele da dolaze na adekvatno mesto. Stameni Benkovčanin, koji je u smiraj 2014. napunio 23 godine, lagano popravlja individualna izdanja, a isto važi i za tim. - Moglo bi se reći da „hvatamo” formu i to u nekoj vrsti tradicionalnog perioda, posle Nove godine.

Ovo mi je treća klupska sezona i, pomenuto se ponavlja poput nekog nepisanog pravila. Mislim da smo od početka bili u sadašnjem sastavu, da ni otvaranje sezone ne bi proteklo kako je proteklo. Prvo, čekali smo Milosavljevića da se do kraja oporavi posle teške povrede i operacije, pa su došli Mačvan i Pavlović. Kada smo se uigrali, osetilo se to i po rezultatima. Jednostavno, nedostajalo nam je vremena da treniramo, igramo i uklapamo sastav koji se u hodu kompletirao. Sada je to već neka sasvim druga priča - smatra centar crno - belih.

Hvatanje daha i koraka sa konkurencijom, pre svega, u regionalnom takmičenju, imalo je svoju cenu, a još je daleko od obavljenog posla. - Bilo bi pogubno da se opustimo, to ne dolazi u obzir. Znate, lep je osećaj kada pomislite, pet vezanih pobeda, ali mi moramo napred, da nastavimo ovim tempom. Odnosno da ne dozvolimo da nam neko preotme četvrtu poziciju na tabeli ABA lige, ali i da pokušamo da napravimo nešto više. Teoretski čak i lider šampionata, koji je završio posao oko plej - ofa može da sklizne na četvrto mesto, ali ako se držimo prakse, klub iz Humske, pod pretpostavkom da odbrani četvrto mesto, poziciju bi najverovatnije mogao da popravi za stepenik više, što bi realno bilo „mimoilaženje” crveno - belih u polufinalu.

Ali, ima još da se igra i igra... - Mislim da imamo šanse da budemo treći, ali ne volim to da apostrofiram dok ne odigramo još nekoliko kola, barem polovinu od onog što je preostalo u ligaškom delu. Raspored nije uopšte loš kada je u pitanju Gagićev klub? - Jeste, ali kada se setim početka i onolikih gostovanja, a mi nekompletni, nije bilo lako. I platili smo cenu, recimo visokog poraza od Cedevite, koji nismo uspeli da anuliramo u revanšu u „Pioniru”. Kakav je trenutni raspored na tabeli, oni nam, za treće mesto beže, zapravo „dve” pobede. A ima još nešto, najteže se igraju unapred dobijene utakmice, a takvih će biti u preostalih osam okršaja.

Poput onih koje se „podrazumevaju” da moramo da dobijemo. Ipak, najvažnije je da smo se popravili, rezultatski i igrom.Đorđe Gagić je odigrao nešto manje od poluvremena u Valjevu, ali prilično precizno, svodeći greške na minimum, za šta je nagrađen najvećom indeksnom „kvotom” (21) u crno - belom taboru. - U košarci se zna, prvo tim, pa pojedinci. Mnogo nam znače Saša (Pavlović) i Milan (Mačvan), svima, pa i nama na centarskim pozicijama. Dobili smo na sigurnosti i, što je još važnije, na samopouzdanju.

Lepo je kada se pobedi na teškom gostovanju kakav je bilo slučaj protiv Metalca, ili kada pogledaš statistiku. Ali, može i mora bolje. Srčani borac kod koga, ako baš sve zataji, trud neće nikada, odlično zna da je košarkaški deo Humske mesto gde se „gaje” najviše ambicije uprkos finansijskim problemima bez kojih već nekoliko godina ne može kao jedne od udarnih tema. U svetlu pomenutog, pored okršaja u ABA ligi, ide se u susret i Kupu Koraća, za manje od mesec dana u Nišu. - Sa Partizanom je uvek tako, ali je primarno regionalno takmičenje. Međutim, doći će i vreme Kupa, a kasnije i Superliga, odbrana domaće titule. Od nas se uvek očekuje da pružimo maksimum i probamo da stignemo kao najbolji do kraja trke, videćemo...- završava Đorđe Gagić.

Naslednik Jovan Nije „prohodao” do „Pionira” Tata Đorđe već ima najmlađeg navijača. Naslednik Jovan će za koji dan šest meseci, ali, istini za volju, još nije „prohodao” do „Pionira”. - Nije, ali po kući uveliko „vršlja”, a i ne propušta utakmice Partizana na televiziji. Biće vremena da stigne i na lice mesta - kaže ponosni tata. Zajednički duh Podatak za ponos Crno - beli lakše dišu sa novim - starim članovima Mačvanom i Pavlovićem. - Lakše i funkcionišemo, pokriju greške, recimo moje - samokritičan je Gagić - A tek saveti, dobro dođu, posebno saigračima koji su baš mladi. Ali, slično važi i za Luku (Bogdanović) i Tepu, ma ponosni smo na zajednički duh.

Sport - R. NikolićAleksandar Pavlović, iskusno krilo Partizana NIS, kome bi mogli da pozavide na žaru, energiji, želji i još po nečem: Nije važno u kojoj si dvorani, u kom mestu, toliko sam se uželeo ovog naroda, atmosfere, a tek naši navijači, priča za sebe Pet pobeda u nizu, u klubu kucaju u drvo - svi zdravi, budi li se lav iz Humske u jednoj od turbulentnijih sezona otkada su različite generacije diktirale odnose i vrednosti pod obručima regiona i Srbije. Nije Partizan NIS još ništa završio po pitanju klupskih ciljeva, koji se, u vreme kada se o tome obično priča, uglavnom nisu konkretno ni pominjali u silnoj borbi sa tankim finansijama. Po poslednjem, i dalje, ni visibabe, a kamoli ruže da procvetaju, ali momci u crno - belom su zaigrali. Mnogo bolje i zrelije nego kada se sezona otvarala.

Više se ne broje porazi, nego pobede u regionalnom takmičenju sa aromom evroligaške pozivnice najboljima (finalistima plej - ofa). Uspešno arhiviranje gostovanja u Valjevu bio je još jedan korak ka „cementiranju” pozicije, koja obezbeđuje doigravanje. Trenutno, sa četvrtog mesta, iste mete - isto odstojanje s obzirom na ubedljiva izdanja Budućnosti i Cedevite, ali i Olimpije, koja se lako ne odriče od ambicija. Aktuelni srpski šampion je skoro kompletan (bez Bezbradice), ne baš lako i glatko, ali prilično dominantno izašao na kraj sa Metalcem. A Aleksandar Pavlović je opet bio jedan od onih bez koga bi sve bilo teže, rizičnije, neizvesnije... Uostalom, nikoga srećnijeg od navijača najtrofejnijeg srpskog kluba, kada se vratio, da pomogne, kao i u sred prošle sezone, rođeni Baranin. - Sve je bilo fenomenalno, od ambijenta do, logično, rezultata. Zbog poslednjeg su domaćini verovatno razočarani, ali je bilo pravo uživanje igrati u Valjevu, pa to je pravi grad košarke. A mi smo krajnje ozbiljno shvatili taj duel i, idemo dalje - raspoloženo priča krilo.

Nekadašnji član NBA karavana, čak čitavu deceniju u sedam klubova, nikada nije krio da mu je Partizan, pored profesionalnog izazova, nešto „više” u karijeri. Teško je shvatiti tu količnu emocija, a još teže žar i energiju u 31. posle najvećih scena i okršaja, kao da je na početku dokazivanja... - Uvek sam davao kompletnog sebe, takav sam, a kad uza sebe imaš takve navijače kao što ih ima Partizan, onda ništa ne boli, nema umora. Pa i ako ima, istrčiš na zagrevanje, a „Pionir” već 80 odsto pun i, sve zaboraviš, ne bih znao kako drugačije da objasnim.

Ipak, tolika želja, a tek se igra jedna u moru važnih utakmica, pa u nekoj maloj dvorani, sve je to daleko od nekadašnjih velikih pozornica, ali... - Ma uopšte o tome ne razmišljam, niti gledam iz tog ugla. Pa ja sam se toliko uželeo ovog naroda, atmosfera, ovdašnjih utakmica, uživam i igram u najkraćem. Kako da te ne ponese ambijent kada se napuni „Pionir” ili ovo poslednje, valjevska Hala sportova, ti ljudi, navijači... Ni posle skoro dve profesionalne decenije strast Pavlovića ne popušta, a tek da bude još trofeja sa klubom za koji ceo život navija i koji je gledao i kada je karijera tekla negde, tamo daleko... - Timski ide na bolje, logično, nije to još uvek maksimalno, ali hvatamo zalet.

Kada gledam iz ličnog ugla, mislim da ulazim u formu i bolje se osećam nego kada sam se gnjavio sa lakšim povredama u poslednja tri meča. Crno - beli su prvo „gledali” ka kvartetu pozicija ABA lige u periodu kada je bilo više minusa od onog drugog. Onda su uhvatili korak, šta i kako dalje? - Krajnji cilj je plasman u plej - of. Sve ostalo da sada kombinujemo, prilično je u vazduhu. Osnovna ideja vodilja bi trebalo da bude maksimalno obezbeđivanje četvrtog mesta. Da pričam koliko bi trebalo još da dobijemo utakmica u preostalom ligaškom delu, ma nisam te prirode. Uvek moramo da doigramo do poslednjeg atoma, da u svaki duel ulazimo da moramo da dobijemo da bi bili sigurni za doigravanje. Jer, gde je ko trenutno na tabeli, a ima još osam kola i pet, šest konkurenata, sve je otvoreno. Znači, uvek odigrati žestoko, na pobedu i ne boli glava - jednostavno će Pavlović. U prilog tome da crno - belima i ne predstoji tako težak zadatak, bivši reprezentativac nastavlja: - Imamo sasvim dovoljno vremena i prostora za trening, igramo jednu utakmicu nedeljno, idealno za tim gde ima mladosti i neiskustva.

Nema osvrtanja na niz koji je iza nas, samo pogled napred. Sledeći rival, maksimum i, tako do kraja ligaške faze. I, da ne zaboravim, da nas sve zdravlje posluži - poručuje Saša Pavlović.Šta je najvažnije SRCE PRE BOLA- Ne bih se bavio više košarkaškim poslom, da nisam u stanju da igram punog srca. Da se razumemo, svaki profesionalac u karijeri odigra 90 odsto mečeva preko granice bola odnosno počne sa tim osećajem, ali kada se zagreješ, onda počneš da osećaš nešto drugo. Igru, navijače, atmosferu, ništa drugo nije važno - priznaje Pavlović.I kada je mnogo teško DIŠEMO KAO JEDAN O tome kako Partizan NIS (ne) stoji finansijski najbolje, kako se kasni sa platama igračima i ostale nevesele teme, Duško Vujošević se potrudio da se dovoljno puta oglasi. I kada ga stigne neblagonaklon pogled ili (in)direktna opomena, trener Partizana obeća da će da nastavi da priča. A igrači, ćute igraju i, gaje li nadu u bolje sutra? - Trener radi neverovatan posao, onako kako bi uvek trebalo. Kada bira igrače, na prvom mestu, ili barem ravnopravno su ljudski i košarkaški kvaliteti.

Znao sam situaciju i kada sam se vraćao u klub, kao i ostali članovi, ali dišemo kao jedan. Iz svega možeš nešto da „izvučeš” za sebe ako si maksimalno dobar. I to je to, da ne pričamo više o novcu. Ali, otkriću ću vam nešto. Vraćamo se iz Valjeva, posle utakmice, a priča sa Mačvanom ide otprilike ovako - nikada možda nije bilo teže klubu finansijski, a atmosfera, ma ne da se opisati. I to je naša pobeda, i to velika - iskusno će Saša.Brojčani odnos na tribinama SKUPE SE, PA SE RAŠIRE Na pitanje o brojčanom odnosu navijača na tribinama valjevske Hale sportova, Saša će šeretski: - Na početku utakmice, Metalac je imao malo više simpatizera, ali je i „grobara” bilo sasvim dovoljno. Na kraju, kada smo ih pozdravljali i pevali, kao i uvek, kao da ih je bilo više...

Naše novine - Dragana Lajšić

"Ne razmišljamo sada o tome da li ćemo biti treći ili četvrti na tabeli, naši ciljevi se znaju - želimo ponovo u Evroligu i da osvojimo domaću titulu" 

U Partizanu se konačno lakše diše! Napravili su crno-beli seriju od pet uzastopnih pobeda, poslednja u nizu došla je protiv nezgodnog Metalca u Valjevu (72:83), u hali u kojoj su se mnogi favoriti okliznuli i ostavili bodove. Srpski šampion od kraja prethodne godine ne zna šta to znači izgubiti utakmicu, pa je jasno da je ovih dana atmosfera u Humskoj mnogo bolja nego ranije. 

Znači povratak Murića

Potvrđuje to i kapiten crno-belih Dragan Milosavljević, koji konačno može da odahne. Brod koji predvodi zauzeo je pravi kurs i sigurno plovi ka odredištu - plej-ofu ABA lige. 
- Mnogo nam je važna pobeda u Valjevu. Znamo svi da je Metalac na svom terenu napravio mnogo iznenađenja, da su bili dželati i Cedeviti i Budućnosti, našim direktnim rivalima za mesto u plej-ofu. Najvažnije je da mi nismo kiksnuli. Nismo se zavaravali da će biti lako, znali smo da nas čeka teška i neizvesna utakmica, a naš kvalitet je i u tome što smo ponovo uspeli da prelomimo na samom kraju - istakao je Milosavljević za Naše novine. 
Povratak Ede Murića u ekipu je, nadaju se svi u taboru crno-belih, kraj crne serije povreda koja je pored svih ostalih nedaća takođe zadesila izabranike Duška Vujoševića u ovoj sezoni. Protiv Metalca najzad su sve snage bile u pogonu. 
- Znači to i za samopouzdanje. Kada znaš da čim izađeš sa terena može da te zameni neko ko je gladan igre i ko je pun energije. Edo se konačno vratio i nadam se da smo završili sa povredama. Delujemo mnogo bolje na terenu, konačno smo kompletni i napokon postajemo dobar tim koji će u narednim mečevima samo napredovati. Čekaju nas teški dueli do kraja regularnog dela ABA lige, a mi ćemo u svakom ići na pobedu. Videćemo koliko ćemo ih na kraju i skupiti. 

Ekipa je kao porodica

Posle serije pobeda Partizana i nekoliko lošijih rezultata rivala, pre svega Budućnosti i Cedevite, počele su kalkulacije da li je na kraju bolje zauzeti treće ili četvrto mesto i tako izabrati rivala za plej-of. 
- Čujemo i mi takve priče, ali verujte, kod nas nema nikakvog kalkulisanja. Naši ciljevi se znaju, klub želi ponovo u Evroligu, a tamo se dolazi preko finala plej-ofa. Preko koga ćemo tamo stići, najmanje je važno. Naravno, želimo i domaću titulu, videćemo da li je ovogodišnja ekipa kadra da sve to i ostvari. Atmosfera u svlačionici sada je značajno drugačija. 
- Prvo, nama je atmosfera u ekipi uvek bila dobra. Ali, da se ne lažemo mnogo je drugačije kada non-stop gubiš i to ubedljivom razlikom, bilo nam je tada teško da se pogledamo u oči. Sada je stvarno sve sjajno, družimo se i van terena i zaista ličimo na pravu porodicu - poručio je Milosavljević. 

Nemam strah na terenu

Prošlo je mesec i po dana od kako se Dragan Milosavljević vratio na teren posle teške povrede prednjih ukrštenih ligamenata koja ga je od parketa odvojila skoro deset meseci. 
- Osećam se mnogo bolje i sigurnije. Spreman sam i psihički i fizički i zaista uživam u košarci. Nemam strah od duela na parketu iako kažu da je to normalno za povratnike od ovako teške povrede. Da kucnem u drvo, zaista sve ide u dobrom smeru - jasan je kapiten crno-belih. 

Milutinovu "prijao" Pavlovićev lakat

Centar Nikola Milutinov morao je posle jednog duela sa Sašom Pavlovićem na treningu na zašivanje brade. Brzo je prostrujala vest o njihovoj navodnoj tuči. 
- Ma kakvi, to su gluposti. Pa takve stvari se dešavaju na treningu ispred zgrade, a kamoli kada su u duelu profesionalni sportisti. Uostalom, Nikola je odlično odigrao meč u Valjevu, dobro mu je to sve izgleda došlo da ga malo prodrma. Ponavljam, atmosfera u ekipi je i više nego dobra - nasmejao se na kraju popularni Gagi.