Sportski žurnal - M. NešovićDragan Milosavljević, momak koji je na sebe preuzeo najveći deo krivice za poraz u derbiju, veruje u bolji ishod u nedelju. Svako pitanje o završenom derbiju nosi priču o narednom. Analiza prethodnog meča sa Crvenom zvezdom Telekom posmatra se u kontekstu duela koji će se tek voditi u nedelju. Greška iz Čaira ispravlja se kako bi u Pioniru bilo bolje. Partizan nije osvojio Kup, ali je za budućnost crno-belih (u svakom smislu) mnogo važnije šta je izgubljeno polufinale nagovestilo.

Da li Zvezda može da se pobedi u nedelju 1. marta. Ako ne tada, onda će verovatno morati da se pobedi tri puta u polufinalu ABA lige. Da li je to izvodljivo? Na kraju krajeva, da li bilo šta može da se nagovesti na osnovu viđenog na Kupu? Dragan Milosavljević pokušava da ponudi odgovore. Momak koji je posle polufinala rekao „moja je krivica najveća“. Kapiten je prvo objasnio tu izraženu samokritiku posle meča sa Zvezdom. - Od početka nisam dobro ušao u meč. Nisam igrao sa dovoljno energije i koncentracije u odbrani, a u napadu sam pravio previše grešaka, dosta i promašivao. Moja je krivica najveća u smislu da sam baš ja taj koji bi ekipi trebalo da daje čvrstinu i energiju u odbrani, a to nisam uradio – priča Milosavljević.

Crvena zvezda Telekom je bila favorit, Partizan je jurio pehar iz drugog plana. Logično je da crveno-beli budu pod većim pritiskom. Jedno promašeno slobodno bacanje Zvezde, čak 14 Partizana, govore drugačije. - Kod nas je bila prisutna velika nervoza, od prvog minuta se to osećalo. Nismo mogli da pogodimo penale, u igri nije postojala tečnost, tako da nismo prikazali ništa od onoga što smo se dogovorili. Još malo smo se zadržali na slobodnim bacanjima koje je Milosavljević objasnio jednom rečju: - Nervoza! Videlo se da je Zvezda ušla u meč mnogo bolje, agresivnije, borbenije, igrala je svoju igru.

Pustili smo rivala da trči kontre, a tu je veoma moćan. Razigrali su se lakim poenima, a mi nismo imali dva takva koša. I pored svega, Partizan je bio u igri do samog kraja – presekli smo pitanjem kritiku kapitena. - Ceo meč smo bili blizu, došli smo i na tri razlike, tada imali četiri napada za izjednačenje. U tim trenucima nismo imali ni sreću. Okolnim putem došli smo do suštine – da li je Kup pokazao da Partizan, uz malo više koncentracije, može da pobedi Zvezdu, ili su crveno-beli ipak neprikosnoveni u zemlji i regionu. - Verujem da možemo da ih savladamo. U Nišu smo igrali veoma loše, što je bilo očigledno, a skoro celu utakmicu smo bili blizu, malo nam je nedostajalo. Ovako lošu igru ne možemo da ponovimo.

Jasno je da moramo da korigujemo greške i da pre svega uđemo bez glupe i nepotrebne nervoze. Onda će i sve ostalo doći na svoje mesto. Ne sme da se dešava da nam se napad svodi na individualna rešenja, kao u Kupu, gde smo pokušavali jedan na jedan, srljali... Nismo imali dva-tri dodavanja u toku napada. Utakmicu smo završili sa pet asistencija! Uvek je teško kada se izgubi od najvećeg rivala. Ipak, sjajni bek smireno komentariše: - Kup je prošao, nemamo ni vremena da žalimo za njim. Očekuje nas važna utakmica u nedelju, protiv istog protivnika. Teško je dobiti jednu ekipu dva puta zaredom, a mi znamo gde smo grešili. Više je bio problem naša loša, nego Zvezdina dobra igra. Do polufinala ništa nije nagoveštavalo da ćemo biti slabi, podizali smo formu, vezali deset pobeda, a onda doživeli kiks. Problem je bio u našim glavama. Nismo bili spremni za veliki meč, a Zvezda je ove sezone imala mnogo više takvih utakmica sa jakim rivalima. Tu se stiče iskustvo i sada oni bolje znaju da se ponašaju u tako važnim utakmicama. Naredni meč je za nas izuzetno bitan. Ukoliko Partizan pobedi crveno-bele, postoji realna šansa da se beogradski rivali ne sretnu u polufinalu ABA lige. O tome mnogi pišu i pričaju, ali ne i igrači. - Ne razmišljamo o protivniku u plej-ofu, već kako da se plasiramo tamo. Ako uspemo, biće teško protiv bilo koje ekipe.

Probaćemo da budemo što bolje plasirani, voleli bismo da dođemo čak i do prednosti domaćeg terena, što bi moglo da bude presudno. U svlačionici isto što i na konferenciji Posle poraza, u svlačionici Partizana kapiteni obično imaju šta da kažu ekipi. - Rekao sam im isto što i na konferenciji. Svi smo pravili greške, svi smo bili prenervozni, ali da je najveći deo krivice moj, da nisam obavio svoj posao – prenosi nam Milosavljević. Sigurni smo da je mišljenje saigrača bilo drugačije, da su to i rekli omiljenom među njima. Sve u granicama sporta Okršaj ljutih rivala u Nišu je odisao fer-plejem. Kod nekih manje, kod drugih više, ali celokupno na visokom nivou sportskog ponašanja. Milosavljević je bio jedan od onih koji je pokazivao kako derbi može da se igra sa maksimumom borbenosti i pristojnosti. - Uvek bi trebalo da bude sportski ambijent. Biće i bilo je jačih kontakata u želji za pobedom, biće grublje igre i prljavih faulova, ali je i to sastavni deo igre.

Čak i u manje važnim utakmicama, kamoli u onima za trofej. Bitno je samo da nema incidenata i da se svi ponašaju u granicama sporta – kaže dobri 25-godišnji Kruševljanin. Obavezujuća vernost Za navijače ne postoji teži poraz od onog u derbiju. Međutim, s obzirom da Partizanove pristalice ove sezone pomeraju granice vernosti prema klubu u najtežim trenucima, tako se i sa tribina Čaira dugo orila pesma podrške crno-bele publike. - To što oni pokazuju je neverovatno i zaista nigde ne postoji. U trenutku kada je klub imao toliko loše rezultate i kada je tako teška situacija, navijači su sve više i više na utakmicama, sve jače nas bodre. Prepoznali su trenutak kada nam je najteže, a ovo jeste jedna od najkomplikovanijih sezona Partizana. Ti ljudi su pokazali nesvakidašnju vernost. U pitanju je retkost koja nas obavezuje više od svega da već od sledeće utakmice igramo bolje.