Povrede su splet okolnosti, koje u slučaju Partizana nisu bile najpovoljnije - ističe predsednik crno-belih, koji je pričao i o nepromenjenim ambicijama, pojačanjima... U sportu može da se desi poraz, a tek povreda, ali kada se tome doda i slučaj odstranjivanja najboljeg igrača usred utakmice, onda „zasvetli“ pred očima. Malo je previše, čak i za košarkaški kolektiv Partizana, koji poput magneta privlači negativnu karmu u nešto više od pola godine. Posle teških ozleda trojice prvotimaca, samo je još nedostajalo da Bogdan Bogdanović, doduše silom nediscipline, završi u svlačionici tokom preksinoćnog meča ABA lige sa MZT u „Pioniru“ (66:73). A kada oluja sa parketa preti da se prenese tamo gde joj opasno nije mesto, dugogodišnji predsednik najboljeg srpskog kluba Predrag Danilović racionalno spušta loptu. - Za sve u životu, pa i u ovom našem poslu, uprkos maksimalnom zalaganju, radu, potrebno je i koje zrnce sreće. U nekim periodima bitisanja kluba smo je imali, trenutno koji gram nedostaje.
Ne mogu „dušebrižnicima“ da zabranim da prave razne teorije, ali mogu da im poručim da je kod nas sve pod kontrolom. Verovatno bih bio zadovoljniji i srećniji da smo mogli nešto da „preskočimo“... - kaže Danilović. Nekadašnji proslavljeni reprezentativac ima spremno objašnjenje i na najsvežiji primer sa reprezentativnim bekom. - Nema nikakvog slučaja, takve stvari se dešavaju. Zar bi trebalo da tumačim odluku trenera Vujoševića? Nema potrebe. Uopšte ne sumnjam u postojanje razloga zašto je Bogdanovića, čiji potencijali su dobro poznati, a koga plus izuzetno voli, poslao put svlačionice. Danilović želi i da dodatno pojasni oficijelnu formulaciju „nedisciplinovano ponašanje“. - Nije to ni u kakvom ružnom smislu, takvi momenti mogu da se dogode na treningu, utakmicama, ko zna koliko puta. Ko se profesionalno bavio sportom, zna o čemu govorim. Nema potrebe da se digne tolika prašina. O tome da li je trenerski autoritet, po cenu hodanja po ivici, vrh klupske hijerarhije, Danilović kaže: - Naravno. Tako se funkcioniše u svim ozbiljnim klubovima.
Na kome je veća odgovornost, odnosno zasluga za sve ono što se (ne)uradi? Pa, na treneru. On bira igrače, on krvnički radi sa njima. Njegove se odluke ne dovode u pitanje, ako si ozbiljan. Ako bi drugačije razmišljao, iza nas ne bi bile sve ove godine uspeha. Crno-beli su u delikatnoj situaciji izazvanoj brojnim povredama, mora li se i tada „trenirati strogoća“... - Ne bih to tako nazvao, već sam objasnio da se to dešava i, dešavaće se, ali nije niakakav signal na uzbunu. Lako je biti general posle rata. Na pitanje da li ćemo reprezentativnog beka videti u timu u prvom sledećem (evroligaškom) duelu, koliko već 31. januara protiv Lokomotive Kubanj, Danilović kaže: - To je pitanje za trenera, ali mislim da je reč o trenutnoj sankciji.
Uostalom, možda sve to što se desilo, bude od koristi Bogdanoviću, čak sam ubeđen u to. Nema potrebe da pričam o njegovom talentu, igračkom iskustvu, potencijalu, vratima koja se otvaraju... Ali, košarkašku veštinu, igrački instinkt ne prate i određene stvari, zasada. Ako će Bogdanović brzo u vatru, dva izuzetno važna takmičarska fronta (regionalni, evroligaški), to nažalost, neće biti slučaj sa Leom Vestermanom i Draganom Milosavljevićem, koji su zbog povrede prednjih ukrštenih ligamenata završili tekuću sezonu. Zbog iste povrede, na svu sreću, Davis Bertans, privodi bolovanje kraju. Nije li lošem zdravstvenom biltenu kumovala preopterećenost raspoloživog igračkog kadra, jer klupa nije bila dugačka... - Da se vratim na početak i - sreću. Sve je to splet okolnosti, koje u slučaju Partizana nisu bile najpovoljnije. Sigurno je da su razni problemi pomalo „kumovali“, ali ne može da se pravi lista, od broja jedan, pa nadalje. Ne možete baš uvek sve da objasnite pod parolom „dva plus dva...“ Kako će i gde će Partizan do kraja sezone. - Naše ambicije su uvek iste, ne odričemo se plena („pobeda“), niti ćemo od toga bežati. Trudićemo se da budemo makasimalni, da damo sve od sebe...
Ako se baš i desi da ne uradimo sve ono što smo planirali, čestitaćemo drugima i nastaviti našim, dobro znanim putem. Nije valjda pitanje života i smrti, ali nas i ne oslobađa obaveze i najviših ciljeva - zaključuje Predrag Danilović. SVE U ROK SLUŽBE DA li imate slično iskustvo, poput Bogadnovića, iz vaše igračke karijere? - Naravno da je bilo toga, dok sam igrao u Italiji, ali i u Partizanu, sa Duletom Vujoševićem. Sve to ide u rok službe i na neki način je normalna stvar. UMORAN OD PRIČE NA pitanje da li je umoran od hronično teškog zatvaranja finansijske konstrukcije kluba, Danilović ističe: - Umoran sam od priča, ubeđivanja da Partizan vredi više pažnje i brige, pre svega državnih organa. Ne kažem da je država napravljena da bilo koga izdržava, pa i naš klub. Ali...
Za sve što smo radili i radimo, već 12, 13 godina, potrebno je više razumevanja i pomoći. Već dugo na najbolji mogući način reprezentujemo klub i zemlju. ŠTO PRE POJAČANJA Poslednja povreda doskorašnjeg kapitena Dragana Milosavljevića prelila je čašu, a osmeh je nestao sa klupskih lica. - Logično da gledamo da što pre dovedemo pojačanja, u najkraćem mogućem roku. Ipak, ne želim da licitiram sa brojem dana. A i znate da nikad nismo dovodili da bi nekog doveli. Da nismo u finansijskoj situaciji u kojoj jesmo, bilo bi drugačije, ovako... Na početku smo se opredelili za „malog“ Daloa, veliki talenat, ali on tek treba da počne da igra košarku. R. NIKOLIĆ
