Večernje novosti - Đorđe MatićNajlepši poklon za ovaj 18. rođendan bile bi mi titule u ABA ligi i domaćem šampionatu. Vujošević je najbolji trener u Srbiji - kaže slavljenik Vanja. Vanja Marinković će u petak zakoračiti u "svet punoletnih". Ali, srpski i evropski biser, čiji sjaj uveliko osvetljava beležnice brojnih poslenika kontinentalnih giganata i NBA timova i pre svega oduševljava ogroman broj ljubitelja igre pod obručima, u košarkaški svet odraslih ušao je još prošle sezone (bio povremeni član crno-belog tima). Trener Partizana, Duško Vujošević ga je 4. oktobra, pred početak meča sa Solnokom, na otvaranju ovosezonske ABA lige, "imenovanjem" za člana startne petorke uveo u prebogatu istoriju najtrofejnijeg srpskog kluba, kao jednog od najmlađih crno-belih startera ikada. U petak, kada svečano gasi 18 slavljeničkih svećica na rođendanskoj torti, Vanja se više od Solnoka, priseća duela na pripremnom turniru u Sarajevu. - Tada sam prvio put bio starter.

Bio sam, s jedne strane iznenađen, a s druge presrećan. Da li je bilo određenog tereta? Pa i nije, jer takav trenutak svi priželjkujemo - počninje Vanja "rođendansku" priču za "Novosti". Priznaje da ne može tačno da se seti prvog treninga u Partizanu, ali zna kako je došao u Humsku. - Prešao sam iz FMP, na poziv mog tadašnjeg trenera Marka Anđelkovića, koji je malo pre mene stigao u Partizan. Nisam bio zadovoljan statusom u prethodnom klubu, a i kako sam rastao i ukus mi se izoštravao. Pa me, tako, evo u Partizanu. Košarkašku loptu je uzeo zbog starijeg brata... - Rano je počeo da se zanima za košarku, pa sam tako i ja uz njega igrao na terenu u Čuburskom parku. Zatim smo nas nekolicina drugara otišli da probamo u KK Vračar, koji je imao treninge u obližnjoj školi. Proba, očigledno, nije bila loša - stiže Vanja da se našali i na svoj račun. I sada zna da prođe kroz Vračarski park. Ali u njemu, kako kaže, nema više mnogo klinaca... - Uglavnom je teren prazan, ili bude tek po nekoliko momaka. Šteta.

Obaveze mu ne dozvoljavaju da se sa "starim" društvom okupi. - Možda jednog dana budemo odigrali neki basket ili zajedno šutnemo po neku loptu. Golobradi momak igrama u crno-belom dresu polako zauzima "poziciju" i u štampi, na TV... Ređaju se i nezaobilazna poređenja sa velikim šuterima Partizana... - Svakome poređenja sa vrhunskim igračima prijaju i lepo ih je čuti, ali čovek bi uvek trebalo da ostane na zemlji - smireno objašnjava Vanja, koji je za kratko vreme prešao put od klinca sa Čuburskog parka do prvotimca Partizana. - Baš posle meča sa MZT osećao sam se malo čudno, jer sam bio u svakoj novini, video sebe na skoro svakoj TV. Ali, i to je deo našeg posla, doduše sporedan. Važno je da ostanem koncentrisan na košarku. U tome ima veliku pomoć kluba, na čelu sa trenerom Duškom Vujoševićem. - Dule je najbolji trener u Srbiji. Trudi se da od nas napravi ne samo dobre igrače već i kompletne ljude, učestvuje u našoj edukaciji, od predloga koju pozorišnu predstavu da pogledamo, film, ili koju knjigu da pročitamo.

Takođe zna da predloži i muziku. Kada se priča u medijima o Duletovim savetima van košarke, gotovo nikad se ne pominje muzika. - Recimo, poslednje mi je proporučio Dina Dvornika, Azru, Olivera Mandića - otkriva Marinković, ne zaboravljajući da istakne i ulogu ostalih članova stručnog štaba Partizana, Gašića, Božića, Tadića, Šćekića i ostalih, kao i koliko mu znači prisustvo iskusnih igrača, Pavlovića, Tepića, Mačvana, Milosavljevića, Bogdanovića...- Mnogo znači rad sa njima. Saša poseduje ogromno NBA iskustvo i znanje. Tepić i Mačvan su igrali u velikim evropskim klubovima, osvajali titule.

Dragan je primer kako treba biti posvećen sportu i kako se boriti za dres kluba koji voliš. Uvek se tu da pomognu, savetuju, bodre. Imamo sjajnu komunikaciju na terenu i van njega.- Titula u ABA ligi i domaćem šampionatu - kratko, bez dileme i jasno završava Marinković na šta će pomisliti kada bude duvao rođendanske svećice. BUĆAN Dok priča o košarkaškom odrastanju, Vanja ističe još jednog trenera - Aleksandra Bućana, pod čijim nadzorom se razvijao u kadetima i juniorima Partizana. - U velikom klubu su obaveze i očekivanja daleka veća, pa je potrebno neko vreme na privikavanje. Sećam se dana kad me nije išlo, pa sam znao, onako klinački, sam sebe da pitam šta radim ja u košarci, da li da počnem da se bavim nekim drugim sportom.

Ali Buća(n) je osetio da imam talenat, nije dozvolio da "padnem", već me je gurao napred. Dobar čovek i odličan trener.TENIS Srbija je odavno "fudbalska" zemlja, pa ogromna većina klinaca prvo potrči za "bubamarom". Vanja, ipak, nije bio opčinjen fudbalom. - Nekako u moje vreme odrastanja fudbal nam nije bio na zavidnom nivou, pa sam više, uz košarku, zavoleo tenis koji i danas često gledam na TV.UZORI Kada se pominju uzori Vanja nabraja dvojicu. - Od igrača Partizana, to je sigurno Haris Brkić. Nisam imao sreću da ga gledam uživo, jer sam bio mali kada je tragično nastradao, ali sam često "vrteo" snimke. Od NBA igrača - Kobi Brajant. VEŽBA ČINI MAJSTORA Precizan šut je posledica talenta, ali i velikog rada. - Trudim se da svaki trening završim sa deset trojki u nizu. Ponekad to zahteva podosta vremena. Taman mislite da ste uhvatili ritam, a onda čim jedan šut promašite, opet iz početka. Ali, nema odsutajanja...