Sport - R. NikolićNikola Milutinov, mladi centar Partizana NIS, ne opterećuje se potencijalnim rivalom u plej - ofu, koji je sve izvesniji. Zvuči dominantno kada se izgovori šesta uzastopna pobeda u regionalnom takmičenju, ali košarkaši Partizana NIS nisu tek rutinski „oduvali” srčanog rivala iz Laktaša. Čak bi i konačnih plus devet moglo da zavara one koji preksinoć nisu bili u punom „Pioniru”. Umesto da dvocifrena razlika (59:49) na startu poslednje četvrtine bude zamajac da se Igokea „slomi”, usledilo je skoro pet minuta „uživanja” u roli favorita, dok gosti nisu zapretili da totalno otope minus. Sportsko kockanje je završilo bez posledica po aktuelnog srpskog šampiona, ako se izuzmu pedagoške, verbalne mere trenera Vujoševića u svlačionici. - Nije trebalo da bude teško, ali je, na kraju bilo teško.
Umesto da „prelomimo” utakmicu na plus deset, kada je sve bilo u našim rukama, protivnik se vratio u igru. Imali smo oscilacija, ali posle svega, najvažnije da smo slavili i da nismo prekinuli niz - priča Nikola Milutinov. Mladi centar ne traži opravdanje za padove, koji su doneli „nešto” drame u finišu, ali kaže: - Cele protekle nedelje smo jače trenirali, teže smo ušli u meč i sa težinom smo se kretali. I to je uticalo da ne držimo jači i konstatni ritam svih 40 minuta. Ali Cedevita, čije je treće mesto mnogo primamljivije crno - belima od trenutno četvrte pozicije, u mogućem raspletu za plej - of, i dalje beži „dve” pobede. - Kako smo započeli sezonu, kompletirajući se u hodu, u jednom trenutku je bilo pitanje kako ćemo se uopšte naći u kvartetu, koji će se kroz doigravanje boriti za naslov. Istina je da je mnogo teže dostići i prestići jadranskog vicešampiona, jer imaju i bolji međusobni skor sa nama. Ali, ne opterećujemo se sa onim što može da se desi na kraju sezone u regionalnom takmičenju.
Svaka nam je utakmica izuzetno važna, pa i sledeći okršaj u Skoplju protiv MZT. Potrudućemo se da uvek budemo maksimalni, a za to ima osnova jer igramo sve kvalitetnije, uprkos oscilacijama tokom neke utakmice. Uopšte nije važno protiv koga ćemo igrati, Crvene zvezde ili nekog drugog u polufinalu. Važan je nivo na kojem igramo, a još ima prostora da se „lestvica” diže uvis. Zato i verujem da imamo ogromne šanse da izborimo vizu i od jeseni ponovo zaigramo u Evroligi, kao što je Partizan radio godinama unazad - proradio je „nerv” i kod rođenog Novosađanina, koji je u smiraj prošle godine zakoračio u treću deceniju. Nikola Milutinov je protiv Igokee, na parketu proveo više od tri četvrtine, kako već lagano navikava okolinu, bio dominantan u skoku (8+1), ali nešto slabiji egzekutor sa njegovih, šuterskih (8-3) pozicija. Vizuelni doživljaj, bez bacanja pogleda na papir, kao da ga je bilo svuda „pomalo”.
Ali, umeo je pozicioni konkurent (Duško Bunić) da oteža put do 12. trijumfa crno - belih. - Polazilo mu je za rukom kada smo slabije dejstvovali u odbrani, pa je znao da pravi probleme, što je već moja najveća odgovornost - samokritičan je Milutinov. Slična reakcija stiže i kada se generalno spomenu njegove sve bolje partije i evidentan napredak momka koga srpski zaljubljenici u košarku s pravom vrlo brzo očekuju u nacionalnom seniorskom dresu. - Ja sam najzadovoljniji kada timski odigramo najbolje što možemo. Kada je na početku ABA lige bilo teško, kada smo gubili, nisam ni ja bolje „izgledao” - konstatuje crno - bela „jedanaestica”. Slovo o reprezentacijiMakar širi spisakNikola Milutinov je prošao sve mlađe reprezentativne selekcije, arhivirao svetsko juniorsko srebro pre godinu i po dana, a prošlog leta je problem sa kolenom anulirao poziv Aleksandra Đorđevića. - Morao sam da „odmorim” koleno i ove sezone mnogo „lakše” skačem. Ne bi trebalo trošiti reči koliko znači poziv u A selekciju, zato ću se potruditi da se makar nađem na onom širem spisku.
On igra, i to sve bolje, a „Saša nacionale” ga često gleda uživo, iz lože „Pionira”. Još koja reč o navijačimaMa, strašni su... Duško Vujošević, pored igrača, kao da „trenira” i navijače Partizana NIS. Ako su prvotimci protiv Igokee znali da „pogube” ritam, onima na tribinama, to nije moglo da se desi. Ne samo da nisu stali skoro dva sata, u hladnu i kišovu subotnju noć, nego su bezgrešno znali kada da zagrme ne bili se rivalu „stegla” krv u žilama, a miljenicima još porasla krila. Grobari polako, ali sigurno postaju sociološki izazov... - Ne znam šta da kažem, a još manje umem da objasnim. Kao da smo usred evroligaških obaveza. Samo najkraće - mnogo su „strašni” i, mnogo im hvala. Nadam se da ćemo na kraju znati da im se odužimo - kaže Milutinov. A skoro dupke „Pionir” ne bira rivale onih koje obožava. Sa pesmom se počne i završi, i kada dobiju, i kada izgube...
