Ovog meseca smo razgovarali sa Vladom Jovanovićem, prvim pomoćnim trenerom košarkaškog kluba Partizan. Vlada nam je ispričao kako je to raditi sa Duškom Vujoševićem, opisao je u čemu se tačno sastoji njegov posao, a takođe nam je objasnio i neke ključne faktore velikih Partizanovih uspeha na svim frontovima u poslednjih nekoliko godina. 

Trenerskim poslom se bavite od 1997. godine. Kako je došlo do odluke da upravo taj poziv bude Vaš? 

“Verujem da smo svi kao klinci počeli da se bavimo košarkom sa željom da budemo igrači. Međutim, sticajem raznih okolnosti, kada čovek realno sagleda da možda ta želja nije ostvariva u meri u kojoj bismo mi to voleli, opredeli se da radi upravo posao trenera, jer to je još jedan način da se ostane u sportu koji si zavoleo još kao dete“. 

Za košarkaške laike: koji je to posao asistenta trenera, čime se bavite na treninzima a čime na utakmicama? 

“Prva stvar za koju sam zadužen na treningu, na primer na jutarnjim treninzima na kojima se radi tehnika, je da sve funkcioniše, tačnije da trening ima strukturu. Potom, primarna stvar u mom poslu u ovom trenutku je skauting, priprema materijala u vidu dvd-jeva i “knjiga”, pripremanje ekipe u odnosu na protivnika, pravimo tačnu sliku onoga šta nas čeka na sledećoj utakmici, ono na šta treba da se obrati pažnja: koje su individualne karakteristike ekipe sa kojom se susrećemo, koji su njihovi napadački, a koji odbrambeni kvaliteti…”

Kako izgleda raditi sa Duškom Vujoševićem? 

“Dule je veliki trener. Naravno, svima nama koji smo blizu njega je pre svega velika čast što radimo sa njim. Takođe, u ovom trenutku ovo je jedno od malobrojnih mesta gde može zaista mnogo da se nauči. To je zato što Dule konstantno ide unapred, pa i ljudi pored njega moraju da hvataju korak, da ga prate, jer on živi za košarku”. 

Atmosfera u ekipi je jedan od najbitnijih preduslova za uspeh. U čemu je tajna Partizana? Kako uspevate da je održite na nivou tokom cele sezone i pored svih problema sa kojima se susrećete? 

“U prvi tim sam došao pre četiri godine. Ono na što sam prvo uvideo je atmosfera u timu. Mi smo ekipa koja fenomenalno funkcioniše i to je upravo zbog atmosfere na kojoj se radi na svakom treningu i sastanku. I novi igrači koji dolaze, prolaze kroz jedan vid selekcije, upravo da se atmosfera ne bi pokvarila, već da bude još bolja. Dule je tu svakako najoprezniji, u smislu pravljenja selekcije, jer nije osnovna stvar da igrač bude vrhunski i da to bude jedino pitanje. On stvarno mora da bude kvalitetan u više segmenata, kao igrač svakako, ali osnovna stvar je da bude dobar čovek. Samim tim se i automatski uklapa u atmosferu koja je prisutna godinama. Oni koji su tu od ranije, oni su se već navikli na to i znaju da je takav odnos izrazito važan za Partizan. Mi uprkos 70-80 utakmica godišnje ne gubimo tu energiju. Ja gledam sa klupe, kao i na snimcima i to je zaista neverovatno, ovi momci daju neviđenu energiju na terenu, kao i oni koji u tim trenucima sede na klupi, oduševljeno aplaudiraju na svaki novi dobar potez i daju podršku posle svake greške”. 

A kada su u pitanju strani igrači? 

“Nema razlike kada su stranci u pitanju. Oni se zbog svojih kvaliteta lako uklapaju u ekipu. Svake godine odlaze dobri igrači, ali kostur ostaje, i na najbolji mogući način prima novajlije u svoje redove. Za ove četiri godine, koliko sam ovde, a siguran sam da je tako bilo i ranije, nisam nijednom primetio da se tu ijedan čovek koji nije sa ovih prostora, osetio da kao stranac. Tu niko nikome ne dozvoljava da ima svoj problem, to su sve zajednički problemi, kako na terenu, tako i van njega”. 

Bili ste trener mlađih selekcija Partizana. Da li ste trenirali nekog od danas poznatih košarkaša? 

“Ja sam trenirao decu 1990. Godište. I taj tim koji sam selektirao, je sada na pragu prvog tima, ali još nisu seniori, još su ‘mali’. Njihovo vreme tek dolazi”. 

Sigurno ste bili svedok da se neko od mlađih igrača ‘izgubi’ na putu ka prvom timu, ali sa druge strane i da neko maksimalno iskoristi svoju šansu i izbori se za svoje mesto. Šta je potrebno mladom igraču da bi uspeo, osim upornosti i mnogo rada? 

“On svakako mora da bude talentovan, vredan, da provede mnogo sati na treningu, ali ima zaista mnogo faktora koji mogu da pokvare taj razvoj. Jedan od osnovnih kvaliteta koje igrač mora da ima, pored velikog truda i talenta, jeste da bude stabilna ličnost. To ne može da se izgradi samo na treningu i terenu, to pre svega dolazi i iz porodice. Drago mi je kada neki momak polako radi godinama, uz jednu ‘dobru glavu’ kako mi to volimo da kažemo, i da onda u jednom trenutku zablista. Njegov razvoj je lagan, bez frustracija ili presinga. I pri tome ne mislim na presing od strane kluba i trenera, već na one pritiske sa strane. I onda kada u jednom trenutku zablista, kažu “evo iskočio je odjednom”, ali to nije tačno, iza toga stoji veliki trud i odricanja ka postepenom napredovanju. Porodica u razvoju mladog sportiste može da odigra veliku, skoro ključnu ulogu i tu pre svega mislim na podršku i strpljenje”. 

Nedavno ste postali trener juniorske reprezentacije Srbije. Planovi i očekivanja? 

“Pre dvadesetak dana sam obavešten da sam preuzeo juniore. Gledao sam juniorsku završnicu Srbije u Železniku. Pregledaću sve utakmice koje su odigrane i napraviću spisak. To je svakako jedno veoma talentovano godište. Učestvujemo na Evropskom prvenstvu koje počinje 23. jula i očekujem da ćemo napraviti selekciju koja će biti perspektivna za neke buduće akcije. Želim da to bude borbena i talentovana generacija i bitno je samo da dobro radimo, od prvog treninga, pa ćemo za ostalo tek videti”. 

Partizan je do sada imao praktično ‘sezonu iz snova’. Ostvareni su sjajni rezultati u Evroligi, klub se ponovo plasirao među osam najboljih u Evropi. Odbranjeni su trofeji u Kupu Radivoja Koraća, kao i u NLB ligi. 

“To je svakako posledica dobrog rada. Svaka generacija koja ode odavde, ostavi nekoj budućoj te rezultate u amanet, ostavi učešće u Evroligi i ostavi posebnu energiju. Svake godine tu igra drugi tim, ne kompletno, ali dosta promenjen i, što je najvažnije, sa istom energijom kao prošle godine. Iako ljudi svake godine ocenjuju da smo oslabljeni, energija od prethodnih sezona ostaje i na nju se nadograđuje nova. Ostaje respekt za sve što su prethodne generacije napravile i momci nastavljaju istim tim putem”. 

Vaši lični planovi i ambicije? 

“Ne treba previše planirati unapred, pošto se to često izjalovi. Zaista sam zadovoljan, pored trenera sam koji je među najboljima u Evropi. Pomoćni sam trener kluba koji sa velikim uspehom igra i u domaćoj ligi, i u regionalnoj, kao i u Evroligi. Ne vidim za jednog mladog trenera bolje mesto od ovog gde sam ja. Zajedno sa pozivom u juniorsku reprezentaciju, stvarno ne mogu da tražim ništa više”. 

Bitnu ulogu u Partizanovim uspesima imali su i navijači? 

“Oni su fenomenalni. Dule i momci nisu nikada propustili priliku da pomenu tu energiju koju dobijamo sa tribina. Ono što ja primećujem kao čovek koji učestvuje na tim utakmicama i kao neko ko je nekad bio na tribinama, jeste to da velikim ekipama, sa velikim igračima, koji su profesionalci dugi niz godina i koji su navikli na publiku na gostovanjima i na velike utakmice, nije svejedno kada dođu ovde. Mislim da to dovoljno govori kakva je publika. Velike ekipe i veliki igrači zbog njih ne igraju onako kako su navikli. Pored sjajne ekipe i trenera, publika je ta koja nas nosi i koja ima velikog udela u našem uspehu”.