Preuzeto sa sajta www.euroleague.net, autor Frank Lawlor (http://www.euroleague.net/features/voices/2012-2013/frank-lawlor/i/100962/7765/no-doubt-here-it-s-pionir) Zamislite da možete lično da prisustvujete na samo jednoj košarkaškoj utakmici u svom životu. Na koji način biste odabrali? Finale nekog prvenstva gde jedna utakmica odlučuje? To bi verovatno bio mudar izbor. Ipak, u tom slučaju bih se ja odlučio na final 2032. u Istanbulu, uzevši u obzir istoriju final tog grada u kojima su viđena dva šuta koja su odlučila šampiona u poslednjoj sekundi u razmaku od 20 godina.
(pogledajte: Saša Đorđević, Partizan 1992. http://www.youtube.com/watch?v=914Dnt_ho44 i Jorgos Printezis, Olimpijakos 2012. http://www.euroleague.tv/video/id/1989912/ ) Kada bi izbor pao na celodnevno uživanje u košarci, ne samo jednu utakmicu, otišao bih da pogledam obe polufinalne utakmice Fajnal For Turkish Airlines Evrolige, Olimpijske igre, Svetsko prvenstvo ili NCAA turnir- i to baš tim redosledom. Za istinske zavisnike od košarke, ne postoji ništa slično elektricitetu i tenziji koje stvara polufinale gde četiri tima imaju podjednake šanse da osvoje prvenstvo.
Ipak, pričali smo o samo jednom meču. Vašem poslednjem meču koji možete uživo da pogledate zgurani uz druge navijače, dok osećate dramu koju možete da osetite samo ako ste u istoj grupi rame uz rame sa hiljadama ljubitelja košarke koji misle isto kao i vi. Možda razmišljate o finalnoj seriji plej ofa, ali koju biste utakmicu odabrali? Sedme utakmice serije nisu nešto što možete da zakažete, čak ni peta a ni šesta utakmica u seriji. Da li bi izbor onda pao na četvrtu utakmicu u kojoj jedan tim čisti drugi? Nema drame u čišćenju sa parketa? Opet, ukoliko potencijal za dramu koju želite predstavlja važan faktor da donesete odluku za koju biste to utakmicu kupili kartu, u tom slučaju ćemo potpuno isključiti iz opticaja ol star utakmice. Ali čak i da odaberete jednu plej of utakmicu ili utakmicu gde jedna pobeda odlučuje o šampionu da vam bude poslednja u životu, gde biste je gledali? Opet težak izbor. Bio sam na utakmicama u većini košarkaških hramova sa obe strane Atlantika.
I zaista je odličan utisak kada gledate utakmice u bilo kojem od njih. Međutim, ipak, ni u jednom od njih ne dobijate garancije za odličnu utakmicu pre nego što ona počne. A sada pokušajte da zamislite jedno mesto gde možete da dobijete garancije za neponovljivo košarkaško iskustvo, bez obzira na to da li će ili ne ta ista utakmica da ispuni preduslov da bude i dramatična. Mesto koje zaista garantuje neverovatno iskustvo košarkaškog spektakla je Hala Pionir u Beogradu. A ukoliko želite da vam to iskustvo bude i nezaboravno onda treba da gledate utakmicu u kojoj gostuje neka od košarkaških velesila u Pioniru u okviru Evrolige. U večerima kada se igraju takve utakmice, satima pre nego što utakmica uopšte i počne, Beograd odjekuje od iščekivanja. Pevanje navijačkih pesama počinje na putu do hale i hor raste do 7000 grla koja pevaju kao jedno. Svi nose crno bele boje. Niko ne sedi. Svi mašu navijačkim rekvizitima kako bi pokazali ponos koji osećaju što su navijači tog tima. A ta pesma se nastavlja dugo u noć po završetku utakmice, bez obzira da li tim pobedi ili izgubi. Domaćin u Pioniru, Partizan mt:s iz Beograda, uvek ima način da nokautira sve najveće klubove. Od 59 utakmica koliko je Partizan pobedio u Evroligi tokom poslednjih šest sezona, 18 su se dogodile protiv timova koji se zovu Makabi (5 puta), Panatinaikos (4 puta), Real Madrid, Kaha Laboral (dva puta), Montepaski, Olimpijakos i CSKA (po jednom).
Za tri sezone između 2007-08 i 2009-10, Partizan je svake sezone tukao po dva tima koja su kasnije iste sezone bili i učesnici fajnal fore Evrolige! Čak iako ne pominjemo da su dve njihove fajnal for utakmice 2010. godine ušle u produžetak, protiv Olimpijakosa i CSKA, jednostavno morate da steknete utisak da Partizan voli da se igra sa velikima. Kao što nema garancija da ćete gledati sedmu utakmicu plej ofa kada serija počinje, tako isto nema garancija da će utakmica devetog kola grupne faze kada Barselona dolazi u Pionir odisati dramitičnim i neizvesnim tokom. Ipak, sjajna košarkaška predstava vam sigurno sleduje. Pesma ne prestaje nikada. Verujte da čak ni Partizanovi navijači ne očekuju od njihovog tima, čiji su igrači ove sezone rođeni uglavnom devedesetih, da budu pretendenti na trofeje svake godine. Nadaju se uvek ali ne očekuju to uvek. To i jeste jedan od razloga zbog kojeg verujte mi da želite da uhvatite gostovanje nekog od velikih timova u Pioniru, sada na početku sezone kada je sve moguće. A ukoliko treba da odaberete protivnika Partizana za večerašn ju Utakmicu nedelje, CSKA bi svakako bio dobar izbor.
Prošlo je 10 godina od kako je CSKA izgubio od Partizana u Pioniru, u sezoni 2002/2003, na njihovom putu do prvog od osam fajnal for učešća u nizu. CSKA savršeno odgovara opisu tima koji Pionir voli da pobeđuje. A prošlo je prilično mnog vremena. A kada biste morali da odaberete jednu noć, da li bi to bila noć u kojoj se ponos Pionira, trener koji je režiser većine istorijskih pobeda Pionira, Dule Vujošević, vraća na klupu kako bi predvodio tim u otvaranju Evrolige kod kuće? Vujošević je više nego iko dao Partizanu i njegovim navijačima veru da bez obzira koliko je mlad tim, sa posvešćenošću košarci i šestim igračem veličine 7000 ljudi koji se zovu Grobari, magija može da se dogodi pod krovom Pionira. Na početku sezone kada je sve moguće, kada svaki navijač veruje u iznenađenja i ne postoji loše mesto u dvorani za sukob Davida i Golijata kakva jeste večerašnja Utakmica nedelje između Partizana i CSKA..., slobodno mogu da mi rezervišu moju poslednju kartu, idem u Halu Pionir.
