Danas se navršava 15 godina od smrti Aleksandra Nikolića, jednog od najboljih evropskih trenera svih vremena. Legendarni stručnjak često se naziva "Ocem jugoslovenske košarke” zbog zasluga za razvoj ovog sporta na prostorima SFRJ.Nikolić je imao veliki uticaj na mnoge trenere, među kojima neki i danas dominiraju evropskom scenom. Uveo je mnoge novine u rad sa nacionalnom timom, pre svega, insistirao je na školovanju i pripemanju talentovanih trenera i na studioznim priprema pred najznačajnija takmičenja što je rezultiralo osvajanjem prve medalje na velikoj sceni - Evrobasketu 1961. u Beogradu.
To je bio početak uspostavljanja dominacije reprezentacije na šampionatima sveta i Evrope, koja je, sa kratkim prekidima, trajala skoro čestiri decenije. Nikolić je rođen 28. oktobra 1924. u Sarajevu, ali se nedugo posle, sa porodicom preselio u Beograd. Studirao je prava i medicinu, a po završetku Drugog svetskog rada bio je predavač na Fakultetu za fizičku kulturu gde je i "zaradio" nadimak Profesor. Igračku karijeru gradio je u Partizanu (1945-1946), Crvenoj zvezdi (1947-1949), čačanskom Železničaru (1949-1950) i BSK (1950-1951).
Odigrao je i deset utakmica za reprezentaciju Jugoslavije. Posle igračke karijere postaje trener reprezentacije, koju je vodio u dva navrata, od 1951. do 1965. i 1976. do 1978. Kao trener reprezentacije osvojio šest medalja: zlato (SP 1978, EP 1977), srebro (SP 1963, EP 1961. i 1965), bronza (EP 1963), uz skor od 170 pobeda u 239 utakmica. Sa klupe je vodio OKK Beograd, Partizan, Crvena zvezdu, Petrarku Padova i Injis Vareze sa kojim je početkom 70-tih godina čak tri puta bio evropski i dva puta nezvanični šampion sveta. Proglašavan je za najboljeg trenera Starog kontinenta 1966. i 1976. U Košarkašku kuću slavnih u Springfildu, uvršten 1998, a član je Kuće slavnih FIBA je od 2007. FIBA mu je 1995. dodelila Orden časti. Profesor Nikolić bio je stručni savetnik Željku Obradoviću u sezoni kada je KK Partizan ostvario najveći uspeh u istoriji kluba - trofej prvaka Evrope.
