Dušana Kecmana koji je sa 29 poena iz „Nokija arene” postavio rekord karijere, pitali smo – odakle snage za takav preokret, od minus 21 u 14. do plus osam na isteku 40. minuta? “Čovek stvarno na 21 razlike može svašta da pomisli. Posebno kada igra četvrtfinale u Tel Avivu protiv ekipe kao što je Makabi. Jednostavno, ulog je ogroman - plasman na fajnal-for. Mislim da smo u trenutku pomislili da moramo i možemo da igramo mnogo bolje. Hteli smo i sami sebi da pokažemo da smo ipak zasluženo došli ovde, da to nije bilo slučajno. Da možemo da se nosimo sa velikim ekipama kao što je to bilo do sada. Iskreno, samo je bilo pitanje kada ćemo početi da igramo onako kao što smo to radili u prethodnim utakmicama - timski, čvrsto u odbrani...

Pronašli smo ritam, u napadu nismo gubili toliko lopti kao na početku kada smo bili konfuzni i kada se nismo snašli na njihovu specifičnu odbranu. Vera nam se isplatila i rezultirala smanjenjem velikog zaostatka i našom pobedom”. Svesni ste da je u Srbiji blagi optimizam pre početka serije prerastao u pravu euforiju? „Došla je i do nas ta informacija, da je bilo pravo „ludilo“ kod naših navijača. Ipak su potrošili dosta nerava gledajući utakmicu, posebno kada se uzme u obzir kretanje rezultata. Sigurno da nam je drago što je naša pobeda dobila takav odjek i nadam se da možemo da nastavimo u istom ritmu. Međutim, moramo samo da razmišljamo o prvoj narednoj utakmici. Euforija je nešto što je lepo i znači da se radi dobar posao, odnosno da si obradovao svoje navijače.

Ali, svi zajedno moramo budemo svesni da je ovo samo početak nečega što može da bude veoma duga serija. Ipak se igra na tri pobede. Trudićemo se da što pre zaboravimo ovu utakmicu, da analiziramo prvi meč i probamo da drugu utakmicu odigramo mnogo bolje, posebno početak“. Kada smo već kod druge utakmice...? „Sigurno da je posle jednog brejka mnogo lakše igrati, posebno jer je opterećenje opet veće na strani Makabija. Kako se serija bude odvijala, ekipe će se mnogo bolje spremati, pre svega taktički. Upoznaćemo se bolje, individualno i timski. Imamo malo vremena da gledamo prvu utakmicu i vidimo šta moramo da ispravimo. Trudićemo se da igramo punih 40 minuta, da krenemo dobro i koncentrisano od samog starta. Ne mogu baš tako često da se dešavaju preokreti kao što je sada bio slučaj. Mislim da ako se eventualno i u drugoj utakmici budemo držali na pristojnoj razlici tokom meča, da možemo da se nadamo povoljnom rezultatu.

Pouke moramo da izvučemo i još se bolje pripremimo“. Da li imate snage da napravite još veće čudo? „Čuda se dešavaju, svi mi potajno verujemo u njih i nadamo se da možemo da preživimo. Moramo, kao što smo do sada radili, da stojimo sa obe noge čvrsto na zemlji, da nas ni pobede ni porazi ne ponesu, odnosno bace u depresiju. Takav je posao, ništa nije sigurno, sve zavisi od angažovanja i igre. Samo ako budemo gledali ispred sebe, meč po meč, možemo da igramo najbolje moguće. Međutim, oni su i dalje favoriti u seriji, posebno u drugoj utakmici“. Za kraj, neizbežna je tema fantastičnog učinka Dušana Kecmana u utorak u Nokija areni? „Uvek napominjem da poeni pojedinačno ne mogu nikada da budu u prvom planu. Ističe se samo timska igra i rad.

Što se tiče poena, ovoga puta sam ja iskočio, ali naša ekipa poseduje kvalitet da svako u određenom trenutku može da preuzme odgovornost i bude ključni igrač. Nadam se da će u drugoj utakmici neko preuzeti moju ulogu i, daj Bože, ponoviti isti scenario iz prvog meča. Samo sa nekim drugim glavnim akterom...“ , skroman je Kecman, čovek koji je predstavom u prvom meču podigao samopouzdanje kod saigrača i možda odredio dalji tok četvrtfinalne serije.