U emisiji „Uvećanje“ na TV B92 gostovali su Predrag Danilović i Mlađan Šilobad, a tom prilikom govorili su o dosadašnjim rezultatima, bivšim vremenima, finansijskim problemima, ambicijama za budućnost, satusu Partizana... Na pitanje da li bi mogao da napravi paralelu svega što se dešava u i oko evropske košarke između vremena kada je bio igrač i sadašnjosti, Danilović je odgovorio: Nisam za poređenje. Svako vreme nosi nešto što je dobro za taj period. Sigurno da se mnogo toga promenilo, više se pažnje posvećuje marketingu i efektima, sve više postaje šoubiznis i liči na NBA utakmice. Normalno, kod nas u manjim razmerama, znamo u kojoj zemlji i situaciji živimo. Čini mi se da je period u kom sam ja igrao košarku bio mnogo čistiji, mada je i tada bilo problema. Doduše, kada ste igrač ne obazirete se na takve stvari. Kada uđete u druge vode, kada vodite klub, onda primećujete dosta ružnih stvari. Međutim, ima mnogo lepih dešavanja, jer je sa tim šoubiznisom sve šarenije.

Osnovna stvar su reklame, na šta se nije previše obraćalo pažnje u prošlosti. Košarka je skup sport, a nije profitabilan. Ako želite da ponudite nekome nešto, morate da imate sve propratne stvari kada su u pitanju proizvodi. To ide uz današnje vreme i sigurno je da će za 10 godine sve biti još drugačije. Samo će Partizan i dalje igrati Kup šampiona – kroz osmeh je rekao Danilović. Jedan od osnovnih problema Partizana je dvorana? KK Partizan ima jedan plac još od 1998. Godine. Pokušavano je mnog puta , ali nismo naišli na razumavanje. Ne moramo mi da budemo na tom posedu, možemo dag a menjamo za neku drugu lokaciju. Svakoj ekipi koja ima trenažnu dvoranu, troškovi su automatski zanatno manji. Konkretno, mi bismo igrali utakmice u Pioniru, a trenirali negde drugde. Možda bi taj problem mogao da se reši privatizacijom. Zvezda ima isti problem, dok treba pohavliti FMP i Hemofarm iza kojih stoje fabrike i dobro rade. Partizan i Zvezda su veliki socijalistički sistemi i ako bi država pomogla onda bi potencijalni sponzori znali gde ulažu novac. Mi smo udruženje građana. Nemamo nepokretnu imovinu, imomo samo pokretne igrače. U stvari, imamo pehare i titule, što je najvažnije za klub.

U početku smo Divac i ja zavukli ruku u džepove i dali pare, za šta ne tražimo ordenje. Tako u Zvezdu ulažu Vučićević i Drakulić, što je za poštovanje, ali ne može da traje doveka. Nije normalno da država toliko nema obzira. Rekao sam da je košarka neprofitabilan sport, posebno u Srbiji, ali i u celoj Evropi. To je skup hobi, kupovina statusa jednog bogatog čoveka koji sebi može da priušti da jedne godine potroši 8 miliona evra za jedan klub i da se nada da će da izađe sa minusom od milin, dva. Ni ogromno interesovanje ne pomaže? Ne mogu ja da odredim cenu ulaznica 100 evra za tribune. Ljudi nemaju za život, kamoli da daju tolike pare da gledaju košarku.

Meni je srce puno, ponosan sam i na navijače i na celokupnu atmosferu. Sigurno je da ekipa vođena takvim bodrenjem igra dobro, tako da je cilj da uvek imamo punu dvoranu, tako da astronomske cene nigde ne vode. Da li je za dosadašnje uspehe neko pozvao da čestita? Ne. Ma gde da nam neko čestita, hteli sun a krst da nas razapnu, sa sve paravanom pojašnjavanja statusa Jadranske lige i branjenja srpskog interesa. Kakve crne čestitke. Da li posle činjenice da će Partizan gotovo sigurno naredne tri godine igrati Evroligu i verovatno lakše naći sponzora, možete da ne razmišljate o prodaji igrača? Ne, taj problem je i dalje aktuelan.

Mnogi igrači su već duži period ovde i neki će sigurno otići. Međutim, dovešće se adekvatna zamena, bar se nadam. Ključni igrači siu primećeni tek poslednje dve godine, a u timu su već četiri, pet. Ni kada bismo imali dovoljno novca da im ponudimo velike ugovore ne bismo mogli da pariramo CSKA, Panatinaikosu i ostalim klubovima koji su sigurno zainteresovani ua naše najbolje igrače. A ne možete da uskratite nekome da ispuni svoj životni san i materijano se obezbedi, koliko god taj neko voleo Partizan, ili vi želeli da on ostane. Biće promena, ali bilo ih je i protekli godina, pa smo uspevali da izađemo na kraj. Ima dosta talentovanih igrača.

Biće iznenađenja. O činjenici da svi jure Partizan? Mnogo teže je braniti trofeje nego ih osvajati. Pitajte tenisere, njima je mnogo teže da brane bodove nego da ih osvoje. Uspevamo to već sedam godina. Laknulo je posle Kupa, sada je pred nama Jadranska liga. Naravno da neće biti smak sveta ako se ne osvoji prvenstvo Srbije ili Jadranska liga. Ovo je ipak sport, iako se u Srbijito doživljava na drugi način. Mnoge od nas je to koštalo zdarvlja i nerava. Mislite da je Duško Vujošević smršao zato što je na dijeti? Nije, sigurno, verujte mi.

Meni je teško, mogu da zamislim njemu i igračima. Da li se pokajete što ste došli na ovu funkciju? Sve u svemu, ne. Partizan volim, odatle sam otišao u svet, sa njim sam osvojio najdraži trofej. Vrati sam se jer je to bilo logično. Nisam se pokajao, ali se ponekad zapitam da li je teška situacija u Partizanu zato što smo u njemu Vujošević i ja. Priča se da bi klub možda imao veliki budžet da nismo nas dvojica tu. Možda, ne znam. O tome nekada maštam. Kada će se na bolje promeniti situacija u Partizanu? Kod nas je sve utemeljeno na tome da li je direktor nekog javnog preduzeća zvezdaš ili partizanovac, da li smo Vujošević i ja nekome simpatični ili ne. To je apsolutno pogrešno.

Iskreno se nadam da će veliki sistemi koji su pod kapom države reći da smo klub koji je rezultatima zaslužio da mu se ove godine izdvoji toliko novca, koji će se, naravno, kontrolisati. Kao što Zagreb da 1,5 do 2 miliona evra za Cibonu, ili više za rukomet i Dinamo. Treba dati pare timu koji je dobar i koji to zaslužuje, a ne da se gleda da li je neko zvezdaš ili partizanovac. Nadamo se da će se to promeniti sa ovim evroligaškim ugovorom, jer godinama pošteno radimo. Mlađan Šilobad je objasnio fenomen da je Partizan jedna od retkih ekipa koj atokom sezone gotovo nikada ne otpušta igrače, niti oni odlaze iz kluba, iako plate ne stižu na vreme: Svakodnevno smo u kontaktu sa igračima. Oni su, pre svega, izuzetno dobri ljudi .

Razumeju probleme sa kojim ase klub bori i dobro zanju da Partizan nikome nije ostao dužan. Znaju i u kojoj ekipi igraju i koliki će im biti profit. Poznato je da svi koji odu iz Partizana dobiju po tri, četiri, neki i sedam puta veće ugovore. Recimo, Palasio je sa Himkijem potpisao za šet puta veći novac nego što je igrao u Partizanu. Na kraju sezone imamo i veliku navalu igrača, svi se nude, hoće u Partizan. Šilobad je objasnio ono što svi dobro znaju, ko je glavni pri selektiranju tima: Sve je ostavljeno Dušku Vujoševiću.

Poznato je da je do sada vrlo retko pravio greške, pogađao je igrače koje treba da dovede. Nema sumnje da će tako biti i ubuduće. Naravno , nije lako proceniti igrača . Prvi kriterijum je da bude dobar čovek i ličnost koja pozitivno utiče na druge, da nema trule jabuke koja bi mogla da pokvari ostale. To kod nas ne sme da se desi, igrač može da dobije otkaz jedino u tom slučaju, da počne da radi nešto što se od njega ne očekuje.